Henrik Ibzen - GOSPA OD MORA

Ibzen je hroničar uglađene,građanske svakodnevice ispod čije površine se kriju olujna prostranstva nesvesnog. Njegova slika čovekovog podsvesnog bića i upliva te podsvesti na osvešćeni deo uma, podseća na prostiranje aurore borealis po arktičkom nebu.Varljivo,sablasno,prelepo.Likovi u drami "Gospa od mora" bliski su,skandinavski rođaci, Čehovljevim trima sestrama.I oni čeznu za nekim drugim životom,uzbudljivim,opasnim,nepredvidivim,za koji im se čini da nisu imali hrabrosti da ga žive.Razlika je u tome što idealizovani "metaprostor" čežnje za drugačijim nije kao u slučaju "Tri sestre" neki veliki grad, već more,taj čudesni prostor bez kraja i početka,tajanstveni fluid od čijih nas je tajni evolucija zauvek odvojila,ta opipljiva,materijalna onostranost,svet jednog elementa kome nismo vični.Ibzen nam pokazuje kako je žudnja za morem samo projekcija sablasnih treptaja unutrašnjeg mora,skrivenog ispod praga svesti,u čijim dubinama žive čudovišta erosa.Likovi "Gospe od mora" upleteni u prekrasno napisane dramske "trouglove" i "mnogouglove" prolaze u ovoj drami mukotrpni put,tokom kog razaznavaju fluidnu granicu između prave ljubavi i podsvešću indukovane strasti,između večne , "neizlečive" čežnje za manje banalnom,višom,koncentrisanijom stvarnošću i porivom za samouništenjem,za nestajanjem u hladnim dubinama mora,gde će konačno prestati borba između dužnosti i strasti,između ljubavi i nagona."Gospa od mora" nam priča i o ironiji čovekove večne "zagledanosti u daljinu" zbog koje se gubi sposobnost da se prepoza ljubav koja je pored nas,ljubav koja u senci grandioznih čežnji i maštarija čeka šansu da se pokaže u svoj svojoj dubokoj požrtvovanosti."Gospa od mora" je nesporno najneobičniji Ibzenov izlet u dramski prostor strasti i čudnovate,onirične erotike,drama u kojoj kao daveliki norveški dramatičar pravi iskorak prema svom švedskom kolegi Strindbergu."Gospa od mora " je putovanje kroz snovitu polarnu svetlost pravih emocija i naših varljvih predstava o njima.