Besan sam jako

AAAAAAAAAAAAAaaaaa

Besan sam jako!

Zašto?

Zašto!!!

Pa sam sam kriv...niko drugi nego ja. Ne snalazim se u svom jebenom životu nikako, talentovan sam za mnoge stvari, pa mi opet ne ide. Ne ide mi u poslu, ili sam iskorišćen ili sam odbačen, ili ne shvaćen.

 

Ili sam pak suviše kreativan, pa smeta moja kreativnost, sujeta ih radi pa radi.

Ako mogu da budem poltron i da se glupo smeškam, bilo bi najbolje.

Ako bi mogao da budem skot i da te zajebem, možda je to najbolje, ali ne mogu.

Jednostavno nisam takav, drugačiji sam, jebeno sam drugačiji.

 

Uglavnom svi to i vide i znaju, pa se valjde plaše takvih ljudi.

Kreativnost mi kao plavuši spermatozidi ide od ruke.

Zapravo ne umem ništa drugo dobro da radim što nije kreativno. Kažu da što veći emotivac to si veći kreativac. Jebeno sam emotivan i povređen. mora da sam zajeban kreativac.

Ali opet ništa. Ne drži me mesto, smaraju me plitki mozgovi, retardirani željni para i lažnog glamura, fake vip-ovi i novopečeni japiji. Kupili diplome menadžera i menadžerišu, a lažu mažu, kradu... Čast izuzecima... Ima i onih vrednih, pametnih i sposobnih, ali oni nikako da mi pomognu da se pronađem.

Možda me ne vide, možda misle da sam srećan i zadovoljan i jebeno uspešan.

Imao sam mnogo uspeha za ovih 30 i jednu koliko imam ali i neuspeha toliko, možda i više.

Tačnije svaki taj uspeh je veliki ali i kratko traje i odjenom tras, ne na zemlji, ispod zemlje sam. I uvek se zapitam zašto? Zato što je UMETNOST surova u zemljama u tranziciji, neki je smatraju kurvom, kupiš -iskoristiš -odbaciš. Drugi da je ona potpuno nebitna stvar, daj da jedemo, pijemo i jebemo. Umetnost, tek kad sve to nam dosadi u životu, e onda daj malo one umetnosti.

A šta da rade ljudi koji su umetnici?

Evo pitam vas, kako menadžeri mogu da prodaju jednu te istu stvar stalno u krug, kupili onu kurvu i jebu je iznova a ne plaćaju ponovo, samo joj obuku novi veš, našminkaju malo.. a ona propada pa propada. I koga boli kurac uostalom što propada pa sama se kurva.

Stvarno sam ili glup ili lud, kad se bavim kreativnim i umetničkim pozivom.

U jednom trenutku sam pomislio: ”Ja moram da naučim, kako sebe da prodam”, i otišao u marketnišku agenciju da volontiram. Prvo kao Account manager, taj zajebani menadžer, matematika u exelu, naučiš kako da se ugradiš, malo smeškaš, malo foliraš, jeftino kupiš, skupo prodaš i gistro svi zadovoljni , a vorkeri tj. umetnici i ostala govna neka čekaju kintu.

Rekoh sebi posle metar dana asistiranja dragoj prijateljici Leci, nije to za mene, ubi me. Daj nešto kreativnije. Ona kaže: ”Pa za tebe je BTL?” / biti na liniji tj. Organizacija, ideje, zabave, promocije za one koji imaju pare a ne znaju kako da ih potroše.

HMM... Ok tu plivam, to je to, ja ideju - ti pare, ja mozak - ti pare i sretan jap, i sretan umetnik.

I super ide ide... ide... ide, kao jedino što sam naučio je kako se prezentuje ideja i kako se piše „CE”, Hvala Marku/ mentoru. I onda opet kad je došlo do toga da sam naučio, KURAC u dupe junačko. „Izvini... znaš ti si super... ali znaš nema posla , znaš meni neprijatno...”

I tako opet ja ispušim.

A radio sam svašta u životu jebeno, CV mi je pun kao oko, ljudi kad ga pogledaju, kažu cinično: „Al je nabudžio CV”, a ja ga skratio, izbacio, smanjio, da ne preteram. I onda pitanje a što si menjao poslove, što?

Što?

Jer jebeno nisam imao sreće sa predpostavljenima, jer jebeno živim u Srbiji, jer jebeno, hoćeš da me jebeš a da ne platiš i li malo platiš i još da budem zadovoljan sa sićom i da ti pušim uz osmeh, eto zato sam menjao u nadi da ću naći normalnog iznad sebe.

Ali nema ga još uvek ...i sad sam besan, kad sam ostao bez kinte skroz i treba da zavisim od nekog........AAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!