Carlo - Popušaj u Niš

Ne znam da li sam u stanju da pišem, ali definitivno nisam u stanju da spavam. Jako se trudim, ali ne ide mi da zaspim… da granja ima još možda bi me oborilo. Ali s obzirom na to da je neko jutro subotnje, na satu kompa kaže 9:02…

A sad odkud ja? 'De sam bio? Hmmm, ček sek...

Daaaa, išao sam sa školskim (čitaj Marko Vuković) na gig u Niš, pošao i Hitman da dokaže da aparat koji je skupo platio jako vredi. Da pokupismo i Esida (da me jebeš, odmah smo ga prekrstili, to jest kao Esida prihvatili, a sad više i ne znam njegovo pravo ime? Znam da je Emilov brat i posle sam shvatio da je i glumac, i to je to...

Kenjamo o predstavama i kao, jebo te, mislim u sebi kad sam poslednji put bio u pozorištu...hmmm, shvatim da posle razlaza sa Ljubinkom Klarić nisam ušao u pozorište... Bože, kakva glupost! Zašto?

Pa koliko je prošlo od tad i - kapiram, 6 godina!!!

 

Karlo, seljačino!!!

Nego da se vratimo na put.

 

Krećemo sa zajebanim trula višnja Yugićem, sve sa spojlerima i novim znakom zastave... Pošli smo na južnu stranu Srbije. Sve počelo kako valja, slušali smo dobar old school hip-hop, ali baš onaj pravi. Zezanje u putu, pada mrak, Hitmen hvata portrete u autu. Na nekoj slici izgledamo kao zajebani gejevi, oni kao što hoće da se pobiju jer nisu mogli da se dogovore ko gura a ko prima, hahahaha, ali portreti? Dobri su!

 

I odjednom, što se kaže, ko grom iz vedra neba, udaraju gromovi po poljani oko autoputa iz ne tako vedrog neba, ali kao kul malo se namrčilo, ne vidiš mu kraj, ali kao samouverenost, to je kao bilo u Nišu, ide sad na Beograd... Kao sve je kul, žurka je na otvorenom, tvrđava, karata kažu otišlo oko 1700... Događaj ozbiljan, a ja spreman i raspoložen za mikrofon, a vidim i ostali krenuli sa dobrom energijom.

 

 

I ko za kurac, zastoj, počinje kiša sve jače i jače da udara, da nije bilo nekog iz Evropske Unije ispred nas, koji je upalio sva 4,  pa smo ga pratili, pa stajali, pa ovo, pa ono, pa grom, pa grad, pa gistro vedro... U nekom glupom stajanju, okrećem se desno i scena ko sa filma, čovek na sred autoputa, prostirku prostro, izuo se i kleči, i frapiram se kao da nikad u životu nisam video taj prizor, ali stvarno nisam na autoputu. Podelim sa saputnicima, Hitmen taman da ga slikne, ovaj ustaje..jebi ga.. dobra scena.

Ali zašto se taj putnik molio baš u zastoju, po kiši, pogledam na sat kao da nađem vezu - 21:45? Niđe veze! što bi "uBosni" rekli.

I kako zna na koju stranu treba da se okrene?? Kapiramo, svi u šali, ima kompas Baja...

 

Nastavljamo dalje uz Laletovu igru na tri slova koju nazivamo NIŠ. Kratka pravila, kao "kaladont", ali reči samo od tri slova, nema imena, nema germanizma, ima slenga ok?... Nema ponavljanja iste reči i kad neko kaže "Niš", tad prestajemo sa igrom?

Dobra igra, ali sam, ipak, na kraju ja rekao NIŠ.

 

Kad hitna pomoć, pored nas kao i pubovi i vatrogasci bez sirene projurcaše, zatim i AMSS i kapiramo zajebano sranje je na auto-putu, A mi puni energije!

Pljušti kiša, gromovi tuku, brojim ono iz izviđača, kad sevne – pa kad se čuje, to su kilometri. I izbrojim 7 sekundi. Zašto baš 7 od svih brojeva baš onaj moj 7, ali ok to je valjda moj srećan broj.

I imamo šta da vidimo na putu. Kamion se dimi, ugasili ga vatrogasci. Fuck, šta bi? Ceo je izgoreo, a hitna je odvela nekog. Nema druge grom ga puk'o? Zar ne? Ali kao moguće, ali ima neki sistem kaže Esid, neki Faradejev kavez u fizici, a to je: Kad udari grom u auto ili ti u ovom slučaju kamion, kabina štiti ljude unutra, sve ostalo izgori.

I kao bezbedni smo !!!

 

"Idemo dalje!" - što bi rekao Gaga Nikolić u partizanskoj seriji.

Kad evo sledećeg malera... Kaže Emil da šankovi za žurku plivaju u vodi, potpop u Niš! 
A be, Bate, neje dobro, Bate!

 

Jbga krenuli smo, na sat smo vremena od Niša, idemo iako je odložen gig.

Ulazak u Niš... bara ispod podvožnjaka, ne veruješ, da se kupamo? Ljudi u frci sa ozbiljnim automobilima, a mi sa Yugićem smišljamo akcioni plan G16, kako da to izvedemo, u brzini i ponekom momentu trezvenosti, skupa emocija i energije shvatimo da treba definitivno da bežimo talasu kao da surfujemo, još ako jedan točak podignemo na trotoar, i kreće surf... beži Yugo, juri ga talas i kao na filmu - izvukli smo se! hahhahaha

 

Stižemo u Niš i skenjamo se, aj mi, nego svi ljudi skenjani što nema žurke, podlaktili se na gajbi kao u tajnom skrovištu partizana, i kao da nađu rešenje iz neizlazne situacije... Školski prvi kaže - ajmo ovde da se zezamo za nas - podržimo ga i eto donesoše mixetu, sklanjamo stolove, dižem trosed, vade se svetleće kićanke za Novu godinu... Osmeh se vraća na lice iako nije 1700 nego 37 DUŠA, osmeh je tu prvih 40 min, kad maler ne ide nikad sam, ide mu i brat, zli komšija.

Stišava se muzika, više ne čujem sebe uopšte, nemam želju više, Emil i Marko kao nešto imaju želju.

Daj svega grešnog kad smo već tu ...opet kreće ok, ali tiho, bre!

Pa ljudi razgovaraju bez da se deru i gestikuliraju. Osipa se lagano iz kriznog štaba ljudi, 4 je izjutra? Brzo prođe a bilo dosadno, a? Ne shvatam. Ma mora ovaj popušaj u Nišu da se popravi, dolazimo 25. jula ponovo na taj gig na koji smo krenuli 4.

 

Krećemo nazad, predivno jutro, pucaju nas fleševi, trčimo da se slikamo sa Suncem koje izlazi, ali ne možemo da ga stignemo, ono je već utreniran i već izlazi, a vi ga momci stignite. AHA! K... sve do žice to jest neke ograde ga jurismo i ništa, osetili smo se kao u Sivom domu...

 

Pišanje još po neko, kvalitetni razgovori o filmu, pozorištu i muzici

Svraćanje kod Bokija, na ultra kratki chill i da proverim mail i Space...

 

I eto nas svako svome domu, pa sad ti Karlo zaspi.

Da li ostali spavaju?

Sad ću proverim.

Školski spava?!?

Fuck, pa šta sam ja uz’o?