Mancha i Mark Panic: Pratimo osećaj i energiju, u tome je tajna!

Datum objave:22.07.2016

Pročitano:5964 puta

By:Marija Joksimović

Čuveni gradski after party brend Belgrade Afterhours ove subote proslaviće svoj treći rođendan. Iza ovih žurki stoje Mancha i Mark Panic, dva iskusna gradska di-džeja koja i posle 16 godina na sceni i u ovom poslu i dalje osećaju istu strast kada stanu za miks pult. Savršeno se kapiraju i nadovezuju, a to je jedna od tajni njihvog uspeha. Osim dobre muzike, nikada im ne manjka pozitivne energije, koju začine humorom pa nije ni čudo što sa njihovih žurki ljudi jednostavno neće da idu kući, čak iako je podne. U susret rođendanskoj žurci, koja se sutra održava u KPTM-u, pričali smo sa ovim dvojcem u želji da saznamo u čemu je tajna najpopularnije i najposećenije gradske after žurke i zaključili smo da osim što vole da puštaju muziku, veoma vole i da pričaju o njoj... 

 

Mancha i Mark Panic


Kako ste došli na ideju da pokrenete Belgrade Afterhours?


Mancha: Radimo aftere dugo, sigurno jedno sedam, osam godina. A ime Belgrade Afterhours je nastalo tako što nam se jedna žurka tako zvala, pa smo odlučili da brendiramo taj događaj, kako bi ljudi znali gde idu i šta slušaju.
Mark Panic: A zašto afteri? Pa igrom slučaja se potrefilo tako. Ugovarali smo žurku u Svemirskoj kafani, i desilo se da je tog vikenda bilo previše žurki pa smo predložili da uradimo jedan after. Ta prva žurka je bila bomba! Nekih 300, 350 ljudi koji nisu izašli iz kluba do 12, pola 1 popodne. I mi smo bili iznenađeni.
Mancha: Taj momenat iznenađenja je postojao kod svih, i ljudi koji su došli i ljudi koji su držali klubi, i mi koji smo radili – svi smo bili iznenađeni. Nestalo je piće u šanku već oko devet ujutru pa su morali naknadno da kupuju.


Šta se dalje zbivalo, kako je Belgrade Afterhours iz Svemirske kafane završio u KPTM-u i postao ovo što je danas?


Mancha: Slaviša iz KPTM-a nas je zvao da radimo kod njega, međutim mi imamo dogovor da kada radimo žurke, radimo ih ekskluzivno samo u jednom klubu. I kada smo prestali da sarađujemo sa Svemirskom kafanom, preselili smo se u KPTM.
Mark Panic: U suštini nas ljudi sada više zovu za aftere, nego što nas zovu za regularne žurke.Ja bih malo da probam noćnu žurku, pa da mogu da odspavam ujutru.
Mancha: Tokom zimske sezone smo čak nekoliko puta u Tjubu radili intro, što je skroz netipično za nas. Čak i na Exitu sviramo ujutru, evo sad smo na Urban Bug Stageu počeli u 5:20 što je pretposlednji termin.

 

Mancha, Mark Panic i Andrew Meller

Mark Panic, Andrew Meller i Mancha na Urban Bug Stageu na Exitu 


S obzirom na više nego bogat klupski program u Beogradu, naročito kada je elektronska muzika u pitanju, koliko su afteri bitni, značajni i neophodni? Kakvo je vaše mišljenje na tu temu?


Mancha: Pa mi zapravo radimo Party at four koncept, što nije baš klasičan after, ali postane. Barem 50 posto ljudi koji nas vole i dolaze na naše žurke, sede kući, piju ili spavaju i tek od četiri ujutru dođu na žurku, a drugih 50 posto dođe sa neke druge žurke u gradu. U jednom momentu je bilo malo prenatrpano sa afterima, počeli su ljudi da otvaraju klubove samo zbog aftera. Ali kvalitet je nešto što ostaje. Ne može baš svako to da radi, sa svakim di-džejem, niti za male pare. KPTM je klub koji stalno napreduje, pa tako i mi sa njim. A što se važnosti aftera tiče, generalno ljudi to vole. Nikada im nije bilo dosta do šest. Ja kada sam bio klinac, nije mi baš trebalo da budem na žurci do 10, ali šest mi je bilo malo. Recimo da je osam bilo optimalno, mada umeo sam da izađem iz Industrije i u pola 12.
Mark Panic: Ja sam znao i da ne izađem iz Industrije. Jeste ljudima važan after, ne ide im se kući jer ne rade sutradan, pa što da ne slušaju muziku još malo. Nekada im ni to nije dosta. Često nam se dešava da završimo žurku u 10 i publika je u fazonu, još, još, još...
Mancha: Dešavalo se da u 11 ujutru izbacimo 100-200 ljudi iz kluba jer je kraj i ne može više da se radi, radno vreme je takvo.


Koji je najduži after koji ste radili, odnosno najduži set?


Mancha: Bilo je nakad i do pola dva popodne, ali tada nismo bili sami na afteru. Obojica smo maratonci, možemo da sviramo dugačke setove.
Mark Panic: Ja nekad i odspavam malo.
Mancha: Ja sam jednom prilikom radio set od 15 sati, za prijatelje.
Mark Panic: Najduži after u KPTM-u je bio od četiri do 11, pola 12. To je skoro osam sati puštanja muzike.
Mancha: Ume da bude teško, ali kada se zavozaš i kada osetiš tu energiju koja se sve vreme akumulira oko tebe, onda ne osećaš tu težinu. Mi jako volimo našu muziku i jako se dobro provodimo sami sa sobom uz našu muziku, a očigledno da smo pogodili i ukus publike. Teško je ne igrati kad vidiš nas dvojicu koji skačemo na stejdžu sve vreme.

 

Mancha i Mark Panic


Kako izdržavate taj tempo i da li vi odspavate pre vaše žurke koja kreće u četiri ujutru?


Mark Panic: Ja nikada pred gig ne mogu da zaspim, legnem u 11, ali mozak zuji. Pred svaku svoju žurku imam euforiju, strah, adrenalin koji me radi. Mogu da budem i najpijaniji vi to ne vidite, a kad siđem... onda je kritično. Uvek sam voleo tu dozu adrenalina koju dobijem kad puštam muziku. Vozi me. Zaboravljam na umor i na sve kad stanem za miks pult. Nekada kad sam najumorniji i najnervozniji, najbolje puštam. Trake ni ne gledam, nego ih osećam.
Mancha: Ja nemam taj luksuz da se odmaram, jer radim u dosta barova i uvek imam to do jedan posle ponoći, pa tek onda od četiri Belgrade Afterhours. Malo meditiram pre toga, posedim, popijem piće. Mnogo je teže stajati nego đuskati, tako da sve vreme đuskamo.


Da li se vaši setovi razlikuju kada radite after i „regularne“ žurke?


Mancha: Kad radimo intro to je neka druga priča, to je najnezahvalniji i najteži deo za di-džeja, ali ja ga volim jer mi je jako kreativan i gotivan, volim da vrtim atmosferičnu muziku.
Mark Panic: Retko ko može da odsvira dobar intro set.
Mancha: Baš je nezahvalno, naročito ako nisi slušao nekoga pre tebe, nikad ne znaš da li si previše mekan... Ali mi uglavnom radimo prime time setove ili aftere.
Mark Panic: Taj after dođe kao prime time. Muzički nas gledaju striktno kao techno i retko ko zna da sviramo i neku laganiuju muziku. Tako smo recimo na prethodnoj žurci puštali i prog i deep, nešto melodično, fino, lagano
Mancha: Baš zato nam se i ne razlikuje muzika u zavisnosti na vreme kad puštamo, vrtimo sve, od housea do tvrdog techna.
Mark Panic: Mi puštamo muziku koju mi volimo, nikada ne bih mogao da pustim traku koja je meni dosadna. U svakom setu, prvih sat vremena tražiš publiku, gledaš kako reaguju i onda im nađeš fazon koji im se sviđa. Ali nemamo nikada definisane setove.
Mancha: Čak i skidamo različitu muziku. Ima momenata da on skine traku koja je više moj fazon, pa mi je pošalje i obrnuto. Ali nikada nismo imali isplaniran set. Radimo samo po energiji i osećaju. To je nejkreativniji deo našeg posla. Nekada krenemo od najtvrđeg fazona pa završimo sa nekom deep house vožnjicom, a desi se i obrnuto.
Mark Panic: Jedna dobra stvar kod nas dvojice je ta što je on izašao iz techna, a ja sam izašao iz trancea. Ja sam uvek vukao na melodiju, a on je vukao na groove.
Mancha: To je ta fuzija. Iz različitih muzičkih okruženja smo došli...

 


Kad smo kod fuzije i kapiranja za pultom, Mancho, zašto je Mark Panic najbolji b2b partner? Paniću, zašto je Mancha najbolji b2b partner?


