Aterballetto - Otvaranje 7. Beogradskog festivala igre

 

 

 

muzika: Georg Friedrich Handel

koreografija: Mauro Bigonzetti

kostim: Lucia Socci

dizajn svetla: Carlo Cerri

 

premijera: 2009, Movimentos – Festwochen der Autostadt , Wolfsburg, Germany

trajanje: 42’

 

koprodukcija: Movimentos – Festwochen der Autostadt in Wolfsburg and Fondazione Nazionale della Danza Aterballetto

 

Jednim udisajem su ispunjena i prožeta ova Hendlova dela. Izuzetne izazivačke snage, ona vas dograbe i odvlače u vrtlog koji kao da prenosi eho beskrajnih prostora. Kristalna sinteza što ih odlikuje, uznosi čistu materiju. Sačinjena od napona i pokreta, u njoj se sjedinjuju udisaji svemira. Nošeno ovim pokretom, telo je bez ukrasa, kako bi se istakao njegov čist oblik i dobilo značenje u fizičkom prostoru koji teži da se rastvori u dahu nepomućenog i intimnog nadahnuća.

 

 

muzika: Bruno Moretti

koreografija: Mauro Bigonzetti

kostimi, ideja i realizacija: Marella, gruppo Max Mara

modni dizajn: Edda Petazzoni

dizajn svetla: Carlo Cerri

 

produkcija: Fondazione Nazionale della Danza and Reggio Emilia Danza, Parma Festival

premijera: 2008, Teatro Valli, Reggio Emilia

trajanje: 32’

 

...Ovaj komad ne pripoveda o korenima, vekovima dijaspore, nedavnoj prošlosti i sadašnjosti. On ispituje osećanje koje se začelo u našoj kolektivnoj svesti, sediment koji je iza sebe ostavila istorija jevrejskog naroda, uvek pomešana sa drugim istorijama i kulturama, kao u nezaustavljivom procesu osmoze, gde temelj kulture ipak ostaje neizmenjen. Putovanja bez kraja, neprekidna potraga, kao i ideja o životnom cilju, doprinose stvaranju naše slike o ovom narodu. A ta slika gotovo jeste metafora ljudskog postojanja. | Mauro Bigonzetti

 

 

 

muzika: Luciano Ligabue

koreografija: Mauro Bigonzetti

scena, video instalacija: Angelo Davoli

kostim/: Kristopher Millar, Lois Swandale, in collaboration with Mariella Burani Fashon Group

dizajn svetla: Carlo Cerri

fotografije: Jarno Jotti

 

premijera: 2009, Teatro degli Arcimboldi, Milan

trajanje: 90’

 

Dialogues from the film Radiofreccia by Luciano Ligabue, kindly authorized by Fandango

Poems from the book Lettere d'amore nel frigo. 77 poesie, Ed. Einaudi

 

Muzika koja dolazi sa radija i narušava tišinu nastalu od tupe i monotone buke motora, snopovi svetla što seku mrak i dopuštaju prolaz kroz predeo koji je sakriven pod velom noći, pejzaž koji je oduvek postojao, mnogo pre nas, i koji možda već dobro poznajemo, koji proživljava svoja beskonačna lica i udisaje, ali utonio u tišinu noći postaje mesto naših maštanja, naše uznemirenosti i naših snova, predeo potpuno rekonstruisan.

….Putovanje kroz noć, neprepoznatljivo kao stvarna ili mentalna tama, već oprobano kao regenerator unutrašnje i lične realnosti, kao mrak koji naiđe pred otvaranje pozorišne zavese, magični trenutak koji nas iznenadno obuzme i vodi do mesta gde se stvarno i obično transformišu i gde se sve naše brige, strasti i radosti materijalizuju, gde stvarnost predstavlja samu sebe po drugačijim vrednostima.

…I ova noć biće kao hvatanje voza za koji ne znamo do kog mesta vodi, ali će to biti mesto naših mogućnosti i naših poraza, mesto naše osamljenosti i u isto vreme - našeg zajedničkog učešća, ukratko biće metafora scene, ili će možda scena biti metafora ove noći.    | Mauro Bigonzetti

 

