Život po Moskriju: Od 0 sve do Moskrija

Datum objave:15.07.2017

Pročitano:2274 puta

By:Ivana Vraneš

Život po Moskriju je crna komedija u kojoj se legendarni i kontraverzni, ali nažalost pokojni, hiphoper osnivač rep grupe Prti Bee Gee - Davor Bobić Moskri, iznenada vraća na ovaj svet među žive. Dozvoljeno mu je da se vrati u obliku desetogodišnjeg deteta, jer je samo tada bio čist. Njegov cilj je da osvoji kartu za raj, pa se shodno tome ponaša kao anđeo. Takođe mu je cilj da prikaže svojim sledbenicima iz andergraunda, među kojima su dileri, šaneri, šmekeri, reperi, zatim bajkeri, skejteri i naravno klaberi, kuda vodi životni moto Udri gudru na veselje! Život po Moskriju je klasni film studenata druge godine filmske i televizijske produkcije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Mentor na ovom projektu je profesor Milan Todorović. Uloge tumače Petar Strugar, Vladimir Vučković, Andrija Bošković, Darko Ivić, Anđela Jovanović, Đorđe Stojković, Rambo Amadeus, Euffrat, Mikri Maus, Bvana, Wikluh Sky i Škabo.


O nastajanju ideje, snimanju i budućnosti ovog filma razgovarali smo sa Lanom Radošević, producentkinjom i koscenaristkinjom filma.

 

Lana Radošević

Kako si došla na ideju da snimiš film o Moskriju?


Još pre nego što nam je profesor Todorović zadao zadatak da napišemo log line za svoj potencijalni film, ja sam, znajući od kolega za taj prinip, znala da želim da napravim film o Moskriju, jer sam odrasla na rap muzici sa akcentom na muziku sastava Prti Bee Gee i pobornik sam teorije, koliko god kontroverzna i možda ćak vulgarna njihova muzika bila, da je ona jedna ozbiljna kritika društva i da se svakako može vrednovati kao umetnost. Onda je krenulo da me muči na koji način da napravim taj film, a da ne bude dokumentarac kojih već ima snimljenih o samom moskrijevom životu i njegovom tragičnom završetku. Želela sam da to bude igrani film i po mogućstvu komedija. Nekako je logično bilo da bude u pitanju njegov povratak na svet među žive što je opet narativ koji postoji jako dugo i viđen je u raznim filmovima. Naravno, pre svega došla sam na ideju iz velike ljubavi prema muzici Davora Bobića i kako bih štio široj publici proširila njihove ideje.

Kako su ostale kolege sa klase odabrale tu tvoju? Kako su se složili da se radi baš taj film?


Već na prvim časovima kod profesora Milana Todorovića zadat nam je zadatak da svako od nas 14 na klasi osmisli svoj log line. To je udarna rečenica za film kojom mi kažemo ko je protogonista, koji je njegov cilj i kog je žanra film. Moj log line je glasio: crna komedija u kojoj se legendarni, kontoverzni, ali nažalost pokojni hip hoper, osnivač grupe Prti Bee Gee iznenada vraća na ovaj svet među žive u obliku deteta. Vraća se u tom obliku jer je tad bio poslednji put čist, nije se drogirao. Njegov cilj je da osvoji kartu za raj pa se shodno tome ponaša kao anđeo. Takođe mu je cilj da prikaže svojim sledbenicima iz andergraudna, među kojima su dileri, šaneri, šmekeri, bajkeri, skejteri i naravno klaberi, kuda vodi životni moto „udri gudru na veselje". Mi smo naše log lajnove usavršavali sve dok nismo dobili finalnu verziju. Nakon toga smo pisali siže za film koji je proistekao iz tog lig linea i na samom kraju je sledio sinopsis. Nakon toga imali smo interno glasanje na klasi gde je svako sa klase plus profesor glasao za 6 ideja i nakon toga su one ušle u uži krug. Posle smo se podelili u parove i imali mesec dana da pripremimo pičing. Pičing sesija je izlazak pred komisiju – simulacija izlaska pred sponzore i odbrana svih projekta gde je nakon mišljenja žirija u kom su bili profesori sa katedre filmske i televizijske produkcije Milan Todorović, Jelena Mitrović, Ana Daleore i Zorana Popović - oni su odlučili da je ideja za film koja ima najveći potencijal upravo ideja za film Život po Moskriju.

 

Ekipa filma Život po Moskriju

Kakvi su bili komentarti profesora?


Žiri nije nista posebno komentarisao za vreme pičinga da ne bi favorizovali ali mislim da su oni odabrali ovaj projekat bas zbog toga sto za temu uzima beogradski andergraund i prikazuje ga totalno realno kako on izgleda. Zapravo je ideja filma odvajanje andergaunda od pojma dekadencije kao i kampanja protiv droge i tog načina života. Da je tema ista, a da film podržava taj naćin života ovaj film sigurno ne bi bio odabran.

Kako ste odabrali autorsku ekipu?


Nakon pičinga onaj čija je ideja bila on postaje potencijalni glavni producent filma a onaj ko je bio s njim u paru postaje izvršni producent. Moja koleginica Anđela Zebić, s kojom sam bila u paru, je na kraju postala drugi glavni producent a ja sam zajedno sa kolegom Markom Markovićem sa dramaturgije pisala scenario. Ostala sva zaduženja iz sektora produkcije su namenjena klasi,kako je ovo klasni film, te je svako sa klase izrazio svoju želju šta bi bio. U ponudi su bili – kasting menadžer, location menadžer, izvršni producent, pomoćnik režije, asistent režije, sekretarica režije... Nakon toga smo pristupili fazi odabira reditelja sa kojim bismo odabrali autorski deo ekipe. Svako je davao svoje ideje za reditelja pa bismo onda gledali film tog reditelja i kontaktirali ga. Prošli smo razne - neki su odbili nas nečija vizija filma nije odgovarala našoj. Fun fact je da je montažer Matija Đukanović Đuka bio naš predlog za reditelja i da je on nas prihvatio i u nekom trenutku je bio reditelj pa je posle zbog nekih obaveza morao da odustane. Mnogi ljudi su komentarisali, još kad je film bio samo ideja, kako bi Goran Nikolić bio idelani reditelj zbog njegove poetike i estetike celog režijskog postupka i izraza, ali smo mi mislili da je već završio fakultet, a pravilo je da svi članovi ekipe moraju biti aktuelni studenti FDU. Saznali smo da je i dalje na masteru, pogledali njegov film Nekako z proljeća i bili smo sigurni da je to to, on je u suštini prihvatio samo je imao neku novu ideju filma, na kraju smo napravili neki kompromis između prvobitne zamisli filma i njegove. Nakon toga smo odabrali montažera Đuku s obzirom da je montirao Nekako z proljeća i bio je potencijalni reditelj, Jovan Vučur je dizajner zvuka, direktor fotografije smo želeli da bude Luka Trajković zbog uspešnih projekata koji su iza njega i time smo oformili autorski deo. Zanimljivo je da je ovo film studenata druge godine filmske i televizijske produkcije a da su svi navedeni saradnici sa četvrte godine ili mastera, što je možda i doprinelo da film prevazilazi studentske okvire u smislu snimanja, režije i montaže. Mislim da Prti Bee Gee jeste najbolji regionalni rap sastva zbog toga što od njihovog osnivanja pa do dana današnjeg su ostali dosledni tome što oni predstavljaju i nikad se nisu prodali i komercijalizovali. Goran Nikloić, kada je ušao u projekat, uradio je nešto na čemu sam mu jako zahvalna – uprljao je scenario i time je približio estetiku filma estetici sastava Prti Bee Gee što mislim da je jako bitno.

 

Život po Moskriju

Kakva je bila saradnja sa ostalim muzičarima koji su se pojavili u filmu? Kako ste došli do njih, kako su oni prihvatili saradnju, kakvi su bilii njihovi komentari, kako su učestvovali, da li su menjali koncept?


