OGI GEE CASH/dont - Ovde ne rade najbolji, nego ljudi sa najboljim vezama!

Koncept etikete se, po Ogijevim rečima „uprkos lošem mentalitetu baziranom na lenjosti i činjenici da smo mi iskvaren narod koji će pre da pljuje nego da zasuče rukave“ dokazao u inostranstvu po mnogim parametrima. „Koncept je nastao sa idejom da pokupimo najkvalitetnije artiste sa Balkana i da ih promovišemo, i niko nije verovao da ćemo stići i do Južne Amerike! I tamo smo proglašeni najlejblom, a u vođenju mi pomaže Nicolas Van Orton. Balkan Connection je postao brend koji, pored dve istoimene etikete za područne Balkana i Južne Amerike, obuhvata i moj lični, najnoviji projekat Dont u okviru kog radim sa Dimizom iz Niša. Sarađujemo sa mnogim velikim imenima, dovoljno je da se vidi rooster labela i onda je svima jasno zašto ovo što pričam ima smisla, jer je u svetu kvalitet jedini način da sarađujete sa velikim imenima, a ja sem kvaliteta ništa drugo i nemam. Sve se to može proveriti “ - objašnjava Ogi.

Labelu su se ubrzo priključili Zli i Stefan iz projekta Synchronized, sa kojim je uradio dosta, a onda je Balkan Connection postao deo Proton Musica. Ogi nastavlja da priča gde ga je ta saradnja odvela: „Nastala jecela distribucija koja danas ima 20 lejblova, ideja nam je da postane kao drugi Beatport i mislim da će biti izuzetno uspešan. Dovoljno je otići na Proton i videti koje sve veličine imaju svoje emisije, od Catanea, Sashe.. Toliko o tome kada kažem da smo Dimiz i ja bili broj jedan. U takvoj konkurencijii biti slušaniji od Digweeda, a u setu imati 50 odsto svoje muzike – to govori samo za sebe.“



 

Za njega kažu da mu je lako jer ima vrhunski studio za produkciju. Ipak, on tvrdi da se uopšte ne radi o opremi: „Dobra produkcija se može realizovati i bez  vrhunske opreme, samo mora mnogo više da se radi.  Ja sam se trudio da napravim jedan od najkvalitetnijih studija za elektronsku muziku, a danas masterujem i produciram za mnoge svetske veličine.“

 

„Po meni i po mnogima, Vojin je jedan od najboljih jazz klavijaturista u istočnoj Evropi, a i šire. Ta naša kolaboracija je toliko inovativna, da je možda čak i ispred vremena! Radimo na normalnom kompu, imamo veliki studio, ali, ponavljam, za vrhunsku produkciju je dovoljna i osnovna oprema koju svaki DJ može da priušti, samo je pitanje da li hoće i da li ima volje.“

 

Pre nego što odgovori na pitanje „zašto Argentina?“, Ogi priča zašto „ne Srbija“ i zbog čega se povukao sa domaće scene: „Ovo je zemlja gde ne rade najbolji, nego rade ljudi sa najboljim vezama. Oni će se prepoznati, to su dželati koji su uništili srpsku scenu Povukao sam se jer ovde za moj kvalitet nije bilo mesta, ali kako su počeli, tako su i završili. Možda je neko finansijski tu dobro prošao, ali ništa specijalno nisu uspeli da urade, osim da pokopaju srpsku scenu i da navuku gnev mladih ljudi i mladih talenata, koje ja pokušavam da promovišem. Za njih niko odavde nije čuo, za njih se zna van granica Srbije ali ne i u zemlji, što je tragedija. ... „

 

Nikada nije radio na Exitu, i za njega je to rak rana -  „Zbog ljudskih sujeta i laži, nikada nisam bio pozvan ni da zatvorim jedno veče na Exitu! Pričamo o Areni, mada me nisu zvali ni za koji stejdž, što potvrđuje moju teoriju. Voleo bih da sledeće godine pozovu mene i Dimiza da odradimo full live act sa našom monstruoznom opremom i dokažemo stranim DJ-evima kako se pušta muzika koja oduvava sve ljude sa stejdža!» - kaže Ogi, objašnjavajući pri tom i problem „srpske lenjosti“: «Ljudi u Srbiji su zaslepljeni i izgovorom 'mi živimo u Srbiji i zato ne možemo da uspemo'. To je totalna notorna neistina. Da bi došao do nekog nivoa moraš pakleno mnogo da radiš  i da imaš pakleno mnogo stvari, a ovom prilikom izdvajam projekat Audionova čija je produkcija u  vrhunskim svetskim standardima. Svi ostali na sceni su solidni, ali ne na nivou na kom se mi nalazimo. Ljudi svoju lenjost opravdavaju lošim uslovima a zapravo, nikad se nisu zapitali kako se to radi. U današnje vreme, postati veliki DJ u svetu je veoma teško, zahteva vrhunsku booking agenciju. Taj proces zahteva da DJ bude i producent, tj i muzičar i programer i inženjer zvuka, za šta je potrebno mnogo znanja – ili škola ili biti samouk i učiti godinama.“