Mancha: Bukvalno zato što uvek uradi nešto što ja ne bih uradio i ispadne do jaja. Uvek nabode track koji meni nikada ne bi pao na pamet. Zavoleo sam kod njega to što ima muda da pusti nešto što niko ne bi pustio.
Mark Panic: On je od 2002. godine jedan od najperspektivnijih di-džejeva i to su rekli i mnogo iskusniji od mene. Tehniku koju on ima, ja sam čuo samo kod par ljudi. Uvek sam vukao na progressive, a on je uvek na moj progressive umeo da odgovri sa nekim technom koji je toliko tvrd, ali da ne ubije ovu traku koju sam ja pustio. Definitivno, njegova tehnika i dinamika miksovanja su ono što najviše volim kod njega. Sećam se dok je miksao na tri gramofona, bio sam oduševljen. Mancha u momentu oseti šta treba da pusti i savršeno se nadovezujemo. Ja publiku ubacim u flow, a on ih pokida.
Mancha: Baš poznajemo našu muziku. Imamo par nekih gemova koje samo mi puštamo u gradu i od tih traka smo napravili hitove. Publika otkine kada ih pustimo...
Mark Panic: Znaš kako ti je tada puno srce.
Mancha: Pa kad pogodiš fazon, to ti je i posao.
Mark Panic: Meni nekad dođe da stavim naočare jer će mi krenuti suze, pucaju emocije. Ljudi skaču!


Možete li da izdvojite neki posebno omiljeni momenat sa neke žurke ili neku anegdotu?


Mark Panic: Ja ne znam koliko ih imam...
Mancha: Imamo anegdotu, da se posvađamo tokom seta, kao: „Što si pustio ovo“?! Ili da ja zabodem traku u miks, a da je on u fazonu: „Nemoj da smaraš, pusti brejk“.
Mark Panic: Da, on ima običaj da me iseče. Ako gledamo u skorije vreme, jedan od najboljih momenata desio se u KPTM-u, kada sam pustio Discopolis i 200 ljudi u bašti je bukvalno skočilo na prvi takt pesme. Ja sam krenuo da puštam, a Mancha je bio u fazonu kao ne, nemoj sada, međutim jednostavno sam imao osećaj.

 

Mancha i Mark Panic / Foto: Marko Popović


Pomenuste pehove i oni se dešavaju?


Mancha: Desi se da izbacim disk slučajno. Uvek imamo tri plejera, semplere, efekte, gužva je na pultu i desi se u brzini.
Mark Panic: Ali ljudi pomisle da ide brejk...
Mancha: A i nama je muzika uvek u miksu tako da i kada greškom izbacim disk uvek ostane ono što ide u pozadini. Ko radi taj i greši. Kada miskuješ sa četiri kanala dešavaju se greške, ali većina ljudi se ne obazire. Osim toga, imamo toliko iskustva da svaku grešku možemo neprimetno da ispravimo i da od nje napravimo neku foru.


Za proslavu trećeg rođendana, pozvali ste i goste. Tu su pored vas Pion, SMT#NG, Zwein i Nikola PAUNović. Kako ste birali lineup?


Mancha:
Zovemo ljude čija nam se muzika sviđa i čije nam se miksovanje sviđa. To su ljudi koji po nama rade nešto bitno za ovu scenu i za taj naš talas, naše generacije di-džejeva. Mi smo sad ta neka treća generacija di-džejeva od kada postoji techno clubbing u Beogradu. SMTNG je jedan od menadžera na Dance Areni, osim toga ima emisiju Belgrade Intro, Zwein su u menadžmentu Tubea, Mladosti, Laste. Dovla je od uvek sa nama, on je treći član Belgrade Afterhours.
Mark Panic: Dovlu znamo jako dugo, uvek je bio tu i uvek je puštao sa nama. Ne postoji bolji intro di-džej za nas i našu muziku. Ja sam prvo sa njim radio b2b, pa tek posle sa Manchom. Na Belgrade Afterhours ljudi dolaze da slušaju muziku.
Mancha: Imamo ljude koji dolaze iz Novog Sada na svaku našu žurku, evo skoro se desilo da su nam na žurku, u utorak iz Novog Sada došli ljudi koji su nas slušali na Urban Bug Stageu. Što je jako dobra stvar, taj feedback publike nam mnogo znači. Mislim da se jako dugo nije desilo, možda još od TTP-a, da neko ima publiku koja dolazi samo njih da sluša. Ali to je bila naša ideja od samog početka, da gradimo ime samo na svom fazonu i godinama smo stvarali ovu publiku.
Mark Panic: Zahvalni smo i Svemirskoj kafani za to, jer pružena nam je tada prilika i ispao je bum. Svaki sledeći after bio je haos. Malo smo podigli te aftere na viši nivo.

 

Dakle, subota 23. jul - KPTM - Belgrade Afterhours rođendanska žurka kreće od 11h.


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :