Čega ćemo se sećati posle "Noći muzeja"?

Već na sredini Bulevara kralja Aleksandra osećala se vrela atmosfera. Ulica je bila bez svetla, a gužva je najavljivala da je ovo neko specijalno veče. Bauljajući po mraku stigli smo nekako do "Muzeja Nikole Tesle", gde nas je sačekao red koji se protezao do susedne ulice. Sevale su munje i nebo je pretilo da siđe u grad i sve pokvari. Ipak, jedan osmeh i press legitimacija bili su dovoljni da zaobiđemo sve barikade i da noć muzeja za nas počne. 

Muzej je renoviran i osim standardnih eksponata prisistvovali smo i premijernom predstavljanju teledirigovanog brodića, koji je Tesla prvi put predstavio u njujorškom Medison Skver Gardenu (Madison Square Garden). Tokom šetnje imali smo priliku da sretnemo različite kustose i profesore, koji su nam pomogli da bolje razumemo život i stvaralaštvo ovog genija bez koga bismo i danas bili u mraku.

 

Sledeća destinacija bila nam je Etnografski muzej - „Manakova kuća“, gde smo četrdeset i pet minuta čekali u redu da vidmo erotske fotografije iz privatne kolekcije Ranka Ćosića. „Ova izložba prilazi istoriji sa njene najintimnije strane“ - tako je događaj najavljen u malom vodiču kroz „Noć muzeja“. Čekanje se isplatilo! Prošli smo kroz ulaz na čijem se vrhu nalazila neka vrsta postera ženskog polnog organa ispod koga su se svi fotografisali (toliko o zrelosti posetilaca i njihovom načinu percepiranja umetnosti!) i zakoračili smo u priču koja počinje još 1920. godine u Beogradu. 

Da su Beograđanke još tada bile slobodnog duha pokazuje serija fotografija golih devojaka u najrazličitijim pozama. Ali poza nije ono što je najbitnije. Autor je uhvato najintimnije trenutke koji se najviše vide u očima i izrazu lica tih devojaka. Ono što je takođe zanimljivo je da je u prostoriji bio potpuni mrak, a da je ispred svake fotografije bilo upaljeno kandilo koje je još više doprinelo iskrenijem i boljem doživljaju fotografije. 
U ovom muzeju saznali smo da je jednog januarskog jutra 1919. početkom dvadesetog veka kod vlasnika čuvenog beogradskog fotografskog studija „Kening“ ušetala devojka koja nije bila zadovoljna ponašanjem svog dečka fotografa i smatrala je da će za njega biti najveća kazna ako bude fotografisao omiljeni deo njenog tela za kojim će čeznuti u budućnosti. Ne znamo šta se desilo posle sa ovim parom, ali znamo kako je nastala erotska fotografija kod nas. Važno je napomenuti da je mnogi od nas misle da je sloboda tela u Srbiji proklamovana tek 60-ih godina dvadesetog veka, u sklopu hippie pokreta. Ova izložba to opovrgava. Bilo je u Beogradu dekadencije i slobodnog duha i mnogo pre toga. Na izlazu su nam udelili kafu, valjda da se oporavimo od viđenog unutra. :)

 

U “Arte Media” galeriji upoznali smo se sa radom Mrđana Bajića “Kiseonik” i njegovom monografijom “Back up”. Pošto smo prvi put bili u ovoj novootvorenoj galeriji, prijatno nas je iznenadio savremeno opremljen prostor i inovativan način prezentacije umetnosti.

 

Noć smo završili u Studentskom parku, u podnožiju zamka napravljenog od starih limenki. Poznato je da je mnogo vremena potrebno da limenka istruli, pa je ovaj projekat „Ekologija od A do Š“ bio odličan način da malo očistimo grad. Takođe, pravili smo figure od elektronskog otpada zajedno sa ekološkim inžinjerima, članovima SMOR tima. U parku se puštala odlična elektronska muzika, što je neke podiglo na noge, pa je sve ličilo na mali Exit. Ono što je zabrinjavajuće je da što se jutro bližilo na travi je bilo sve više praznih limenki piva i ostalog đubreta koje ostaje posle dobrih žurki. Sad valjda čekamo novu Noć muzeja da otpad upotrebimo korisno, jer ljudi jednostavno neće i neće da shvate da brigom o sredini brinu zapravo o sebi.

 

Neverovatan broj ljudi je ove godine na različite načine učestvovao na ovoj manifestaciji. Grad je izgledao kao veliki karneval. Ipak muzeji su bili premali da prime toliko ljudi za samo jednu noć. 
Evo organizatorima domaći zadatak: Zašto „Noć muzeja“ ne traje barem nedelju dana ili ceo mesec? 

Do sledeće godine... :)