Nakon glasanja klase, prvi korak Anđelin i moj je bio to što smo kontaktirale Mikrija Mausa i Eufrata kao ostatale člavoe grupe Prti Bee Gee jer smo smatrale da taj projekat nikako ne bi mogao da bude autentičan bez njihove podrške. Prvo smo se susrele sa Mikrijem koji je posle određenog broja sati našeg pičinga njemu stavio ruku na sinopsis i rekao „imate amin od mene ali pola amina morate i od Eufrata da dobijete". Nakon par dana smo se našli i sa Eufratom koji je takođe prihvatio da bude deo projekta. Od og trenutka meni lično je njihovo mišljenje o bilo kom koraku u pravljenju ovog filma bilo možda i presudno i najbitnije. Oni su pomogli ovaj film na sve načine – od oficijelnog soundtracka, muzike koja je korišćena u filmu, saveta kako da mali Moskri bude obučen, a da liči na samog Moskrija, tako da je Prti Bee Gee sa nama od samog starta. Ostali reperi Škabo, Skaj Vikler i Bvana kao i njihov drugar Hajduk – njih su doveli Mikri i Eufrat na sam set. U scenariju je pisalo da u bekstejdžu sede i drugi reperi, a mi smo njihov izbor prepustili Mikriju i Eufratu kako bi, opet, bilo autentično – da to budu ljudi koji su poznavali Davora Bobića Moskrija i družili se sa njim. Svi ti reperi su nam maksimalno izašli u susret došavši na pretpremijeru na Producentski dan i u bioskop Fontana na premijeru, promovisanjem filma na društvenim mrežama što je nama jako bitno - da ljudi koji su bili oko Moskrija odobravaju projekat. Nravno, film je snimljen i uz podršku Davorove porodice.

Kako ste odabrali Andriju kao malog Moskrija?


Citiraću Andriju kada je gostovao na jednom radiju – pitali su ga jesi li išao na neku audiciju i kako si dobio ovu ulogu, a on je rekao „ne, nego moj tata se zna sa njihovim učiteljem i onda preko veze. Naš profesor Milan je rekao da imamo dete, ne moramo da ga tražimo, a mi smo ipak smatrali da bi trebalo da napravimo kasting, ali je on bio siguran da boljeg Moskrija od Andrije Boškovića nećemo naći, što smo kasnije kasting menadžerka, reditej i ja kada smo otišli na prvi susret sa detetom utvrdili. Andrija je čak i mlađii nego što se pisalo u scenariju ali on je to lavovski izneo i slušao je indikacije i reditelja i svih nas. Naravno, njegovi roditelji su mnogo pomogli tako što su ga pripremili i objasnili mu pojmove kao što su buksna i kokain tako da smo naišli na zaista dobru saradnju i sa strane roditelja. Čini mi se da je Andrija jako uživao na snimanju u svakom trenutku. Čak ponekad kada bi se videlo da je umoran to se ne bi odrazilo na njegovu glumu. Jako je talentovano dete i ja ga lično vidim kao jako visoko kotiranog u filmskoj industriji.

Kako ste sklopili budžet? Koliko dana ste snimali?


Nama su i budžet i broj snimajućih dana bili jako ograničeni studentskim okvirima. Postojala je suma novca koju smo mi dobili od katedre koja je srazmerna budžetima studentskih filmova, ali ovaj film je dokaz šta sve može da uradi jedna klasa produkcije u smislu sponzorstava. Uzevši u obzir da ekipa, s obzirom da je studentska, nije plaćena i da su nam svi glumci izašli u susret da rade bez honorara i da smo imali sponzorstvo u vidu postprodukcije, sgi efekata, konkretno Mosquito kuće, imali smo sponzorstva Alma quattro-a u vidu bilborda takođe sponzorstva reklamnog materijala, keteriga, kostima, scenografije preko Zla Zla šteka mi smo ovaj film uspeli da realizujemo u okviru tog skromnog budžeta. Film je sniman pet dana na lokacijama skejt parka, groblja Lešće, u lokalu Mašina u Cetinjskoj, barovima Strogi centar i Blaznavac kao i u studiju. Zašto film izleda skupo – mislim da je to veliki doprinos direktora fotografije i korišćene opreme kao i tih CGI efekata. Naravno lokacije su odabrane perfektno i kostimi tačno opisuju te stereotipne likove tako da sve to doprinosi opštem utisku filma.

 

Život po Moskriju

Kako ste isplanirali budućnost filma?


Zanimljivo za ovaj film je što ja njega vidim da ima i komercijalni i umetnički svoj put. Imao je pretpremijeru na Producentskom danu gde je osvojio dve nagrade uključujući nagradu publike. Nakon toga smo imali dve projekcije u bioskopu Fontana kao i dve projekcije u bioskopu Zvezda i velika publika ga je za sad videla ali takođe naš plan je da ga prijavimo na što više festivala, a na nekima smo već dobili potvrdan odgovor.

Koji je cilj filma i kome je sve namenjen?


Imali smo za cilj da prikažemo beogradski andergraund što vernije i da likovi u filmu budu što više tipski i stereotipni ali da se kroz svo to komercijalno šarenilo ovog filma prepoznaju duboke ideje i poruke filma. Jedna od ideja filma je razdvojiti aktere iz beogradskog andergraunda od pojma dekadencije, jer recimo baviti se street artom, crtanjem grafita, vožnjom skejta, BMX-a... to su stvari koje zahtevaju mnoga odricanja, trud i rad i nemaju nikakve veze sa narkomanijom. Takođe jedna od ideja filma je svakako neka vrsta kampanje protiv droge, jer jako kontroverzna osoba beogradskog andergraunda, perminuli reper se vraća u obliku čistog duha sa ciljem da promeni omladinu. Njegov povratak na ovaj svet jako utiče na svakog od naših likova i izaziva i prouzrokuje promenu u svakom od njih, a na koji način pogledajte film. Pitanja koja postavlja – kada bih dobio novu šansu da li bih sve radio isto ili bih nešto promenio takođe postavlja pitanja koliko šansi mi imamo, a na kraju krajeva nam daje i potvrdu da mi ne možemo do kraja da pobegnemo od neke naše sustine i ma koliko god se mi trudilii da se promeimo mi se možda nekako vratimo onome od čega smo potekli. Mislim da je film namenjen ljudima od 7 do 77 godina i da bi svako trebalo da ga pogleda - prvo jer izgledom prevazilazi okvire filma studenata druge godine, drugo zato što je jako zabavan i obiluje gegovima i imamo fore iz prvog i drugog reda. Može se gledati više puta i svako ponvno gledanje otkriva nešto novo zabavno i smešno, a uz to mislim da film navodi na razmišljanje i mislim da će svako nakon gledanja filma postaviti sebi neka pitanja, a svakako nikog neće ostaviti ravnodušnim.

Zašto se film zove baš Život po Moskriju?


Naziv filma zapravo predstavlja dva različita načina života po Mosriju – nekadšnji stil života i potpuno novi stil života koji propagira Moskri u obliku deteta a zapravo su ta dva načina života leže u svakom od nas i predstavljaju pojedinačan taj jedan život po svakome od nas, a naše je samo da odabereme koji ćemo u kom trenutku više zastupati.
 

 


Imali ste odličan marketing, ko je zaslužan za to?


Marketing je jedna od esencijalnih faktora uspešnosti samog filma jer možemo imati bilo koji proizvod koji je jako dobar ali ako ljudi za njega nisu čuli i nisu informisani - džabe. Konkretno iza marketinga i PR - a stoji moj klasić Aleksandar Kaluđerovic koji je napravio izvanredan posao napravivši čitavu strategiju marketinga – kada ćemo i na koji način publici plasirati koje informacije i uneo je kreativan, čak umetnički dojam predstavivši celu ekipu na društvenim mrežama. On je takođe bio i fotograf filma kao i dizajner većine materijala. Konkretno poslednji logo i ilustraciju dečaka je uradio otac našeg kolege Gavrila Vučetića - Vuča iz grupe Darkwood Dab.

Fun facts:
 BMX  koji vozi Džoni bajker iz filma je BMX pravog Džonija bajkera, poznatog srpskog BMX vozača po kom je lik u filmu dobio ime. Većina klase uključujući i mentora ima cameo, odnosno pojavljuju se u epizodnoj ulozi unutar filma.

Rekla bih za kraj da je ovaj film bukvalno ono što sam soundtrack kaže – od 0 sve do Moskrija. Počeo od 0, snimljen na entuzijazam i mislim da će imati dug i zanimljiv život kod publike, na festivalima i već je dobio jako dobre kritike, a nadam se da ce tako i nastaviti.

 

Više informacija potražite na sajtu www.moskrifilm.com.


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :