4 filma koja su promenila svet

Datum objave:13.01.2021

Pročitano:735 puta

By:Redakcija

Lokacija: Beograd

Filmovi spadaju pod sveobuhvatnu umetnost koja od svog postanka daleke 1888. godine svojom pojavom nastoji da utiče na svet oko nas. Namera ne mora nužno da postoji - godine rada koji zahtevaju pisanje, crtanje, fotografiju, muziku, glumu, snimanje i neretko efekte spakovani su u 2 sata vremena provedenog za ekranom.


Kada takvu količinu truda predstavimo kroz tako malo vremena, efekat koji film ostavi na publiku i treba da bude značajan. Kinematografija je do sada proizvela veći broj filmova koji su na ovaj ili onaj način uticali na svet, a mi ćemo navesti one najznačajnije.

 

Osvetnici: Kraj igre

 

Najsvežiji primer možemo naći u 2019. godini sa superherojskih naučnofantastičnim filmom iz Studija Marvel i to sa aspekta finansiranja. Naime budžet za ovo filmsko ostvarenje bio je 356 miliona dolara, što je više od duplo više nego što je koštalo slanje čoveka na Mesec u sadašnjoj vrednosti novca, a zaradio je vrtoglavih 3 milijarde dolara.


Ovaj film nam je pokazao da kinematografija ulazi u neku drugu fazu svog razvoja, i da mogućnost filmskog umeća proporcionalno raste sa sumom novca uloženim u njega. Kod tako isplativih industrijskih grana nikada nije teško naći investitore, jer samo kvalitetan reklamni materijal u vidu postera, majici, šolja, kancelarijskog materijala i slično može doneti veliku dobit, jer reklamni materijal predstavlja sigurnu zaradu.


Sam šef Marvel Studija je rekao: “Trudimo se da se publika vraća u što većem broju čineći neočekivano, a ne samo radeći po istom kalupu ili formuli.” Možemo zaključiti da će se ova praksa nastaviti i samo zamisliti kako će filmovi izgledati u budućnosti.

 

Bambi


Od kako je izašao 1942. godine crtani film Bambi malo koga je ostavio ravnodušnim. Tužna scena kada lovac pod imenom Čovek ubija majku nevinog i bespomoćno laneta ostavila je takav utisak u svetu da je proizvela takozvani “Bambi efekat”.


Taj efekat je protivljenje ubijanju životinja koje se interpretiraju kao “slatke” poput pomenutog jelena, ali to suprostavljanje ne važi za druge, na primer svinje.


Rezultat ovoga je povećana svest o ekologiji - danas imidž osobe ili preduzeća može biti nepovratno uništen ako njihovo ponašanje prema životinjama ili okolini nije u skladu sa moralnim normama kakve postoje, a čije temelje je postavio upravo animirani film Bambi.


Mnogi efekat Bambija povezuju i sa pojavom vegeterijanskog pokreta, a kuvari često baš tako nazivaju nedostatak zainteresovanosti mušterija da kupuju meso koje nije promenilo oblik koje je imalo za života, kao što je to slučaj kod cele ribe.

 

Top Gan


Neke od najuzbudljivijih vazdušnih borbi možemo videti u ovom filmu iz 1986. godine, a za to treba da se zahvalimo američkoj mornarici koja je, u zamenu za obezbeđivanje sredstava za snimanje, tražila da odobri scenarijo i izvrši brojne promene pre nego što film bude objavljen.


Njihov cilj je bio da pojačaju regrutaciju i premda u te svrhe nisu mogli da koriste film, zvanično, dovoljno je bilo da predstave sebe i svoju borbu kroz uzbudljivu i pažljivo koreografisanu akciju kako bi privukli pažnju i izazvali interesovanje mladih ljudi. Prema nekim izvorima, procenat mladića koji se nakon filma prijavljivao u avijatičare porastao je za 500%.

 

Takođe, naočare i jakne koji simbolišu glavnog junaka Maverika postali su i ostali popularni do danas, pa se ovim primerom pokazalo da filmska ostvarenja mogu nametnuti određeni moderni trend.

 

Super Veliki Ja


Ovaj dokumentari film je još jedan dokaz da kinematografija može iz temelja da uzdrma određenu sferu društva, sa temom kojom se bavi. Naime ovo ostvarenje nezavisnog reditelja Morgana Spurloka bavi se problemima koje izaziva brza hrana, a za svoju “kuhinju” odabrao je čuveni restoran brze hrane “McDonalds”.


Hraneći se tamo svaki dan i uvek uzimajući veliku porciju ukoliko mu bude ponuđena od strane zaposlenih, Morgan Spurlok je unosio oko 5.000 kalorija dnevno. Nakon mesec dana takve ishrane ugojio se 11 kila, holesterol mu se nezavidno povećao, doživeo je promene raspoloženja, depresiju i seksualnu disfunkciju. Trebalo mu je 14 meseci da povrati formu koju je imao pre eksperimenta.


Kao rezultat ovog dokumentarnog filma svest o brzoj hrani se enormno povećala, a “McDonalds” je iz svog menija izbacio super velike porcije i preorijentisao se na zdraviju ishranu.


Kinematografija se pokazala ne samo kao sveobuhvatna umetnost, već i kao sredstvo za promenu percepcije jedne kulture ili društva. Ljudi veoma često nemaju svest o nekoj tematici pogotovo na urbanom Zapadu, tako da su filmovi jedino sredstvo koje može da ih probudi i osvesti, a taj uticaj će u godinama pred nama nesumnjivo postajati sve veći.
 


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :