Božanstvena komedija - Beogradska premijera: 14. oktobar u 20h, Bitef teatar

Koprodukcija Bitef teatar i Budva grad teatar

Beogradska premijera: 14. Oktobar u 20h, Bitef teatar

Koncept i koreografija: Edvard Klug (Edward Clug)

Muzika: Borut Kržišnik i Milko Lazar

Kostim: Maja Mirković

Scenografija: Edvard Klug (Edward Clug)

Dizajn svetla: Edvard Klug (Edward Clug)

Igrači Bitef dens kompanije: Ašhen Ataljanc, Nikola Tomašević, Strahinja Lacković, Miloš Isilović, Uroš Petronijević, Ana Ignjatović Zagorac, Nevena Jovanović, Milica Jević

 

Saradnja sa Edvardom Klugom od izuzetno je velikog značaja za Bitef teatar i za razvoj Bitef Dens Kompanije. Edvard Klug je jedan od autora koji su bili u glavnoj selekciji Bitef festivala, ali i autor koji je više puta sa svojom kompanijom bio gost Beogradskog festivala igre.

 

Posebno će uzbudljivo biti njegovo kamerno viđenje Božanstvene komedije, koju Bitef teatar planira da realizuje u koprodukciji sa festivalom Budva grad teatar.

 

Edvard Klug postavlja svoje komade u najprestižnijim evropskim teatrima I autor je značanij ostvarenja – poput predstava – Radio and Juliete, Watching Others, Tango, Pretaporte…

 

„Ideja da radim Božanstvenu komediju u plesnoj formi čini mi se kao samoubistvo, i to vrlo izazovno…

Ironično je da sam svoj motiv pronašao u Danteovom ličnom ‘pokušaju samoubistva’, hodu kroz područje smrti dok boraviš medju živima.

Pitam se da li bi on to ponovuo učinio u današnje vreme i kako bi izgledala njegova Divina?

Konstrukcija poeme bi verovatno bila ista: tri različita nivoa stanja duše, možda bi dodao neke neke moderne, sofisticiranije grehove i verovatno bi zamenio raspored njihove težine sa starim grehovima. Verovatno bi mnogo stvari bilo drugačije ali sam ubedjen da vreme nikad ne bi promenilo njegovu ljubav prema Beatriče.

 

Moja namera sa ovim izvodjenjem je da stvorim situacioni prostor, lateralnu pre nego paralelnu viziju tri nivoa iz poeme, u kome nalazimo osam igrača u neobičnim situacijama.

Pakao je smešten u takmičenje Standardnih plesova, u kome su plesači takmičari i sudije u isto vreme. Forma Standardnih plesova vrlo dobro opisuje kriterijume koje moderno društvo zahteva:

Biti savršen, biti takmičar, biti veštački lep, i nositi broj (koji se budno prati), a koji može biti izbrisan i zamenjen za života.

 

Dijalog i interakcija izmedju realnog i nadrealnog je relativni princip mog koncepta. Mi svi imamo različite percepcije onog što vidimo i kako interpretiramo naša iskustva u vezi objekta koji posmtramo. Vreme će nas okupiti na sat u kome će samo vreme imati drugačije značenje za svakog od nas. Na primer, čistilište u mojoj viziji je izmereno na 12 minuta, što je količina vremena potrebna da se obare špageti. Ista količina vremena ima različitu dužinu u pozorištu i različitu u raju:

 

Želim da zagrizem parče Danteove ljubavi, da ga žvaćem nekoliko stotina godina i da onda, kad mi se umore mišići lica i izgubim sve zube, ga polako progutam i upadnem u dug san. Probudim se sledećeg jutra i požurim u sledeći običan dan kao konsekventan broj sa njegovom konsekventom pozicijom.

 

PAKAO (VIDIMO SE) U RAJU! To je ideja i motiv našeg puta.“

 

Dobrodošli na ukrcavanje,

 

Edvard Klug