Rođen u Rimu 1960 godine, Mauro Bigonceti je stekao svoje plesno obrazovanje u Baletskoj školi pri Operi, gde odmah dobija i prvi angažman. Nakon deset godina igranja u Baletu Opere u Rimu, odlazi u Aterbaleto (1982), čiji je umetnički direktor bio Amadeo Amodio. Nastupajući u svim produkcijama ove trupe, sarađuje sa važnim koreografima poput Elvina Ejlija, Vilijama Forsajta i Dženifer Miler i igra u postavkama Žorža Balanšina i Leonida Masina. Uspeh njegove prve koreografije, “Sei in movimento” na muziku J. S. Baha (1990), odvodi ga u samostalni rad i istraživanja. Otpočinje intenzivnu i plodnu saradju sa Baletom Toskane i drugim prestižnim kompanijama poput Engleskog nacionalnog baleta, Nacionalnog baleta Marseja, Baleta Opere u Berlinu, Štutgart baleta, Baleta Opere u Drezdenu, Baleta Sao Paola, Baleta Gulbenkian, Njujork Siti Baleta, Državnog baleta Ankare, Velikog kanadskog baleta iz Montreala, kao i Baleta milanske Skale i Baleta Opere u Rimu. Kreirao je mnoge velike, nezavisne plesne produkcije za Arenu u Veroni i Teatar San Karlo u Napulju. Od 1997. godine, bio je na mestu umetničkog direktora Aterbaleta, gde je zajedno sa Frederikom Grilijem izgradio zanimljiv repertoar vrhunske kompanije koja beleži gostovanja na najznačajnim scenama u svetu. Februara 2008., umetničko rukovođenje kompanijom povereno je Kristini Bocolini, ali Bigonceti nastavlja saradnju sa trupom kao njen glavni koreograf. Mauro Bigonceti je dobinik mnogih značajnih priznanja i nagrada kao igrač i koreograf.

 

Aterbaleto je vodeća italijanska produkcijska i gostujuća plesna kompanija, kao i jedini stalni baletski ansambl pored baletskih kompanija operskih kuća. Aterbaleto je osnovan 1979. godine, pod umetničkom direkcijom Amadea Amodija, koje je trajalo gotovo dvadeset godina. Tokom ovog vremena trupa je izgradila bogat repertoar, sačinjen od naslova Amadea Amodija, ali i drugih istaknutih svetskih koreografa poput Glena Tetlija, Alvina Ejlija i Lusinde Čajlds. Aterbaleto je takođe vlasnik izvođačkih prava na neke od najvažnijih produkcija iz koreografskog nasleđa XX veka, koje potpisuju Žorž Balanšin, Kenet Mak Milan, Entoni Tjudor, Hose Limon, Hans Van Manen, Leonid Mjasin, Dejvid Parsons i Moris Bežar. Od 1997-2007. umetnički direktor kompanije je bio Mauro Bigonceti, koji je karijeru izvođača i koreografa počeo u Aterbaletu. Od 1982-1993. Bigonceti je bio jedan od glavnih solista, a u to doba je ostvario i svoja prva koreografska dela, koja će mu kasnije otvoriti put saradnje sa čuvenim trupama u svetu. U februaru 2008. Bigonceti je postao glavni koreograf Aterbaleta, dok ga je Kristina Bocolini nasledila preuzevši umetničko vođenje kompanije. Trenutno se repertoar Aterbaleta sastoji od koreografija Maura Bigoncetija, Mikelea Abondance i Antonele Bertoni, Icika Galilija, kao i mladih evropskih koreografa. Repertoar takođe uključuje dela Vilijema Forsajta i Jiržija Kilijana. 1991. godine Aterbaleto je postao Kompanija regionalnog centra za igru, zvaničnog udruženja koju je formirala Skupština grada Ređo Emilije, regije Emilija Romanja i ATER (Udruženja pozorišta Emilija-Romanje). Regionalni centar za igru razvio je svoje aktivnosti pod imenom Aterbaleto i tako postao glavna adresa za igru u svakom njenom aspektu: od produkcije i promocije, do gostovanja i turneja, profesionalne obuke, studija i istraživačkih projekata. Godine 2001., transformisan je u Centar za igru, a 2003. u Nacionalnu fondaciju za igru. Fondacija je u čitavoj Italiji jedinstvena po svojoj izvanrednoj regionalnoj i nacionalnoj ponudi plesnih projekata. Od toga su najznačajniji Kurs profesionalne obuke za mlade igrače, same baletske predstave, kao i obilje projekata koji se zalažu da u široj javnosti probude zanimanje i svest o plesnoj umetnosti. Tokom godina Aterbaleto je sarađivao sa najistaknutijim koreografima, kompozitorima, scenografima i kostimografima, glumcima i drugim umetnicima, što je uticalo na jačanje kvaliteta repertoara. Aterbaleto uglavnom čine solo igrači, na podjednako visokom tehničkom nivou i spremni da tumače izazovne uloge raličitih plesnih stilova. Kompanija uživa širok nacionalni i međunarodni ugled.