 

Na naš komentar kako nije muzički aktivan na ovim prostorima, reaguje brzo rečima da je najbitnije je da „njegov rad bude priznat“ – „U okviru muzičke radionice u Nišu, uskoro ću sa Dimizom raditi Dont live act, ono što bih voleo da uradimo i na Exitu, pa ako neko posle ovoga pročita na Beatportu, Protonu ko sam i šta sam, i kada me neko pozove i ukaže mi priznanje, onda će se Ogi vratiti malo aktivnije. Ali moram da istaknem da kada DJ putuje po svetu i radi žurke po velikim klubovima, onda je veoma teško vratiti se u Srbiju i raditi za smešne pare. Ja sam se oslonio na tri posla koja radim i pokušavam da zarađujem. Pokušavam da branim DJ dostojanstvo tako što sam se povukao sa scene i prestao da budem predmet tračeva. Ne moraju da me vole, ali znam da me u dubini duše poštuju! „

 

Na pitanje koliko je aktivan u inostranstvu, Ogi, uz komentar da ne želi da se hvali, navodi highlights među klubovima i žurkama na kojima je nastupao -  „Na mom spejsu niko neće videti gde radim, ja sam umetnik i čudan sam, nikada se ne hvalim bukinzima, ali dovoljno je reći - kada si unapred bookiran da radiš na otvaranju kluba Privilege u Buenos Airesu, zatim po Meksiku, Brazilu, Litvaniji, Letoniji, Estoniji, Norveškoj, Švedskoj... mada iskreno kažem da i dalje nisam dostigao nivo koji želim. Mislim da i drugi  mnogo više pričaju, nego što rade u inostranstvu, a i nije poenta raditi u nekom kafiću! – i opisuje Sensation White private party u Rusiji, gde dolaze ljudi koji voze automobile od pola miliona evra – „ Ljudi su obučeni u belo sa dijamantima i slušaju minimal house, a žurka se održava u kraljevskim dvorovima. Puštao sam muziku za najveće bogataše sa stilom, što samo dokazuje koliko su oni napredni, koliko vole kvalitetnu muziku i koliko smo mi daleko od njih po svim parametrima.“

 

Zanimalo nas je šta znači tetovaža na vratu, a Ogi objašnjava - „Taj znak simbolizuje moje bavljenje borilačim veštinama, zapravo, energiju i sinergiju – to je sve što bih želeo da kažem. Nisam nasilan, ne volim da se bijem ali ne volim ni kada me neko dira. Bio sam juniorski prvak sveta u plivanju, dosta sam postigao u životu na polju sporta i obrazovanja... Radio sam sve, od čišćenja pulta, konobarisanja, pranja čaša, a onda sam postao DJ. Ponosni sam vlasnik jednog od prvih bungee centara u Evropi koji je nastao kad smo bili u najvećoj krizi! Nažalost, tada imali mnogo bolju scenu nego danas... ti dani su obećavali a onda je došao mrak, veliki sponzori i monopoli, ljudi koji su imali vremena da piju kafu sa onima koji su bili in charge, a onda su sve sebično zardžali za sebe... to je srpska gramzivost koja nas je mnogo koštala. Mogu me nazvati uobraženim, ali ja se svakome javljam na telefon i pomogao sam svakome ko mi se obratio. Sećam se gde sam ja bio, a sada želim da pomognem mladima da sami sebe lansiraju kroz Balkan Connection, jer on zato i postoji..“

 

A da nema dlake na jeziku, pokazuje i opaska na ovaj intervju: „Koliko vremena je trebalo Urban Bugu da stavi Ogija Gee Casha na naslovnu stranu, posle svega što je učinio u svetu za srpski clubbing i muziku! Izređali su se mnogi koji to ne zavređuju, a da neko bude na naslovnici Buga, za to treba imati dobar backround!“


www.myspace.com/ogigeecash
www.myspace.com/balkanconnection

www.myspace.come/balkanconnectionsa
www.beatport.com/ogigeecash
www.beatport.com/balkanconnection