Žestoka bajka - kritika filma: Legenda o Kolovratu

Datum objave:08.01.2018

Pročitano:2091 puta

By:Pavle Zelić

Legenda o Kolovratu – Легенда о Коловрате
Uloge: Ilja Malakov, Aleksej Serebrijakov, Aleksandr Ilin, Julija Hlinina
Režija: Džanik Fajziev, Ivan Šurkovetski
Distributer: FAME Solutions


U navali istorijskih spektakala kako na velikom platnu tako i na malim ekranima, u stanju smo da isprofilišemo i sve istančanijim ukusom kvalifikujemo one koji zavređuju našu pažnju i neke druge, bez opravdavanja da su to ipak i to snimili pa ma kako bilo. Takođe, ono što posebno raduje ljubitelje zapisane a još više predanjem prenesene prošlosti, što su kod Srba maltene svi stanovnici, je činjenica da ti kinematografski epovi sve češće obrađuju ne samo tekovine i ključna mesta zapadnjačke civilizacije, već nam naprotiv, dolaze iz poreklom i ekonomijom sve bližih, a paradoksalno u opštoj kulturi verovatno manje poznatih zemalja poput Rusije, ili odnedavno Kine.

 

Kriticar Urban bug-a sa glavnim glumcem Legende o Kolovratu Iljom Malakovim

Kritičar Urban bug-a sa glavnim glumcem Legende o Kolovratu Iljom Malakovim 


Ono što je dodatna specifičnost konkretno bližih i daljih istočnih filmskih ekstravagancija, je da se one ne libe da pomešaju istoriju i fikciju, u čemu se približavaju tim kulturama karakterističnim bajkama, a čak i onima neupućenim u folklornu umetnost tih nacija čine simpatično romantizovanim.

 


Tako smo posle “Vikinga” , “Staljngrada” i “Velikog zida” dobili i “Legendu o Kolovratu”, ruski “300”, koji tamo već obara rekorde zarade i gledanosti. U njemu je dosledno i usavršena stilizacija i poetsko opredeljenje autora - snimiće rusku bajku o svom najvećem heroju, uzoru za mlade naraštaje i ponosu starijih, smeštajući priču u istorijske okolnosti i događaje koji su nategnuti do granice neverice ali ipak funkcionišu u kontekstu univerzuma u kojem se dešavaju. Jer, kako bismo poverovali da je tek tuce i po hrabrih ali ipak ovozemaljskih vojnika, od kojih neki čak nisu ni to (jedan je lekar a drugi monah), u stanju da najsmelijim mogućim gerilskim ratovanjem nedeljama manipuliše nebrojenom mogolskom hordom, najvećom silom na planeti u to vreme, da bi im konačno bukvalno izašli na crtu i (moralno) ih pobedili. Gargantuovskog medveda kakav nije viđen od pleistocena i koji mlati Mongole kao krpene lutke da ne pominjemo.

 


Scenaristički originalan postupak zbog kojeg dodatno navijamo za inače dopadljivog Kolovrata se sastoji u tome da se on zbog udarca u glavu u detinjstvu bolom (koju je zli Mongol pozajmio od nekog južnoameričkog gaučosa), svako jutro budi u šoku i sa amnezijom, nesvestan da je odrastao, zasnovao porodicu i da je desetar kod kneza lepog i moćnog grada Rjazanja. Avaj, Kolovratova sreća ne traje ni jedan dan, jer se pred gradom pojavljuje vojska Batu kana, Džingis kanovog unuka, koji je velikim pobedama u Rusiji, Istočnoj i Centralnoj Evropi umalo ostvario vekovni san o carstvo od jednog do drugog mora (Pacifika do Atlantika). Batu je osnivač i možda najgenijalnijeg imena jedne države – Zlatne horde, koja će držati sve ruske kneževine u vazalskom statusu dva i po veka. No, dok to ne ostvari, Batua i njegove nesavladive ratnike će dobrano namučti već pominjana Kolovratova četa očajnika. Mudro svodeći priču, kao i u mnogim drugim uspešnim istorijskim filmovima na šačicu prepoznatljivih karaktera, scenaristi i režiseri uspevaju da održe fokus radnje koja je sve vreme razumljiva i postepeno nam postaje sve važnija.
Kvalitetan i harizmatičan glumac, mladi Ilja Malakov, gost beograda povodom premijere filma samouvereno nosi težinu uloge heroja bez mane i straha i sa tek malim mentalnim poremećajem. On preuzima stvari u ruke, mada su one vazda zauzete sa dva mača u prelepo koreografisanim scenama borbe koje bi nekad klici imitirali, da im njihove ruke nisu takođe konstantno zauzete elektronskim uređajima… I prateća ekipa donosi pravu meru dubokog patosa i iščašenog ruskog humora, dok se koljačina srećom zadržava na povremenom mlazu kompjuterski generisane krvi a glavnu atrakciju najčešće čine zimski predeli od kojih zastaje dah.
Uopšte uzev, “Legenda o Kolovratu” je ponajviše patriotska, modernizovana bajka koja sasvim lepo funkcioniše na zadatu temu i osvetljava delić bogate ruske istorije, iz njihove perspektive, naravno, ali i otvara mogućnosti za dalja upućivanja u malo poznatu predistoriju bratske nam mega-države. A gde su naši novi filmski Kolovrati?


vrh strane
Komentari (4)
Pošalji komentar
Pavle Zelic
13.01.2018 01:27
elem, mozda se nismo razumeli, mislio sam da u nasoj opstoj kulturi,, dakle prosecnog Srbina, nedovoljno poznajemo ove zemlje za koje se kunemo da su nam bliske (Rusija uvek, Kina odnedavno) a tesko bismo mogli da nabrojimo relevantne istorijske likove, dogadjaje, pa ni tu pomenutu visoku kulturu za koju naravno da znam sta je i kakva je, ali je ovde pre svega akcenat na istoriji, za koju se busamo da smo najveci poznavaoci a realno nemamo pojma... u svakom slucaju pozdravljam diskusiju i postujem ucesnike...
Betmen
11.01.2018 21:23
K2 Nemoj da se vredjamo. Cini mi se da kroz tekst provlacis da nisam "OK" i da me Dzoker ucmekao. Necemo tako "tebra". I prati fabulu bre. Covek kaze "opsta kultura". Znaci kajne njihov teatar, balet, kompozitori, pisci,slikari, sportisti,naucnici...Na to misli kad kaze da nemaju. To covek hoce da kaze da kajne. Zelicu ne slusaj ga tebra, postojim, i samo ti cool tebra, cepaj Kokakolicu i siri tverkovanje. Ziveo tebra moj po stripovima
K2
11.01.2018 20:53
Господине К Не разумеш ти ништа. Човек је начитан и добар познавалац историје. Можда је теби криво што Кина нема најбогатију историју од само 5000 година или што се за Русију не везују ратови са скоро свим мрачним империјама новог света. Човек је само реалан. Шта има они ту да измишљају неке хероје, јунаке или кроз бајкеда величају неке непостојеће борбе својих народа. Гарантујем ти да у неком другом чланку рецимо о Бетмену или Џемс Бонду нећеш осетити овај сарказам, чак , гарантујем да ће се провлачити жал кроз цео текст што их још увек није лично није упознао. Поздрав
K
10.01.2018 10:36
"...a paradoksalno u opštoj kulturi verovatno manje poznatih zemalja poput Rusije, ili odnedavno Kine." U opštoj kulturi IBIZA planete?


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :