Dušan Kačarević - Warm-up DJ!

Od početka karijere, najviše voli da bude warm up DJ, jer mu je izazov da zadrži ljude u klubu. „Treba da budeš dovoljno interesantan, ali i nenametljiv. Samo ako ljude ne poneseš previše, DJ posle tebe može da uradi pravi posao i žurka može da uspe. Zato se trudim da balansiram, počinjem od najsporijeg ritma i imam veliku progresiju tokom miksa“, počinje priču Dušan.

Jedan od izuzetaka je milenijumski doček Nove godine u Skoplju, kada je radio u prime timeu ispred internacionalnog DJ-a. „To mi je bila jedna od najboljih žurki. Raditi u ponoć u džinovskoj hali, pred nekoliko hiljada ljudi, i biti plaćen kao prime time DJ, bio je totalan dobar trip“, nastavlja on.

Osim posla sound inženjera na cruiseru, imao je i svoje klupsko veče, a nastupao je i po svetskim metropolama i peščanim plažama! Ipak, nastup na Winter Music Conference u Majamiju, bio je poseban doživljaj. „Pozvala me je High Society / Electech ekipa iz Njujorka da sviram sa njihovim velikim imenima, i rado sam prihvatio! To je bila žurka iz „off“ dela, u kom je najbolji provod. „Conference“ je uštogljena varijanta, gde dolaze ljudi iz biznisa da se upoznaju...“, objašnjava on.

Pošto je, prema njegovim rečima, bio „one man band“ u organizaciji više od sto žurki, po povratku je otvorio firmu Sonic Agent doo, koja se, između ostalog, bavi i kreiranjem i realizacijom događaja za marketinške agencije i njihove klijente. „Veliko iskustvo u svim elementima organizacije dovelo me je do toga da mogu da zarađujem od onoga što volim, a da mi DJ-ing ne bude primarni posao. Naprimer, za Telenor sam radio na 45 događaja po čitavoj Srbiji, bukirao isto toliko DJ-eva...“

Osim organizacije, dosta je angažovan i na snimanju reklama za kompanije, u domenu audio produkcije. Dušan otkriva i da se pojavio u reklami za Loto! „Bio im je potreban DJ, ali bio sam mega maskiran, da me niko ne prepozna!“, smeje se on.

U želji da omogući mladima da stanu za gramofone, osmislio je školu DJ-inga, koju realizuje za Telenor. „Ja nisam imao mnogo prilike da vežbam kad sam počinjao. Iako je sada lakše doći do gramofona i CD plejera, ipak volim kada mogu da olakšam početnicima. Učim ih kako funkcioniše plejer, kako mikseta, kako se trake spajaju...“, objašnjava on.

Iako je ostvario brojne uspešne projekte, žao mu je što nije uspeo da realizuje boat party za vreme trajanja Exita. „Plan je bio da napravimo off party, da dovedemo strane labelove... zamisli jednu Cadenzu ili Mobilee na žurci na brodu koji plovi! Dobili smo džinovski budžet od sponzora, ali u Srbiji nije postojao dovoljno veliki brod koji ima dozvolu za plovidbu Dunavom! Nažalost, odustali smo od te ideje, jer se bojim da je priča predaleko otišla. Sad svako može da iznajmi brod iz Mađarske... Nemam nikakvu zaštitu, a i nemoguće je ponovo doći do tako velikog budžeta“, priča Dušan.

Zainteresovao nas je uvodni tekst na sajtu njegove firme, u kom piše: „Oko vas su sa jedne strane namršteni i neukusni, a sa druge strane slepi i neuki. A vi nekako naboli baš ovo ovde“. Dušan objašnjava da je to njegovo viđenje ljudi. „Svi smo cool i nosimo naočare. To mi je izgovor što te, kao, ne vidim kad prolazim pored tebe. Ljudi su dosta pogubljeni, lutaju i ne znaju gde će, čak i velike kompanije ne znaju gde je prava ciljna grupa. Za mene mnogi misle da sam uobražen, jer imam gard i držim distancu. Prijatelji znaju kakav sam zapravo“, nastavlja on.

