ALEKSANDRA

Po rođenju 2,800 kg, dužina 48 cm, pol ženski... Ime? Aleksandra.

Aleksandra je, kao i sve ženske bebe, imala roze opremu…onako čipkastu, baš za seke. Odrasla je igrajući se Barbikama i lutkama sa posebnom pažnjom. Gledala je devojčice kako igraju lastiš. Nije skakala sa njima, samo ih je gledala i smeškala se... pre bi potrčala za dečacima na fudbal. Dolazila je kući modrih cevanica i krvavih kolena. Sa dečacima je u prašnjavoj haljinici igrala “mušku igru”. Od starijeg brata je pozajmljivala ogromne patike za fudbal, koje su njemu su već bile male. Majka se sažalila i kupila joj prve “muške” patike. 

Otac je podržao Aleksandrin talenat za fudbal. S vremenom je počela da se šiša kraće, da nosi mušku garderobu. Sa dečacima je, kao muško, pravila razne gluposti: od gutanja bubašvabe do igre palčića. Kad su krenule bubuljice, dečaci su počeli da primećuju devojčice; ona je primećivala da joj grudi rastu, setila se Virdžine i zatezala je zavoj oko pluća.

I Aleksandra je primećivala devojčice. Jer je bila dečak.

Igrala je fudbal kao dečak, nosila je kratku kosu, izgledala je kao dečak, ponašala se kao dečak, ona se i osećala kao dečak. Dečaci su počeli da je zezaju. Brat i otac nisu primećivali da nešto nije ok. Ali majka jeste. Povremeno bi je pratila po kraju u kućnoj haljini i plakala sakrivena od očiju javnosti. Objasnila je svom mužu da moraju da se odsele. “Deca su već velika i moramo im obezbediti odvojene sobe” – govorila je. Majka je smislila plan i odselila svoju porodicu na potpuno drugi kraj Beograda.

Aleksandri je ovo leglo kao kec na 11. Novi kraj! 

”Niko ne mora da zna da sam Aleksandra. Od danas sam Saša!” – odlučio je. Saša nije spavao tu noć pred školu i dolazak u novi, 8. razred. Goreo je od uzbuđenja i smišljao odgovore na moguća pitanja.

Ujutro je skokom ustao iz kreveta, u klasičnim muškim belim gaćama jakog lastiša. Navukao 501, sive starke, maslinastosivu majicu, obukao “motorku”, namrštio pogled i zapalio sarajevsku “drinu”. Samom sebi se dopao, te rukom krenu da se uhvati za muda… U ogledalu se videlo iznenađenje i samo na trenutak bio je otkriven ženski pogled… Uzeo je pripremljenu sportsku belu čarapu sa veš mašine i ugurao je u gaće.                                                                                                                                                        

U školi niko nije primetio da je Aleksandar bio devojčica, jer je razredna mislila da je greška u jednom slovu, pa joj je korektorom promenila pol. 

Ubrzo se i zaljubio, prepoznao se sa najlepšom devojčicom u školi. Stalno su posmatrali jedno drugo. Novi drugovi su mu govorili: ”Kod nje nemaš šanse… Ona je, bre, lezbejka! Ni sa kim iz škole nikad nije bila…” Saši su oči zablistale, onako ženski, i slatko se nasmejao, ali onako – muški!

                                                                

U srednjoj školi se ponovo zaljubio u plavu devojku neverovatno ženstvene građe, u Americi bi je vrbovali za buduću “zečicu”. Ta ljubav traje i dalje - bio sam im jednom u gostima… Ona jeprovocirala moj naduvani pogled ka njenim muškim gaćama u kojima je bila silikonska kita… ”Od sad sam ja muško” – zezala se. On je sedeo pored mene i zaljubljeno se smeškao. Bili su nekako slatki tako pronađeni, voljeni i prihvaćeni.

 

Pre par dana sam bio u jednom klubu. Video sam Zečicu dok sam išao ka WC-u, pitao sam je za Sašu, rekla mi je da ću ga sresti tamo kuda sam pošao. Ulazim u muški i vidim kako pred jednim vratima stoji veliki čovek iz obezbeđenja. Čudna situacija. Zauzimam susedni, vadim alat, počinjem i mlaz mi prekida Sašin glas kroz jecaj: ”Nemoj, molim te, zašto ovo radiš?!” Odgovara mu muški glas groznim tonom: ”Ćuti, bre, lezbačo! Šta tražiš u muškom WC-u? ‘Ajde, puši ga!” Plačući glas opet govori: ”Nemoj, molim teeeee!” i grub odgovara: “Ćuti, bre!”

Stajao sam u kabini pored popišan skroz, nisam smeo da izustim reč, otvorio sam usta i ostao bez teksta…Ništa nisam uradio!!! Samo sam uplašeno stajao, ćutao… kao pička. 

Šta bi ti uradio na mom mestu?

P.S. Priča i likovi su izmišljeni, ali ovo se dešava oko nas!