Senzacija u belom - Bili smo u Budimpešti!

Sensation...šta li je to? Neki mi postavljaju baš to pitanje, neki pitaju kako su DJ-evi "vrteli", neki pitaju da li je bila dobra ekipa, a neki kakav je u globalu bio sam party ? Sensation White u Budimpešti u svakom slučaju jeste SENZACIJA, možda ne kao prvih godina ovog veka, i možda ne kao u Amsterdamu ili Pragu, ali definitivno nešto što svaki clubber ili ljubitelj elektronske muzike i otkrivanja nekih novih stvari u muzičkom svetu treba da poseti. 

Ludilo u busu! Krećemo. Brdo freakova, clubbera, nekarakterisanih i svih ostalih željnih dobrog provoda na partiju u koji su uloženi milioni. Sam dolazak u Budimpeštu podrazumeva da sledi jurnjava oko hotela: neki su na periferiji, neki u centru, neki u manjem, neki u većem busu, sve u Jungle Tribe stilu, svi zadovoljni, srećni, jer su došli da vide i osete tu Veliku Belu Senzaciju. 



Večernja euforija počinje, svi se spremaju, gleda se ko je kakvu belu odeću obukao, ko je koliko "belog" obukao, a euforija se nastavlja. Svi dolaze ispred Budapest Sport Arene, neko juri taxi, nego se cima lokalnim busevima, ali već su se napravile ekipice i svi smo se skockali u "naš" Lastin bus, sa "našom" vozačicom.:) Ispred jurnjava oko karata, na sve strane dosta Mađara, Rumuna, Slovaka, Srba, Hrvata, Slovenaca, Bugara, Italijana i ostalih. Stranci definitivno imaju ukusa za oblačenje! Da li je to zato što više nose belu odeću pa imaju veći izbor, ili su maštovitiji, ne znamo, ali nije ni bitno. 

ULAZIMO U ARENU! 



Tek je početak, ali svi smo već zaprepašćeni. Posle ulaska, divljenja dekoracijama, vizuelnim efektima i ozvučenju - shvatili smo da je prošlo nekoliko desetina minuta. Onda je počeo je da radi Sebeastian Ingrosso. To je, naravno, bio tek uvod. Kasnije smo shvatili da nije samo muzika bila uvod, već i dekoracije. Negde u udarnom terminu - oko 1, počeo je megamix... Tu se moglo videti koliko je ova manifestacija mnogo više od muzičkog događaja. 



Pored standardnih raznobojnih lasera u raznim oblicima, raznoraznih rotirajućih svetlosnih efekata, video beamova i lcd monitora sa raznim vizuelizacijama, bilo je tu i vodoskoka koji su menjali boje, vatrometa i vatri koji se pojavljuju i menjaju u ritmu muzike. Celokupna hala bila je prekrivena raznoraznim dekoracijama, koje su u zavisnosti od tracka menjale boju i davale pravi osećaj savršenstva. 



Poznati, dubok "Sensation glas" uvek je uz "Welcome..." i "Give respect to..." najavljivao DJ-a kojeg je publika pozdravljala. Prosto je neverovatno kada pogledate skoro 30.000 ljudi u belom, SVE U BELOM, koji đuskaju u istom ritmu dok konfete padaju, a svi su u pravoj ekstazi. 



Sensation je sam po sebi počeo kao događaj gde je najviše bilo uplifting (poznatiji kao euro) trance muzike. Sada su aktuelniji progressive house i srodni pravci, ali kako Sensation ipak ima tradiciju, masa je počela da vrišti kada se dubok glas ponovo oglaso sa "WELCOME PAUL OAKENFOLD". 



Svi su bili u suludim stanjima, veselih lica. Bina se rotirala tako da svako može da ima pogled na DJ-a i haos je uz još boljeg Sandera Klainenberga nastavljen. Pred jutro italijanski pionir, koji do sada još nije posetio našu rodnu zemlju, Mauro Picotto, uradio je takvu završnicu da ljudi nisu želeli da izađu. 

Kada smo ipak izašli i dovukli se nazad do hotela, utisak je bio tako snažan da sledećih par sati nismo mogli da spavamo bez obzira na umor, već smo chillirali i sabirali utiske u (tada) kišnoj Budimpešti. 

Sensation je, kao što rekoh, nešto što uz Love Parade svaki clubber i ljubitelj elektronske muzike treba da poseti, bez obzira na to "kako je to nekad bilo" drugačije, bolje, lošije... 

Kako za koga...