Hunter S. Thompson - STONDIRANI KRALJ

Datum objave:05.07.2007

Pročitano:8310 puta

By:Dejan Stojiljković

U nas najviše poznat po delu "Paranoja u Las Vegasu", koje je ekranizovao Terry Gilliam (sa Johnnyjem Deppom i Beniciom Del Torom u glavnim ulogama), Hunter S. Thompson važi za kultnog pisca čija dela očaravaju svojim otkačenim i halucinogenim pristupom životu. Publika u Srbiji je od nedavno za kratko vreme imala prilike da pročita čak tri knjige ovog pisca. Niški "Zograf" objavio je "Paranoju u Las Vegasu", čije prvo izdanje je planulo, da bi usledio još jedan biser dokumentarne proze - knjiga "Anđeli Pakla", istinita, sirova priča o najozloglašenijoj američkoj bandi motociklista sa kojom je Thompson proveo neko vreme proučavajući je. "Algoritam" iz Beograda izdao je "Dnevnik ruma", knjigu vezanu za Tompsonove početke.

 


"Strah i mržnja u Las Vegasu", kako glasi originalno ime njegove najpoznatije knjige poluatobiografskog je karaktera i govori o putovanju kroz pustinju u Nevadi. Do zuba "naoružani" drogama i ludilom, glavni likovi (novinar - Hunterov alter ego i advokat - njegov prijatelj) upadaju u Las Vegas, gde treba da prate automobilske trke. Sledi kaleiodoskop bizarnih situacija garniranih otkačenim dijalozima, a sve vreme njih dvojica konzumiraju enormne količine halucinogenih droga. 



Tompson je suludi anarhista, što jasno pokazuje vodeći čitaoca kroz svoj roman, zato nije ni čudo što je njegov životni moto bio: "Nema hedonizma bez mržnje, a sloboda nije lepa, nego zastrašujuća, mučna i uvrnuta".


Thompson ne štedi nikog, on svoja uvrnuta gledišta baca pred čitaoca direktno i bez uvijanja, njegov anarhizam kroz koji se najviše rugao idealu "Američkog sna" je zajedljiv i efektan, toliko da na momente boli. 

"Anđeli pakla" su drugačiji, u toj knjizi Thompson iznosi svoja iskustva vezana za ovu nadaleko poznatu bajkersku grupu, opisujući njeno ustrojstvo, istoriju, način funkcionisanja, kodeks... Druženje sa "Anđelima" ga umalo nije koštalo života, jer su ga zbog spora o objavljivanju delova rukopisa u nekom časopisu pripadnici bande žestoko pretukli. Ipak, Thompsona to nije mnogo pokolebalo u njegovom krstaškom razračunavanju sa svetom oko sebe. Pisao je gnevne traktate/priče osuđujući američki establišment i političku elitu, nije voleo ni liberale ni konzervativce, za svakog je imao po neku oštru reč i komadić sarkazma.  Britanski novinar Džon Ronson kaže da je Hanter presudno uticao na hiljade sledbenika širom sveta: "Inspirisao je celu generaciju novinara, i u dobrom i u lošem smislu. Dobro je bilo to što nam je dao dozvolu da sebe stavimo u centar priče, ako je za to bilo dobrih razloga. Loše je to što je hiljade umišljenih novinara poverovalo da put do uspeha vodi preko ogromnih količina droge". I zaista, termin "Gonzo novinarstvo" (Gonzo Journalism) danas predstavlja specifičan miks fikcije i faktografije gde se kroz formu "ja pripovedanja" svetu prenosi neka emocijama jako nabijena poruka. Način na koji je Thompson funkcionisao kao novinar i te kako se oseća u knjizi "Dnevnik ruma", romanu napisanom još 1960., a objavljenom tek 1998. godine, koji govori o novinaru, izveštaču iz Portorika, zatočenom u limbu požude, bezidejnosti i alkoholizma.



Poslednjih godina svog života Hunter S. Thompson živeo je kao pustinjak, u zabačenoj kući u Vudi Kriku u Ohaju, gde je imao fascinantu kolekciju oružja. Izvršio je samoubistvo u svojoj 67. godini, 20. februara 2005. godine pucajući u sebe jednom od svojih sačmara. U oproštajnoj poruci naslovljenoj "Fudbalska sezona je gotova", koju je kasnije štampao Rolling Stone, napisao je: "Nema više igara. Nema više bombi. Nema više hodanja. Nema više zabave. Nema više plivanja. 67. To je 17 godina više od 50. 17 više nego što sam tražio. Dosada. Nema zabave - ni za koga. 67. Postaješ pohlepan. Ponašaj se kako dolikuje tvojim godinama. Opusti se - Ovo neće boleti." 


 

vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :