Marijana Gligić - Razum i osećajnost

Marijana Gligić acca Lily Lohe rođena je 1987. godine u Beogradu. Nakon završene ekonomske i muzičke škole upisuje grafički dizajn na Višoj politehničkoj školi. Trenutno je na II godini studija. Kreiranjem i šivenjem odeće bavi se od 2008. godine, kada je lansirala liniju torbi pod nazivom “Lily Lohe”. Vrlo brzo počinje da dizajnira i ostale odevne predmete: suknje od tila, popularno zvane tutu suknje, kaiševe sa print aplikacijama i nakit od fimo mase. Kreirala je i izradila haljine za koncerte svojoj sestri, iako i dalje akcenat stavlja na torbe.

Uporedo se bavi fotografijom i grafičkim dizajnom, te je na tom polju ostvarila uspešnu saradnju sa mnogim bendovima beogradske underground scene. Saradnja se zasnivala na pravljenju plakata, fotografisanju benda i njihovih nastupa uživo. Za Violent Chapter i Decontrolled osmislila je dizajn kompletnog bookleta za njihove albume koji su ostavili pozitivan utisak na publiku, a za RWTTB omot za njihov prvi EP kao i logo benda. U oblasti grafičkog dizajna sarađivala je i sa timom Still Awake za koje je dizajnirala logo, web stranice i drugi promotivni materijal.

Svestrana i vredna Marijana snimila i nekoliko bookova za manekene, kao i fotografije za Chopper shop.

Učestvovala je na grupnim izložbama pod nazivom „Moda za poneti“, u organizaciji Kulturnog fronta iz Beograda, a u organizaciji Retro chic boutique učestvovala je na grupnoj mini reviji.

 

Ekonomija i muzika – biznis i emocije. Kako ih balansiraš?

Ekonomska i muzička škola bile su ambicije mojih roditelja i pošto sam trenutno u potpunosti okrenuta dizajnu, nemam mnogo dodirnih tačaka, osim što volim da slušam muziku i u njoj ponekad nalazim inspiraciju.

Ekonomska škola dala mi je određenu bazu da steknem uvid u načine na koje funkcionišu tržište i ekonomski aspekti koji se mogu primeniti i na dizajn, koji je, opet, spona komercijalnog aspekta ekonomije i umetnosti kao emocionalnog aspekta ličnosti.

 

Još dok sam bila u srednjoj školi, pronašla sam maminu staru šivaću mašinu. Na njoj mi je mama pokazala kako se šije. Tada nisam imala vremena da se posvetim tome, pa sam tek sa upisom na studije dizajna počela i da šijem.

Ideja sa torbama došla je spontano. Nakon što sam ostala nezadovoljna jednom kupljenom torbom, shvatila sam koliko se dizajn svakodnevne torbe može unaprediti. Prvo sam napravila sebi nekoliko torbi, zatim i sestri. Torbe su se svidele drugaricama. Sašila sam i njima i tu se rodila ideja da bih mogla i da ih prodajem.

Ono što me privuklo kod torbe je to što je ona modni detalj koji upotpunjuje odevnu kombinaciju, a pruža dovoljno prostora za eksperimentisanje sa dizajnom, dok je u isto vreme dovoljno jednostavan modni detalj da može da ga realizuje neko ko je početnik.

 

Moja sestra, pijanista, davala mi je da joj prepravljam haljine za nastupe. Jednom prilikom tražila je da joj sašijem kompletno novu haljinu za koncert! To je bio prvi odevni predmet koji sam kreirala i sašila.

Ubrzo posle toga, išla sam po materijal za torbe naišla na til. Odmah mi je palo na pamet da od tila izrađujem suknje, jer znam da su takve suknje u inostranstvu veoma popularne, a na našem tržištu prilično nepristupačne.

Što se tiče nakita, on je bio propratni element. U početku sam pravila ukrase od fimo mase koje sam stavljala na torbe, a zatim sam počela da ih pravim odvojeno u vidu nakita.

Dezeni materijala često mi posluže kao inspiracija. Pored toga inspirišu me i filmovi, fotografija, muzika, spotovi, knjige. Ne bih mogla da kažem da u svom poslu imam konkretan uzor. Jednostavno, kad naiđem na neki dobar rad, bez obzira na to ko je autor, taj rad mi može biti inspiracija.

 

Ciljna grupa mi je ženska populacija koja ima slobodniji tip izražavanja i voli da prati trendove alternativne mode.

 

Uglavnom prodajem preko interneta, ali i na izložbama sad već veoma popularne ''Mode za poneti'' u organizaciji Kulturnog fronta i na drugim sličnim manifestacijama. Takođe i u Retro Chic butiku koji prodaje autorske radove dizajnera i – naravno, na Urban Bug portalu.

 

Lily Lohe je personifikacija moje ciljne grupe. A Marijana Gligić je neko ko ima potrebu da se izrazi kroz različite oblike vizuelnih umetnosti. :-)