Povratak na kolosek

 

Nisam pisao baš, baš dugo. Lažem. Jesam pisao ali, nisam objavljivao. Pročitam to sto sam napisao i odustanem od ideje da javno objavim. Obično kada napšem novu kolumnu ja je pošaljem samo jednoj osobi koja me dobro poznaje, a pritom me ne poznaje ceo život. Ali zato me Leca Šargarepica baš razume. Da savet tipa: “Nemoj ovo, baš si pukao, zasto svi moraju da znaju da patiš, da ovo, da ono…” I ja onda shvatim da ne treba. Vremenom, tačnije za ovih godinu dana, sam naučio da sam pročitam svoj text i shvatim da li mi je pametno da pustim u etar svaki detalj. Ali i dalje šaljem Leci da izlektoriše. Čekao sam da se malo strasti smire, da posmatračima postanem dosadan. Da svi oni koji misle da me znaju, krenu da pate jer nema novih skandaloznih  informacija,  da im moj život postane iole normalan i običan, pa čak i dosadan.

A onda je došlo pravo vreme da odem u Nemačku da upoznam uživo oca. Družio se sa njim bez loših emocija. I upoznavao sam deo sebe. Bilo je teško u startu, ali sam se izborio sa svojim emocijama i vodio se idejom da je lako optužiti, a teže razumeti i oprostiti. I oprostio sam što mi je nedostajao toliko dugo. Sad je tu i sve ok. Ne bih dalje pisao o njemu jer me je zamolio da to ne radim dok ne umre. Zapravo, mnogi ljudi oko mene su me zamolili da ne pišem o njima. Žele svoju privatnost. A koji je onda meni kurac, nikada mi neće biti jasno.

Nego,  tih dana smo pričali o svemu i svačemu i shvatio sam da nas je taj jebeni Veliki Brat spojio. Video je svog sina posle više od dve decenije na youtubu! Pa je pročitao sve moje kolumne I poželeo da se sretnemo. Eto,  nešto dobro je doneo taj “show” .

 

I tako sa Ćaletom pričam o ovome onome i vidim da me kapira i to baš skroz. Shvatio je da ne mogu da se vratim u salon da šišam, dosadilo mi i nemam više izazova. Takmičio sam se, bio trener, žiri , predavač, napisao nastavni plan, bio i direktor akadamije, bla bla bla dosadno, onda sam poželeo da ponovo radim na tv-u, ali ne mogu da ulazim u dupe i da se lažno smeškam, jer imam taj problem da me licemerje jezivo nervira. A to je potrebno za ovaj naš smrdljivi a parfemom namirisani isfolirani svet I jet set. Učtivost je jedno, ulazak u guzicu je drugo. Stvarno ne mogu, jer ovde ako si iskren I kažeš sve što misliš dobijaš mnogo etiketa, a ja sam ih sve dobio.

I kaze meni ćale jedan dan: “Jel’ istina da si istetovirao karu?” To isto pitanje čujem često. Ako ne mene, pitaju moju devojku. I kazem nisam, želeo sam u jednom momentu, pa nije hteo Dzoni da mi uradi iz više razloga I poslušao sam ga. To je bio trenutni hir. A posle mi je keva rekla da moj otac ima istetoviran penis. I sve sam mu to rekao I on na to: “Istina je.” i umre od smeha. I reč po reč o tetovažama on mi kaže da ako već toliko volim tetovaže što ne probam da tetoviram. Nisam želeo to da radim jer sam imao neki strah.tj strahopoštovanje prema toj umetnosti.

 

Ćale kao: “Daj ne kenjaj, crtaš ceo život, voliš tetovaže, probaj, mislim da je to idealan posao za tebe. Ne radiš svaki dan, ima puno da se uči, nov izazov, može pristojno da se živi od tetoviranja. Da šišaš možeš uvek, ovo ti je još jedan zanat, a opet umetnički posao”

Poklonio mi je je mašinicu, adapter i jedan mali set za tetoviranje sa porukom: ” Jel smeš siso da istetoviraš sebi karu?” Umro sam od smeha i naravno da nisam pao na provokaciju, ali sam krenuo da šaram po svojoj nozi I desio se spektakl. Mnogo mi se dopalo, ali boli više kada sam sebe tetoviraš . Jedan deo mozga kaže –pritisni, drugi- boli, ne pritiskaj. Onda sam počeo da gledam tutorijale, šaram veshtačke kože, da čitam, da se sa njim konsultujem jer ima iskustva - pored toga što je išaran kao zabavnik I sam je tetovirao dugo vremena. Pa sam krenuo da pričam sa tattoo majstorima da crtam I počeo sam da radim na najhrabrijima. Jasno je da prvih 10/15 tetovaža neće biti dobre, ali sam sebi ostavio prostora da ih naknadno popravim . Evo, prošlo je dosta vremena od prve. A do sada sam uradio oko 70. Zaljubio sam se u tetoviranje.  Da , srećno sam zaljubljen I pronađen. Ako ovako potraje uskoro mogu reći da sam uspeo u životu. Posao koji volim, devojka koju volim, podrška porodice I prijatelja, učenje, izazov I napredak. Sve je tu . Aj do čitanja. Nastaviću ovo putovanje.