Produkcijom se bavi od ’98 i ima oko 100 traka, ali, po sopstvenim rečima, nikad nije imao želju da izbaci nešto! „Dosta sam kritičan po pitanju muzike, ima jezivo dobrih DJ-eva, ali muzika je katastrofalna. Sam sebi kažem da moje trake nisu dovoljno dobre, i nije me briga šta drugi misle. Da meni neko donese takvu traku, rekao bih - OK, ali kada sam ja u pitanju, nikad nisam 100 posto siguran. Mada, kada ih ponovo preslušavam, pomislim da je, možda, ipak trebalo nešto da uradim s njima, ali i dalje ništa ne preduzimam... priča on i nastavlja da ih niko, sem njega, nije pustio. „Puštao sam ih u Plastiku, u Kući... Nekad ih ubacim u miks, ali ne navedem da sam ja autor. U oba slučaja, reakcije su bile super“, smeje se on.

Za produkciju danas, misli da je niskog kvaliteta i objašnjava da je moguće uraditi traku u filteru bez kartice, a da bude jednako dobra kao i kad se radi u studiju. „Jedan od primera je Tony Thomas koji je radio u najgorem mogućem softveru, a ima izbačenih 100 ploča! Ali, on je imao uvo da provali šta i kako, i napravio posao. Drago mi je što je Marko (Gramophonedzie) postigao mega uspeh, jer mi je pun k#$%& ljudi koji osporavaju DJ-ing. Denis Ferrer je pustio njegovu stvar u Majamiju i svi su krenuli da je vrte. Nadam se da će Markov uspeh pogurati ekspanziju elektronske kulture“, nastavlja on.

Po njegovom mišljenju, ako izuzmemo kvalitet inostranih bukinga, Beograd je oduvek imao jako dobru scenu. „Drago mi je što ima toliko mladih i u tranceu i houseu, a techno je zamro u Beogradu, sudeći po tome da nema mesta gde se pušta. Budućnost zavisi od nas DJ-eva, a ne od vlasnika klubova kojima je, često, važniji ekonomski momenat od kvaliteta. Problem je i u manjku promotera, koji su najveća spona između DJ-a i publike. Da ih imamo upola koliko imamo DJ-eva, naš clubbing bi bio najjači u Evropi.“

Voleo bi da postoje dva jaka underground kluba i hiljadu komercijalnih, umesto što većina koketira sa mainstreamom. „Smeta mi što nema malo više ekstrema, da kažeš - danas ću dovesti Carla Craiga, a sutra nekog još većeg iz Underground Resistance ili Setha Troxlera! Najlakše je bookirati Axwella, Sinclaira, a kad organizatorima pomeneš ime koje je daleko u njihovom mozgu, kažu - Ma daj, niko neće doći na žurku! Nervira me to plasiranje jedne vrste muzike.“

Iako dobija pozive od skoro svih vlasnika klubova, i ove sezone ostaje privržen underground mestima. „Ponovo sam rezident u Washu, a sviraću, kao i prošle sezone, u Mladosti i u Tubeu. Ovim putem zahvaljujem se svima koji me zovu da radim, ali to je moj princip i ne bih voleo da to shvate pogrešno“, priča on i pojašnjava da „nisu bitne pare nego ljubav“: „Ako dobijem angažman kod jednog vlasnika kluba, on mi pruži poverenje i ispoštuje osnovni deal, a meni bude super, ja definitivno neću pristati da radim kod drugog, čak iako mi je prijatelj. Interni dogovor je, za mene,važniji od pisanog“, nastavlja on.

Osim po tom pitanju, dosledan je i po pitanju muzike, nikad ne šara, osim ako je angažovan na nekom korporativnom eventu. „Radim na dosta događaja za kompanije u zemlji, pa ponekad učinim ustupak. Ali i to je retko, ne želim da zbog para bacim ovo što sam gradio poslednjih deset godina“, objašnjava on.

Na pitanje koju poruku želi da prenese kroz svoje setove, Dušan kaže da je najbitnija stvar koju „čini, proizvodi i stavlja u promet - upravo emocija, tužna ili vesela. “U klubu puštam muziku u opsegu od ambijentalnog deep housea do deep techna, volim i dubstep... Sviđa mi se detroitski fazon, trudim se da bude interesantno sofisticiranijoj publici kojoj nije bitno samo da nešto lupa“, smeje se on.

Za predstojeći period, najavljuje „sulude bookinge“ u Washu kao što su Delano Smith i Anton Zap, Pat Heart itd, čeka ga gig sa Scottom Fergusonom u Pragu, a za Novu godinu je u Londonu, odakle putuje u Meksiko na BPM festival! Za kraj, otkriva dve ekskluzivne informacije: „2011, u planu je BPM u Crnoj Gori! Treba da dođe američka ekipa DJ-eva. A biće i Sonica na Jazu... to je plan, za sad“, završava on.

http://soundcloud.com/dusan-kacarevic