Skavil 2010 Svako ska svoje mesto pod suncem

Svako ska svoje mesto pod suncem. Ovog leta imali smo mapu. Čim se pređe krčki most, ulazi se u malu uvalu, Voz. Ona je dom isto tako malog, ali fino ušuškanog festivala ska muzike, SkaVille-a. Jedna travnato-šljunkovita plaža, par molova, sunce, lopte, frizbiji, skokovi u vodu, muzika, nezaobilazno pivo, gemišti, bevande, medice i eto dobre dnevne zabave u kršovitom morskom krajoliku. Još kad su okupljeni ljudi otvoreni i pozitivni, bez obzira na njihove maske urbanaca, pankera, metalaca, rastafarijanaca, i nekakvih nju ejdž hipika, cela priča ne može da omane. Ipak su svi došli u ovo ska selo isključivo zbog dobrog provoda.

 

Uveče u 20h startovale su svirke, te su ljudi polako skupljali prnje i micali se ka stejdžu. Prve večeri je bilo otvaranje festivala, DžonSkaVolta je puštao kojekakvu vrcavu muziku za uigravanje, da noge sutradan ne popuste pod navalom ubrzanog ska ritma. Kada je izgledalo da će kiša pokvariti atmosferu, ljudi su odreagovali potpuno euforično i nehajući za istu nastavili da igraju. Ravna, travnata površina, tik do mora, sa pogledom na Rijeku, bila je preplavljena nasmejanim ljudima u improvizovanim kabanicama, sa kišobranima, ali najviše je bilo onih bez ikakvog štita od kiše. Blato je za valjanje, je l’?

 

 

Sutradan, neposredno pred početak svirke, na stejdž je izašao neko iz organizacije i saopštio da Mala Vita neće nastupiti na SkaVillu, zbog bolesti jednog člana benda, a da je bend The Kluba fulao raspored i da će stići tek sutra. Tako da je za to veče ostalo još četiri benda. Mala Vida lokalni, krkovski caver bend, zagrebački Antentat, francuski bend Nomades et Skaetera čiji nastup nije su uspeli da upropaste jezička barijera i tehnički problemi i Cirkus iz Poreča. Međutim, taman kad smo mislili da je uživanju za to veče preuranjeno došao kraj, Samostalni Referenti se iznenada pojavljuju i spašavaju stvar. Kako su stigli dan ranije, odlučili su da za dž sviraju jedno veče ekstra. “Ajmo sad svi na pod” i spustili bi publiku da sagnuta sačeka lagani deo pesme, energija se nabija dok ne bi svi eksplodirali u džamp-džamp. Kolena visoko u bradu, ruke napred nazad, utabana zemlja u ritmu ska, ska, ska.

 

 

Sve do svitanja. Sledila je navala na preostalu hranu, što mrsnu, što vegetarijansku, kako bi se izlečili pijanstvo i umor, zatim povlačenje prema kampu i svojim šatorima, poneki entuzijasta bi ostao u publici svirajući na drombuljama, didžu, timpanima i gitaram ili bi zaspao ispred ulaza nemajući snage da odškrine ziper.

 

Sledećeg dana, na sceni su uprkos povremenoj kiši, sijali saksofoni, trube i tromboni, a nekoliko hiljada obasjanih osmeha stvaralo je jedinstvenu utopijsku sliku, koja vam se dugo ostaje u sećanju. U kampu sledi nabrijavanje različitim eliksirima neumornosti i u 20h svi trk na stejdž, preplavljeni pozitivnom predrasudom na osnovu prethodne noći.

 

Parada bendova odolevala je vremenu. Od Postolar Tripper-a iz Zadra, Kawasaki 3P-a iz Zagreba, preko Pannonia Allstars Ska Orchestra iz Budimpešte koji je spajao mađarsku narodnu muziku sa ska i rege elementima, preko  Kaso Perdido-a iz Španije, srpskog benda Samostalni referenati, do The Kluba takođe iz Španije, koji je bio fuc*ing šlag na ska torti, ne zna se ko je više darivao energiju i strast.

 

 

Ljudi su ostali i dan posle festa da savladaju dobre emocije pokupljene ovde i lagano stišaju svoju potrebu za još, i još, i još…

photo by Snežana Timotijević