Neproživeljna igra Sonje Jocić - 24.XII, KC Rex

Beogradska publika imaće priliku da prisustvuje i upozna se sa radom mlade kreatorke Sonje Jocić, apsolventa Visoke strukovne tekstilne škole za dizajn, tehnologiju i menadžment, koja će prikazati svoju prvu samostalnu reviju Neproživeljna igra u Kulturnom centru Rex u Beogradu, 24. decembra 2009. godine sa početkom u 20:30h.

 

Realizaciju revije omogućili su Visoka strukovna tekstilna škola za dizajn, tehnologiju i menadžment, Kulturni centar Rex, frizerski salon CHIC.

 

Sonja Jocić, džez balerina i student modnog dizajna, rođena je u Beogradu, 12.februara 1988. godine. Deo detinjstva provela je u Španiji, zemlji koja za nju predstavlja večnu inspiraciju. Trenutno je apsolvent na Visokoj strukovnoj tekstilnoj školi za dizajn tehnologiju i menadžment, odsek Dizajn i moda, gde sa ovom kolekcijom diplomira na predmetu Transponovanje odevnih formi, profesorke Dušanke Pihler mentora kolekcije i diplomskog rada. Najvažniji cilj joj je upis master studija na prestižnoj tekstilnoj školi u Borasu, Švedska.

Petnaestogodišnje bavljenje baletom uvelo ju je u svet scenskog i modnog kostima, te je od detinjstva, a intenzivno tokom studija učestvovala u nizu predstava, festivala, performansa i modnih revija i u njima se istakla kao igrač ali i kostimograf.

 

Kao modni dizajner sa kostimom “Neproživljena igra” koji je začeo put kreiranju čitave kolekcije, publici se predstavila u 2009. godini na nedelji mode Fashion Selection u Beogradu i Fashion week u Sarajevu u okviru revije studenata DTM na temu “Transponovanje španskog renesansnog kostima”; Na izložbi pod istim imenom održanoj u Galeriji instituta Servantes 2009. godine gde je isti kostim izabran za najboljeg reprezenta izložbe u javnosti i korišćen na svim materijalima; U okviru godišnje izložbe studenata DTM, u Domu Vojske Jugoslavije juna 2009. godine. 

Na nedelji mode Fashion Selection u Beogradu 2009. godine u okviru revije studenata na temu Pokretne slike predstavila je mini kolekciju inspirisanu Čarli Čaplinom koja je naišla na vrlo pozitivne kritike.

Osim navedenog zabeležila je uspeh radeći kao kostimograf na studentskim filmovima U školi Vladimira Miloševića 2009. godine, i Obračun Vladimira Tagića 2008. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

 

U ovom trenutku Sonja Jocić kao apsolvent ima priliku da se beogradskoj publici predstavi samostalnom diplomskom revijom pod nazivom Neproživljena igra i time zauzme svoje mesto među mladim beogradskim modnim dizajnerima na početku svoje karijere.

 

Pozivamo Vas da budete deo nesvakidašnje lepog i toplog scenskog događaja u kome ćemo spojiti umetnost, ambiciju, svežinu, energiju i obojiti Kulturni centar Rex bojama radosti i detinjstva. Dodjite i budite deo događaja koji će izvršiti sintezu zvuka, igre, primenjene umetnosti i mode, te našoj sceni prikazati novog, mladog umetnika, budućeg poznatog kreatora naše zemlje.

 

Beograd, 24. decembar 2009. godine u 20:30h, Kulturni centar Rex.

 

 

Kolekcija Neproživljena igra, mlade kostimografkinje Sonje Jocić prikazuje odnosno transponuje španski renesansni kostim 16. veka. Prva ideja nastala je kao deo zadatka na studijam na predmetu Transponovanje odevnih formi profesorke Dušanke Pihler mentora na izradi ove kolekcije. Kako je Španija neiscrpna inspiracija mlade dizajnerke dalji sled bio je i kreiranje čitave kolekcije na datu temu. Inspirisana Španijom želi da kroz kostim prikaže stege i krutosti društva u Španiji tog doba, tačnije unutrašnje stanje mlade španske princeze, kojoj je oduzeto osnovno ljudsko pravo na igru, i normalno svakidašnje odrastanje koju ostala deca dele. Kasnije se isto javlja kod Velaskeza u 17. veku, čiji se uticaj jasno vidi kroz modele, jer je neprikosnoveni primer za prikazivanje unutrašnjih stanja kroz portrete, I bavi se prikazom tadašnjeg plemićkog društva.

Maloj princezi nameće se svet odraslih u ranom detinjstvu, i njena sudbina je takva da se mora odreći zdravog, iskrenog, iskravog i čistog detinjstva. Ne samo da mora zaboraviti na sve ono što detinjstvo sa sobom nosi već nema priliku ni da to iskustvo oseti. Ona mora da služi svetu odraslih. Kao posledica prevremnog ulaska u svet kome ne pripada sputana joj je sloboda kretanja, igranja, druženja i ponašanja. Javlja se potiskivanje potreba, što se ogleda i odražava na njen celokupan kostim i način odevanja – kostim tamnih boja postaje svetao i šaren. Ovom kolekcijom kreatorka čini Pokušaj da se uštogljenost i krutost jednog kostima datog vremena i društvenog statusa razloži na delove. Zato kostim predstavlja način da se prikaže vrteška niza pomešanih osećanja koja se kriju iza lepih manira, divnih gestova i pravilnog držanja.

 

Kostim, kao vrsta odevnog predmeta predstavlja obeležje finansijskog stanja, jasno govori o društvenom statusu i smešta osobu na dati položaj u društvu. Kao takav zauzimao je veliku pažnju i igrao veliku ulogu u društvu tog doba. Ženski kostim sastojao se od Kolira (kragne) čime se akcenat stavljao na ponosit stav, uzdignute glave kojoj je bilo otežano da se pomera. Koriste se korseti i Vertigaden (žičana konstrukcija koja daje oblik haljini) koji svojom krutošću ne dozvoljavaju normalno i lagodno kretanje. Tako je nastalo jedno novo poglavlje u posmatranju kostima kao nečeg mnogo značajnijeg od samo odevnog predmeta. Samim tim prilagođena novim kodeksima oblačenja koja su u savremenom društvu imperativ - skladnost i udobnost Sonja Jocić se opredelila za krute materijale vedrijih boja, nalik na keper, ali i prozirne materijale poput tila sa željom da prikaže težnju ka oslobađanju od monotonije takvog načina življenja. Osvrt na stege, krutost, uštogljenost i prividnu masku sreće daje upotrebom lana i pamuka koji su materijali najprijatniji za telo, i time se suprotstavlja korsetima i svime onime što guši slobodu.  

 

Ideja i želja da se okrene novom viđenju tradicionalnog španskog kostima 16-og veka nastala je spontano sa željom da istraži isti do detalja. Akcenat je na formi koja je sama po sebi dalje inspirisala za nastavak rada na ovu temu kako bi se priča o tadašnjem društvu, stilu i načinu življenja datu kroz prizmu najosetljivijeg člana svakog društva – deteta, zaokružila puna naboja i osećanja koja su ovek bila duboko potisnuta ispod stegnutih korseta i uskih kragni, a jedino se mogla videti kroz zamagljene oči jedne mlade španske princeze toga vremena.