Zerocalcare – najbolji italijanski strip!

Datum objave:16.11.2015

Pročitano:6659 puta

By:Pavle Zelić

Zerocalcare – Armadilovo proročanstvo (La profezia dell'armadillo)
Autor: Michele Rech - Zerocalcare
Izdavač: Lavirint
Biblioteka: Pravi izbor: knjiga Prva

 

Zerocalcare – najbolji italijanski strip! | Armadilovo proročanstvo | Kritika Pavle Zelić

Nedavno se, u izdanju male i agilne izdavačke kuće Lavirint iz Novog Sada/Čačka, pojavio strip koji odoleva definicijama, strip koji udara u stomak, koji će vas terati na smeh i plač, neretko istovremeno – jednom rečju: Zerocalcare! U stvari, zaboravite na ovo „mala“ iz prethodne rečenice, jer izdavač koji nam je prvi doveo Kirkmanovu zombi epopeju „Okružen mrtvima“ (i dao joj srpski naziv koji sada preuzima i TV serija i novi izdavač), i „Nepobedivog“ istog autora, zatim najdugovečniji domaći strip serijal u sveskama „Zabava za celu porodicu“, a sada se preorijentisao na kapitalna izdanja kao što su „Ano i Nep“ i „Valkira“ i „Tarzan: reke krvi“ (zajedno sa System comics-om), ni u kom slučaju ne može biti ništa osim velikog i važnog.


No terminologiju na stranu, zašto sa pouzdanjem mogu da stanem iza bombastičnog stava iz naslova? Zato jer je Zerocalcare strip koji je došao tiho i naprečac osvojio Italiju, pripovedajući autobiografsku priču (priče) samog autora, ilustratora iz predgrađa Rima koji sa puno duha i šmeka crta i piše o običnim stvarima, koje oneobičava fantastičnim elementima, počev od izmišljenog prijatelja u formi armadila, do nebrojenih pop kulturnih referenci, koje se i otelotvoruju u njegovoj mašti i interpretaciji stvarnosti. Sve to je naravno mnogo, mnogo bolje na stranicama ovog stripa koji će osvojiti vaša srca i umove na prvo čitanje, a verujte mi, neće se završiti na tome.

 

Zerocalcare lično sa srpskim izdanjem u rukama

* Zerocalcare lično sa srpskim izdanjem u rukama


Kvalitativnu ocenu podržali su i ogromni tiraži, ali i nezapamćena popularnost autora, koji je trenutno strip zvezda broj jedan u bliskoj nam Italiji. Imao sam neverovatnu sreću i priliku da se u to uživo uverim, na nedavno završenom Lucca comics and games festivalu, najvećoj evropskoj manifestaciji stripa i igara (i drugoj najvećoj na svetu, posle Comiket festivala u Japanu, a ispred izvikanog Comic con-a u San Dijegu) gde preko 400.000 fanova dolazi da uživa u nezamislivoj gikovštini i svim mogućim naslovima i autorima. Tu se za potpis Zerocalcarea čeka i po dva sata u redu koji se oteže stotinu i kusur metara i kontinuirano obnavlja, a yours truly je ljubazno iskoristio činjenicu da sarađuje sa srpskim izdavačem kako bi se ogrebao za posvetu i sliku preko reda :).

 

Red za potpis Zerocalcarea na festivalu Lucca comics and games

* Red za potpis Zerocalcarea na festivalu Lucca comics and games


Sam Zerocalcare je neverovatno miran i beskrajno ljubazan, za onih minut i po koliko smo proveli zajedno, dok su me intenzivno mrzeli drugi u redu, naizgled ni nalik nervčiku kakvim sebe predstavlja u stripu, ali to je verovatno samo fasada i beskrajno poštovanje koje ima prema svojoj hordi fanova.


Srpsko izdanje, u duhu perfekcionizma koji odlikuje glodura Dejana Đokovića, izgleda bolje od orginalnog italijanskog, i nosi prvu naslovnicu koju nemaju kasniji reprinti. Imajući u vidu da je Zerocalcare počeo kao webcomic, mnogo je tog buntovničkog duha i revolta komercijalizaciji i umetničarenju utkano u tkivo ovog modernog remek dela devete umetnosti, koje je to upravo zato što ni ne pokušava da bude ni pametan, ni lep ni originalan – a ipak je na sve načine fantastičan!
Deluje ponekad da „Armadilovo proročanstvo“ nema ni neku posebnu priču da ispriča. Odnos naslovnog junaka i njegove drugarice i večite simpatije Kamilice, kroz celo njihovo odrastanje je recimo malter koji povezuje sve mini-priče u nekakvu konstrukciju, ali nije poenta u tome. Poenta je u trenucima i doživljajima koji deluju trivijani, ali čine suštinu života i karaktera svakog od nas, i ne možete da se ne prepoznate u Krečovim avantiricama, nedoumicama i tripovima. Ovo je priča koja će vas navesti da se cerite od smeha, samo da bi odmah zatim usledio hladan tuš koji ledi krv i menja smisao suza koje ste ispustili.


Naposletku, mora se poseban pasus odvojiti za ingeniozan prevod Vladimira Tadića, retko talentovanog prevodica. Činjenica je da je originalan Zerocalcare pisan na slengu iz predgrađa Rima, sa još tušta i tma referenci koje se teško prenose na srpski. OK, svi razumemo asocijacije na Ratove zvezda, 300, i Diznijeve i ine crtaće, ali neke druge su malo tvrđi prevodilački orah. Zato je recimo fora koja glasi „sedamnaest godina + vreme za opraštanje + raskid s dečkom + dveiljadita godina = Ana Stanić, sigurno k'o smrt“ umesto nama nebitne Laure Pausini iz originala posebno smešna, ali je još veći izazov bio sam govor junaka. Birajući novobeogradski novogovor kao dobar pandan sličnom urbanom miljeu Rima, Tadić čini ono što umeju samo najveći prevodioci, da nam približi duh originala na način koji možemo da razumemo.

 

Jednostavno, strip koji se mora imati!


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :