Marčelo - Definitivno nastavljamo svojom trasom!

 Nakon ultra uspešnog ostvarenja Puzzle shock, a u iščekivanju novog CD izdanja, Marčelo se potrudio da vam ulepša sparne letnje dane, napisavši i objavivši roman naslova «Zajedno sami». O njemu, novom albumu i planovima, više u redovima koji slede...
 

Roman je u februaru objavila novosadska izdavačka kuća Vega Media, a sada je aktuelno treće izdanje knjige. Iskreno, imao sam neke male nade, ali nisam verovao da će cela priča krenuti baš ovoliko dobro. Znaš ono, danas svaki debil izdaje svoju usranu biografiju i to postaje bestseler – čak i neki ljudi za koje se osnovano sumnja da uopšte umeju da napišu sva slova. Na neku foru, ljudi više nego ikad uživaju da vire „preko tuđeg plota“, pa je u tom smislu svako ko je voljan da govori o svom prljavom vešu automatski postao užasno zanimljiv – i, onda, situacija je takva da su pravi ljubitelji pisane reči i dalje svojevrsna „sekta“, a vlada prava poplava izdanja. To je prvi problem sa kojim sam se sudario: neki deo publike očekivao je da sam se i ja pozabavio faktografijom i malo uzeo da pripovedam o tome šta mi se sve desilo za 25 godina i kakvi odnosi vladaju na sceni i bla, bla – užasno je teško, za početak, objasniti da se ti ozbiljno baviš baš onom drugom, „nepopularnom“ vrstom pisanja i da ne treba preterano tražiti Marčela u romanu Marka Šelića – namerno sam se potpisao punim imenom i prezimenom baš zato da se napravi kakva-takva distanca između dva polja mog rada. Eto, ljudi su mi mahom izašli u susret i pristupili toj knjizi bez predrasuda. I hvala im. Inače, roman se bavi jednim preispitivanjem čovečnosti – i nečoveštva kao njene podvrste – ali na nepretenciozan način, tako što polemiše, predlaže i nagađa – ali ništa ne tvrdi. Na putu za onaj svet, jedan prosečnjak napokon počinje da postavlja sebi sva ona velika pitanja – i pokušava u hodu da nađe poneki odgovor. U najkraćim crtama, to je siže.

 

Pa evo, prošle su tri godine od mog poslednjeg albuma, pa ovaj novi sadrži one ideje iz tog perioda koje su se ekipi i meni učinile najinteresantnijim. Ono najvažnije što se dogodilo u međuvremenu jeste neviđena količina reperske mržnje uperena prema meni, koja je masovno stizala čak i od ljudi kojima nikad nisam rekao krivu reč ili od onih koje i ne poznajem. Ispalo je sam onaj koji ruži tu scenu i koji je istoj samim tim sasvim suvišan – a mogu mirne duše da kažem da više ne postoji uvreda ni gadost koju mi već nisu pripisali. Kako sam veliki ljubitelj progressive-rocka i rocka uopšte, odlučio sam da sa svojim ljudima uplovim u slobodne muzičke vode i napravim album koji nema žanr – to je ono što se meni radi, a i ono što će da nas distancira od scene koja nas ne želi. Mi smo prilično zadovoljni kako to zvuči i sigurni smo da nećemo izgubiti nikoga ko nas je zaista pomno slušao do sada. A onu drugu, površnu publiku stalno gubiš i dobijaš, to je normalna stvar i sve je oke, taj će se momenat i sada dogoditi kao što se dogodio i onomad, sa drugim albumom. Ušli smo u mix, tako da će ove jeseni ploča biti u prodaji. Da ne bude zabune: i dalje repujem, ali muzika i tekstovi nisu reperski. :) Ne znam zato hoće li ploča biti dobra, ali će svakako biti originalna. Inače, zove se „Treća strana medalje“ i njena glavna tema je broj 3.

 

Pa, ovo je album ekipe Filter Crew i mog benda, Shock Orchestre. Kako nas stvarno ima dosta, nije baš bilo mesta da upakujemo i goste – iako to pravilo ima nekoliko gotivnih izuzetaka (koje nećemo da otkrivamo:). Izdavač je i ovog puta Multimedia/Universal, i opet miksuje i producira moj drugar Dragoljub Marković Dr Dra. Skoro polovinu pesama komponovao je Đorđe Miljenović alias Vikler Skaj, i to je bilo super iskustvo: tipa, ispričam Đoletu priču, a on po tome komponuje (pošto je dosta tih storytell pesama na ploči). Što se aktivnosti tiče – pa, nastavljamo kao i do sada s koncertima, pošto nismo ni prestajali:) I, naravno, biće i onog dela kad dajem gomilu intervjua a gotovo sve ista pitanja i tako to:) Ali, oke, imao sam vremena da napunim baterije.

 

 

Do jaja! Bili smo praktično svugde po Balkanu, stekli mnogo novih prijatelja... da ne bude hvalospev, recimo da smo jako, jako zadovoljni kako se sve to odvija i definitivno nastavljamo svojom trasom.

 

O kolegama - sve najbolje. Tu sam foru čuo od Caneta iz Partibrejkersa i postala je moj redovni odgovor na pitanja ovog tipa, jer je sredina takva da samo tako treba odgovarati – razloga dovoljno da najsitnijim fontom ispišeš celu rolnu toalet-papira. Ipak, pomenuću da mi se jako dopada ono što ti pišeš, recimo.

 

Zavisi od perioda. Možda sam, ipak, generalno malo više okrenut prozi.

 

Ehm, pa... o kolegama - sve najbolje! :)