ZORAN JANJETOV

Datum objave:05.06.2006

Pročitano:5202 puta

By:Igor System Comics

 

 
Rođen u Jugoslaviji, 1961; studirao u Novom Sadu; počeo radeći omote knjiga, ploča...; 1982. kreirao najpsihodeličniji domaći strip svih vremena Bernarda Panasonika; 1986. Moebius, očaran tablama Janjetova, poverava mu da sarađuje na njegovom „Inkalu“; od 1997. radi „Tehnoočeve“, zajedno sa slavnim scenaristom Alehandrom Jodorovskim i koloristom Fredom Beltranom. Prvi deo „Tehnoočeva“ bio je nedeljama među pet najprodavanijih naslova SF žanra u francuskim knjižarama, a u Americi je već tokom prva dva meseca tri puta doštampavan. Ovime je Janjetov učvrstio status kultne figure evropskog stripa koji je stekao još sa „Džonom Difulom“: pet nastavaka, pola miliona primeraka, desetak izdanja širom Evrope.Bez obzira na svetsku slavu Janjetov ostaje veran Novom Sadu. Ide u Francusku dva - tri puta godišnje. 



Nikad nisi razmišljao da se preseliš?
Ma ovde je najbolje, to svima kažem. Nije fazon preseliti se u Francusku. Tamo živi već 60 miliona ljudi. Mnogo je ekluzivnije živeti u Srbiji. Jeste nam bilo gadno,ali ja sam vezan za ljude. Čitavog života odbijam da postanem poslovan čovek jer smatram da ću tog trenutka ostati bez duše. Bavim se ovim na naivan detinji način, pa šta ispadne.



Jednom si govoreći o planetarnim režimima rekao kako će uskoro vladati ljudi odrasli na stripu. Kako si u tom svetlu doživeo proteklu dekadu i vlast koja ju je obeležila?
Svetom su oduvek vladale ubice, lopovi i trgovci i to je, nažalost, zasad nemoguće promeniti. Ovi magarci što su vladali našim krajevima do pre par godina, bili su glupi i nesposobni vladari, nisu čak ni pokušavali da kod svojih podanika stvore iluziju normalnog života, kao što to čine njihove kolege u razvijenom svetu. Ne znam na čemu su ti ljudi odrasli, ne mogu ni da pretpostavim šta su čitali, gledali, slušali kad su bili mali, čak ne mogu ni da zamislim da su ikad bili mali.
 


Koliko je ideologija prisutna u stripovima koje radiš za svetsko tržište?
Novi albumi Inkala I Tehno očeva su zapravo samo nova izdanja mojih i Mebijusovih starih epizoda, prepakovanih za novu generaciju čitalaca, sa novim, digitalnim bojama i naslovnim stranama. Američko izdanje je oslobođeno dupeta, sisa i drugih moralno nepodobnih delova tela, ali, bogu hvala, krv, nasilje i druge moralno prihvatljive stvari ostaju. Priča o Inkalu je jedna velika galaktička avantura, bez pretenzije da nešto propoveda.


 
Najzad će i domaća publika videti serijal Tehno očeva. Kaži nam o kakvom je stripu reč, o čemu se radi?
Technoperes je priča iz Inkalskog univerzuma sa stanovišta najvećeg zlikovca među junacima, tehnopape. Albino, naš glavni junak, star je sto godina i beleži svoje memoare, u kojima nam otkriva kako je od dobrog i talentovanog dečaka postao gospodar mračne organizacije za kontrolu ljudskog uma na intergalaktičkom nivou. To što je Jodorovski prožima socijalnim komentarima i žestokom satirom služi samo tome da se obogati sredina u kojoj se likovi kreću, da više podseća na svet u kojem čitaoci lako prepoznaju našu kretensku planetu, bez obzira na to što se radnja odvija u imaginarnom vremenu i prostoru. Jodorovski zna da ne može da promeni svet, ali je uvek spreman da izvrgne ruglu zlo i ljudsku glupost. Crkva je zla organizacija za kontrolu uma, pranje novca i prikrivanje zločina. Holivud predstavlja kao mesto gde trgovački interesi ubijaju kreativnost, a politiku kao neveštog prevaranta i slugu finansijskih moćnika, crkve i svih vrsta krvopija. Najjače oružje svih ovih zlikovaca jesu, naravno, mediji. Opet, sve ovo predstavlja samo dekor za priču o dobrom čoveku koji posvećuje svoj život razaranju zla iznutra, rasturanjem njegovih institucija, sredstava i metoda. U suštini, tehnoočevi su bliži Dikensu nego Sviftu, jer pričaju o životu i iskušenjima malog, dobrog dečaka u velikom pokvarenom svetu, a ne primarno o tom svetu. 


 

Šta jos radiš osim Tehno-očeva?
Crtam ilustracije i graficki dizajniram razne stvari, visim na webu.

Od svega sto si do sada uradio (na polju stripa) šta smatraš najboljim, gde si dao najviše od sebe?
Ni u jednom stripu nisam dao SVE od sebe, ali mislim da sam se najviše ugradio u Bernarda Panasonika.

Kako vidis buducnost Stripa u odnosu na ostale medije TV, multimedije, internet, video...?
Ne znam mnogo o budućnosti, ali mislim da nema nikakve frke za strip, ili bilo koji drugi medijum. Sve nastavlja da postoji, samo se nosači i način prenošenja menjaju.



Veza muzika-strip (nemali broj autora se bavio, ili se još uvek bavi i muziciranjem)?
Muzika je još jedna od mojih patoloških opsesija. Slušam je danju i noću, skoro neprekidno, godinama. Sad ponovo, posle dugačke pauze, ponovo čak i pravim muziku, samo sam, na sreću, prestao da pevam i bacio se na Sonic Foundry Acid, potpuno čarobnu alatkicu u mojoj računaljci.

Šta bi za kraj poručio mladim autorima?
Mladi autori, pravite super stripove!

 
 
 

vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :