CARLO - Coolmina?

Po nekim nepisanim, a možda i pisanim pravilama, ne znam, trebalo bi sad da napravim uvod u svoju priču, to jest, kolumnu. To mi je nešto tako neprirodno (toliko da izgovorim prvo u grlu, a potom prevalim i preko usnana), pa sam odlučio da je od milja zovem COOL MINA. 
U njoj treba (a ja ne volim ništa što "treba", a moram! e, pa ne moram! i non-stop nešto treba, dokle?) da opišem sebe, predstavim se, i tako dalje, a smatram da je vrlo glupo sebe predstavljati, jer se podrazumeva da si najbolji sebi i svojim bližnjima. Svojoj majci si uvek najlepši. Iako si avet, ti si joj lep, moraš joj biti lep, njen si! I otud ona: "On je samo svojoj majci lep."  

Naravno, svojim neprijateljima si najgori (i njihovim bližnjima), i onda cela ta priča oko predstavljanja nekoga realno nije realna, a pogotovo je potpuno netačno sebe predstavljati. Da se kunem bez ovog, bez onog, neću; ako mi veruješ - veruješ, ako ipak misliš da te lažem - lažem te. Sam odluči i ja se slažem. S-lažem???

Ha, tu je i rima! Moja prva ljubav.

Znači, gde smo stali... Predstavljanje... Pa, najbolje je možda ono što o meni kažu oni koji me najmanje poznaju, a ima ih mnogo. To je neka zlatna sredina i oni, kako ja načujem ponekad, jer retko ko skupi muda pa te pita u oči ono što ga interesuje i da li je istina to što je čuo o tebi nego mu je slađe da doda, i neću reći slaže nego mašta, a mašta može svašta (rima!)

Jao, kako meni misli šibaju kroz mozak, pa po tastaturi... kojoj fale dugmići (delete, end, insert, pause, page up i down, print), ali najviše mi fali gornja strelica, pa se koristim polovinom debele čačkalice od ražnjića, koju sad ne mogu nigde da pronađem...Ali tu je olovka i - rešen problem...

U skorašnjim zimskim radostima, jedna grudva je uletela kroz moj prozor i pogodila pravo u tastaturu. A nikako da kupim drugu... Ne grudvu, tastaturu, i još nije ni skupa, samo 10 eura, ali ja zaboravim. Evo, sad ću.(ako ne zaboravim).

Čekaj, možda podsvesno bežim od "treba(nja)", predstavljanja. Pa sigurno bežim. Dobro, 'ajde, 'ajde...

Znači, za mene kažu da sam: lud, genije, isfoliran, uobražen, nadmen, šarmantan, bi (ela bi, ja ne bi), čudan, pametan, glup, glumac, frik, i nemam ti pojma šta još... Negde ima istine, a negde nikako, i kao što smo se dogovorili na početku - sam odluči... ili sama .

Frik je, po mom mišljenju, najrealniji opis mene. Do skoro nisam ni sam bio svestan šta to zapravo znači, iako sam znao da je bukvalni prevod "nakaza" (freak), i da ga po nekim tabloidskim časopisima koriste da pljunu po pevaljkama koje promaše trendove i nakinđure se bez ukusa. Koliko se ja razumem u medicinu, a ne razumem se uopšte, to se zove kič, ali im je kontra od šik i rimuje se šik-frik (opet!)...

Tako skoro Lale objašnjava jednom simpatičnom klicu, sinu beogradske ulične žive legende, šta zapravo znači frik.

I ja slušam i pravim se da znam, i čujem: "To ti je neko ko izgleda nekako čudno i prepoznaješ ga u masi, skreće pažnju svojom pojavom"...

"Znači, budala?" - pita klinac.

A Lale će: "Pa jeste budala ako to nije realno, odnosno ako na silu on tako izgleda i to ne nosi spontano. Neko je jednostavno takav i ako pokušava da bude kao ostali, onda je sam sebi budala. Frik je, zapravo, kul lik, ako si i ti frik". I onda pogleda u mene i kaže; "Je l' sam mu objasnio?"...

 

A Klinac kaze:;znaci budala?;