Zabavna šizofrenija – kritika filma Venom

Datum objave:15.10.2018

Pročitano:1017 puta

By:Pavle Zelić

Lokacija: Beograd

Režija: Ruben Fleischer
Uloge: Tom Hardy, Michelle Williams, Riz Ahmed, Scott Haze
Distribucija: Con Film d.o.o.


U nezaustavljivoj eksploataciji svih mogućih super- i inih heroja, i sve većim rizicima koji se preuzimaju sa ozbiljnim i sve ozbiljnijim temama i pristupima, tvrde rejtinge da ne pominjemo, došao je red na omiljenog i dosada nedostojno na velikom platnu prikazanog Venoma. Arhineprijatelj ali i i superkul (anti)junak iz univerzuma preraubovanog Spajdermena, Venom je simbiot Edija Broka, novinara i profesionalnog konkurenta Pitera Parkera i vanzemaljskog organizma koji ovom problematičnom momku daje supermoći pretvarajući ga u tri metra visoku crnu spodobu, svu u žilama, zubima i pipicima koji iskaču na sve strane. Monstrum na prvi pogled, Venom je ipak pre svega prezabavna kreacija u konstantnom unutrašnjem konfliktu čoveka i njegove (bukvalne) mračne i bizarne ali nikada dosadne strane.

 


U verziji koju imamo prilike da gledamo u bioskopima sada, Brok je beskrajno simpatičan u tumačenju verovatno najvećeg kameleona modernog fima – Toma Hardija, koji ovoga puta svoj patentirani glumački intenzitet menja za smušenu i nesigurnu kreaciju čoveka koji želi da uradi ispravnu stvar čak i po cenu karijere i života. I naravno, ljubavi, koja iskreno i duboko provejava filmom utemeljenom u realnosti iako to može delovati apsurdno kada govorimo o tvrdom SF-u sa svemirskim brodovima i invazijom sa druge planete. Dodatno relevantan kada govori o zloupotrebama kliničkih ispitivanja u okviru farmaceutske industrije koja finansira svemirske ludorije Karltona Drejka, još jednog „vizionara“ koji gradi svoju „Life“ (Život) fondaciju na leševima, „Venom“ je ipak najbolji kada dozvoljava Hardiju da se razmaše u upečatljivim i presmešnim scenama šizofrene interakcije sa svojim „drugarom“. Akcije naravno da ne nedostaje, naročito u scenama jurnjave po prestrmim ulicama San Franciska, kao i u finalu koje Venomu suprostavlja još moćnijeg vanzemaljca, ali kada izađete iz mraka sale, ostaće vam u glavi ponajviše odlična glumačka igra koja komplementira spektakl na način kakav se ređe viđa u pomalo kalkulantskim produkcijama kakve su učestale u superherojskom podžanru.

 


Na kraju, mora se otkriti za one retke neupućene u moderni fazon superherojskih filmova, da i „Venom“ sadrži dve scene tokom odjavne špice, zbog čega itekako vredi ostati u bioskopu koji minut duže. Prva je naravno očekivana intrigantna najava sledećeg izvesnog filma u serijalu koji obećava, sa upečatljivim negativcem koji će nas zasigurno dodatno zabaviti, ali druga... druga je nešto zaista posebno. Najzabavnija, najemotivnija, najzagonetnija vrlo duga sekvenca je nešto što se ne da i ne sme prepričavati, ali i sama za sebe vredi ulaznicu. Nemojte je propustiti ni za šta, kao ni Venoma uostalom.


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :