Ben UFO - DJ-ing i produkcija su različite forme umetnosti!

Ben UFO ili Ben Thomson jedini je u ovom društvu mladih entuzijasta koji ne producira, zbog čega možda nije tako naglo postao popularan kao njegove kolege. Ipak, postoji nešto bitno u vezi sa njim što se lako primećuje: Ben strastveno voli muziku i vinile, a tu strast prenosi i na svoje mikseve, koji su prepoznatljivi sklop malo starije i sasvim nove muzike. Nakon izvrsnog nastupa koji nam je priredio na ovogodišnjem Exitu, odlučili smo da nešto više saznamo o njemu putem ekskluzivnog intervjua za Urban Bug.

 

Hvala vam što ste me pozvali, proveo sam se super! Exit je jedan od onih festivala o kojima se konstantno priča među ljudima koji su bili tamo i moja očekivanja su se definitivno potvrdila. Sjajno je bilo to što sam svirao sa momcima iz Night Slugs. Zanimljivo je bilo i tokom dana, jer smo imali različite aktivnosti, panel diskusiju o budućnosti elektronske muzike i sl.

Možes li da nam otkriješ "svoju priču"? Kako je sve počelo, ko te uputio u scenu ili ko ti je makar pomogao na startu?

Počeo sam da slušam dubstep 2004. ili početkom 2005. Nisam znao baš mnogo ljudi koji su bili upućeni u takav zvuk, jer je to bio period kada se ova scena počela razvijati. Svaki put kada sam ulazio u neki klub, gledao sam jedne iste face. Bila je to otvorena scena, koja je istovremeno svima davala prostora da učestvuju. Nije bilo mnogo DJ-eva i osetio sam da je to nova teritorija u kojoj može dosta da se istražuje. Sreo sam se sa Pangaeom u Leedsu, gde sam studirao u to vreme, završili smo kao cimeri u apartmanu na drugoj i trećoj godini studija. Vrteo sam mu ploče koje sam tada kupovao, ali mislim da nijednom od nas ništa od toga nije imalo smisla, dok nismo otisli na Sub Dub večeri da čujemo kako digitalna muzika zvuči na dobrom soundsystemu. To su ploče koje su napravljene za tako moćan zvuk. Pearson Sound (Ramadanman) je došao u Leeds nekoliko godina kasnije. Našli smo se u redu za FWD u Londonu, jednu od veteranskih dubstep večeri koja se još održava. Nas trojica smo uspeli da dobijemo nedeljni program na internet stanici SubFM, na kojoj smo radili tri godine. Taj show je postavio temelje za ono što je Hessle Audio postao danas. Muzika koju smo dobijali svake nedelje bila je dovoljno dobra da započnemo sa labelom, to je bila očigledna ideja.

Ušao si u svet elektronske muzike kao mlad i talentovani DJ, međutim, gotovo niko ne uspe tako lako u ovom poslu samo sa vrtenjem pitcha...

Mislim da ne bi to sve uspelo da nije bilo Hessle Audija u fokusu, kao nešto na šta možes da se osloniš. Uvek volim da naglasim da su DJ-ing i produkcija dve različite forme umetnosti, i ako si dobar u jednoj, to ne podrazumeva ili barem nije uslov da ćeš da budeš tako dobar i u drugoj oblasti. Takođe, poznato je i to da je čak i jako dobar DJ-ing ponekad teško unovčiti. Teško je objasniti i to šta DJ-a čini dobrim u tome što radi, zbog toga što je često povezan nečim apstraktnim, nečim emocionalnim sa publikom. Mogućnost da izjavim nešto kao: “Ja sam deo Hessle Audija”, činilo je da se ljudi zainteresuju dovoljno da provere šta ja radim. Upravo to dalo mi je prostora da se dokažem i da prikažem ono šta želim.

 

Trenutno nemam nikakvih planova po tom pitanju. To je nešto što se nadam da ću raditi nekad u budućnosti, ali sad osećam da imam mogućnost da se nadgrađujem kao DJ. Trudim se da u DJ-ingu budem najbolji što mogu, i rado bih posvetio vreme samo tome. Da bi neko bio dobar DJ i da ostane relevantan dugi niz godina ili čak dekadama, treba duboko da se posveti muzici. To što sam, kako kažu, specifičan DJ i što radim stilove kakve radim, crpim iz različitih muzičkih oblasti i žanrova, time stalno proširujem vidike na muziku koja me interesuje. Produkcija zahteva jedan nivo posvećenosti i izolacije, a to ne bi bilo konstruktivno za održavanje ovog nivoa koji muzika zahteva od DJ-inga.

 

Ta lista nema kraja, počeću sa nekoliko heroja... Uvek moram da spomenem Thea Parrisha, i kao DJ-a i kao producenta. Njegov katalog je fascinantan, i na način kakva je njegova konzistentnost i razmera kvaliteta, a ujedno i kao DJ. Malo je ljudi koji mogu da dodirnu ili imitiraju njegovu selekciju. Moj omiljeni house DJ trenutno je Spencer Kincy. Ne znam da li još radi, ali imam nekoliko serija njegovih mikseva nazvanih Deep in the Flowers in Chicago i otkako sam ih pronašao, ne izlaze iz mog iPoda. Njegov mix je jako energičan, skoro sličan UK garage miksevima iz 90-ih, eklektičan i nepredvidiv. Radio je muziku pod imenom Gemini, i veoma je tražena skoro sva njegova produkcija na vinilima. Neko ko radi na sličnoj muzičkoj teritoriji, ali ne u Londonu, zaslužuje moje veliko poštovanje, a to je Floating Points. On je moje godište i naprosto me fascinira! Sad je na doktorskim studijama, producira neverovatnu muziku, plus nastupa i kao DJ širom sveta.

 

 

Trudim se da se otrgnem od svih tih novinskih natpisa u muzici koliko god mogu. Ne mislim da je to u kompletu negativno, jer toliko odlične muzike možes da čujes upravo na osnovu predstavljanja u medijima, ali takođe mislim da muzički mediji pokrivaju samo mali deo u odnosu na to koliko briljantne muzike ima napolju trenutno. Neizbežna posledica je da se nekoliko ljudi “hajpuje”, a drugi se ignorišu, i mislim da je važno da to imamo na umu. Ekstremno sam srećan što sva ona muzika koju sviram ima beneficije od predstavljanja publici, a imam je i ja kao DJ. Ako ste od ranije zainteresovani za Hessle Audio ili ste se tek susreli sa ovim labelom, proverite kompilaciju naslovljenu kao 116 & Rising, koja sadrži novi i malo stariji materijal svih producenata koji su do sada izdali za nas. Preporučujem da poslušate i novi CD koji sam snimio za RINSE.FM, a izlazi 3. oktobra.