Željko Obrenović - Opasno svoj

Datum objave:05.04.2008

Pročitano:4321 puta

By:Jovana Janković

Rođen je 1982. godine u Valjevu. Apsolvent je na Katedri za srpsku književnost i jezik. Na promociji romana "Srpski psiho" bilo je više ljudi nego na nekim koncertima. I to nije sve. Željko piše kratke price u "Zborniku radionice za pisanje poezije i proze". Uradio je strip "Devojka slabog imuniteta." Slika i bavi se muzikom.



Roman si radio “u četiri ruke”, sa Aleksandrom Ilićem. Koliko se takav način pisanja razlikuje od tipičnog? U šali volite da kažete da ova knjiga ima dva oca. Kako to izgleda oblikovanje jednog lika u dve glave?
Jednom je kritika kao reakciju na zajednički roman Stivena Kinga i Pitera Strauba rekla da su u hororu dve glave dobre samo kad su na jednom telu. :-) Za naš roman to niko nije rekao. Čim se pri pisanju pronađe pravi glas naratora, više nije bitno da li roman stvaraju dvojica ili petorica autora. Važna je priča, i tu nema odstupanja ni kompromisa.
 
Jesi li inspiraciju za ovaj roman dobio čitajuci klasike na katedri za srpsku književnost? :-)
Pa sad, sticajem okolnosti na fakultetu sam pročitao gomilu klasika koje teško da bih inače čitao. Pisci koji mene zanimaju imaju malo veze sa tim. Ali važno je shvatiti da su sve velike priče odavno ispričane, nova je jedino njihova obrada. A obrada mora da bude moderna. Književnost je neprestana revolucija. Ko to ne shvata – ne treba da se bavi pisanjem. Ne razumem kako neko danas može da previdi postojanje pisaca kao što su: Majkl Čabon (Michael Chabon), Džejms Elroj (James Ellroy), Kormak Makarti (Cormac McCarthy)…
 

U pozorišnoj predstavi "Opasne veze" jedan od likova kaže: "Šta će mi ovakav život kad ne mogu da budem Bog?" Da li i Srpski Psiho hoće da (se) igra Boga?
Narator Srpskog psiha ne razmišlja o tome. On je to što jeste. Da li tigar razmišlja o tome ima li pravo da prekolje antilopu? Dok kod Dostojevskog Raskoljnikov smatra kako ima pravo da ubije zarad viših ciljeva, naš junak samo smatra da ima pravo da ubije.
 
Kakva je veza krvi, nasilja i scena eksplicitnog seksa sa poetikom lepog?
Granice se neprestano pomeraju. Ranije je bilo nemoguće videti scenu oralnog seksa u porniću i on je smatran opasnom perverzijom, kad se to jednom dogodilo – postalo je uobičajeno. Isto je i sa analnim. I, naravno, ne samo na filmu. To je svet u kom živimo.
 
Radnja romana dešava se u Beogradu, ali da li bi mogla da se izmesti u bilo koji drugi grad na planeti?
Da, u bilo koji grad. Srpski psiho je, kao sve dobre priče, arhetipska priča. Lociran je u Beogradu, ali to je u ovom romanu najmanje bitno. A i taj Beograd iz Srpskog psiha nije isti onaj koji viđamo u socijalnim dramama naše propale kinematografije. U pitanju je stilizovana verzija Beograda, protkanog stripovskom egzotikom.
 


Naslovna strana knjige je vrlo kvalitetno urađena i autentična. Da li ste možda učestvovali u izradi ? Koliko je danas uopšte tako nešto važno?
Hvala ti! :-) Mi smo dizajneru preneli svoje impresije u vidu toka svesti, on je to savršeno prebacio u vizuelnu formu. Jako je važno kako korice knjige izgledaju. Živimo u vreme hiperprodukcije, u Srbiji se godišnje objavi preko 500 romana. Za početak je važno privući pažnju čitalaca. Tad omot prestaje da bude bitan, i jedino što ostaje su čitalac i tekst.
 
Ime našeg časopisa je Urban Bug, šta za tebe znači biti urban danas?
Pa, recimo, kad te ne dotiče što tamo neka pevaljka ima glavobolju od vina, a ne može da nađe aspirin, i ne seća se s kim se sinoć zveknula…
 

vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :