WALTER VAN BEIRENDONCK – «ESTETSKI TERORISTA»

Datum objave:05.02.2008

Pročitano:4552 puta

By:Tanja Beljanski

„Svim budućim modnim kreatorima:
Mladi ste, vi ste budućnost!
Reagujte i preispitajte modni sistem! Vreme je za promenu.
Budite hrabri. Verujte u sebe. Verujte u svoju moć i kreativnost!
Ovo je vaš život. Ovo je vaša igra. Igrajte oštro, ali fer.
Budite originalni!
I zapamtite: niste sami!“
 


(Walter Van Beirendonck)
 
   Inspirativnu priču o Antverpenskoj šestorci i Antverpenu kao gradu sa reputacijom nezavisnog modnog centra, nastavljamo pričom o Volteru. Kako sam kaže, u „veoma lepom i izazovnom vremenu“ Antverpenske šestorke, Walter Van Beirendonck je od wild dizajnera ogromnog uticaja prerastao u jednog od glavnih trend-setera u muškoj modi tokom 90-ih godina 20.veka.


   Dve godine nakon što je diplomirao, 1983., Walter počinje da prikazuje garderobu pod imenom svoje osnovne robne marke Walter Van Beirendonck – Walter World-Wide. Osam godina hardcore dizajna usmerilo ga je ka izgarajućoj potrebi da lansira marku specijalizovanu za mladalačko tržište. Rane 1993. on lansira Wild & Lethal Trash (W.& L.T.). Uz snažan izraz nezavisnosti, marka je bila upravo ono za šta se i proklamovala: divlja, prepuna boja i printova koji udaraju direktno poput pesnice u nos, sjedinjenih estetikom koja strmoglavo juri ka SF futurizmu i S&M fantazijama. Više od čistog modnog hira, marka je postala simbol i potreba, lifestyle proizvod mlade generacije. 
 

 



   Humor i pristup modi nikada viđeni pre Voltera. Inspirisan igračkama, novim medijima i kompjuterima, Van Berendonk kombinuje uličnu garderobu sa ludilom Leigh Boweryjevih kreacija, brendirajući ih motom “Kiss The Future“ i likom vanzemaljca “Puk Puka“ (robot kopile Mickeyja Mousea i Astro Boya, Van Berendonkova maskota), na taj način ih usmeravajući ka futurizmu. Techno verzija vilinske garderobe; kreativnost koja spaja detinju nevinost i subverzivnu dekadenciju; garderoba koja nikada nije retro: Walter je uzburkao konzervativnu modnu javnost! „Provokator pariskih modnih pista“ – napisala je čuvena modna novinarka Suzy Menkes u The New York Times-u, 1998. godine.
 



   Prodaja W.& L.T. vrtoglavo je rasla i udvostručavala se iz godine u godinu. Od prodaje u malim avangardnim buticima, garderoba je prešla na prodaju u 40 zemalja širom sveta, među kojima su i SAD i Bloomingdale’s (najjača američka robna kuća). „Ovde se radi o kreatoru koji poseduje neverovatan osećaj za to kako mladi žele da se oblače,“ izjavio je Kalman Ruttenstein, tada direktor Bloomingdale’s modnog odeljenja. Nemačka kompanija džinsa Mustang u to vreme stajala je iza Van Berendonka. Ekstravagantne modne revije sa ponekad i po 180 manekena biranih ni manje ni više nego među običnim ljudima, presedan su u modnoj tradiciji.    

   Walter je prvi modni kreator koji je na pistu uz manekene postavio decu. Publika na revijama u Parizu dostizala je i do broja od tri hiljade!
 


   Šta je to što su dolazili da vide? Ono što do tada moda nikada nije videla: raskošne multimedijalne modne revije, ljude koji na pisti hodaju na štulama, plesne parove sa zelenim gas maskama na licu, mnoštvo manekena obučenih u garderobu jasnog i glasnog dizajna u najrazličitijim jarkim bojama od, najčešće, sintetičkih materijala.

 



   Poslednja kolekcija koju je Walter dizajnirao za W.& L.T. bila je Hi Sci Fi: spring/summer 1999. Pošto je napustio kreiranje svoje osnovne marke da bi se apsolutno koncentrisao na W.& L.T., nije mu ostalo nijedno polje u kom bi mogao da izrazi svoje ideje. Tokom sudskog procesa, anonimno je 1999. pokrenuo novi label, Aestheticterrorists, zajedno sa laboratorijom dizajna pod imenom Walter Van Beirendonck. Povratak osnovnom pristupu u najtešnjoj je vezi sa finansijskim tekoćama i činjenicom da su mu ruke bile vezane.U nekoliko narednih godina radio je sve potpuno sam, čak i finansirajući samog sebe. Odluka da pokrene dve nove robne marke pod svojim imenom i sa svojom dizajnerskom etikom donela je svežinu i novi duh slobode.  

   Armija nove generacije poručivala je: Fashion is Dead, Kiss The Future, Believe. Rave populacija 90-ih bila je kompletno obučena u W.& L.T. Walter je bio rani promoter cyberspacea i prvi modni kreator koji je lansirao CD-rom i website svoje robne marke, koji su, pored kolekcija, sadržali informacije o marki i samostalno dizajnirane igrice.  www.walt.de je prenosio instant imidže sa njegove revije u Parizu u januaru 1998. godine.



   Moda je bila vedra i zabavna, uzbuđujuća. Svet mode delovao je inspirativno, poput raja za kretivnost. A zatim je počela era marketinga i brendiranja. No, pre svega, postoji i priča koju je neophodno ispričati kako bi se razumeo delikatan položaj modnog kreatora ili kreativca uopšte.  
   Naime, svaki modni kreator, da bi uspeo na tržištu, mora da ima svog finansijera. U pitanju su pojedinci ili kompanije koje investiraju višak svog preobilnog novca u neku novu ideju. Ovo i nije tako nova informacija ako imamo u vidu činjenicu da su umetnici kroz istoriju imali (ili, pak, nisu) svoje mecene. Danas je investitor evoluirani mecena. Vrsta ovakvog „braka iz računa“ može biti različita i ona je pogotovu priča za sebe. U svakom slučaju, veoma je teško zadobiti i zadržati potpunu kontrolu nad sopstvenim dizajnom i idejom koju kreator plasira i koja je, u suštini svega, njegov lični izraz. Kod Van Berendonka je to bilo ovako: kada su počeli saradnju, kompanija Mustang je Volteru ponudila apsolutnu kreativnu slobodu i potpunu kontrolu nad svojim proizvodima, dok će se oni postarati da W.& L.T. postane svetska robna marka.  



   Ambicioznom Volteru ovo je zvučalo poput glasa sa neba. Činilo mu se da će na taj način uspeti da izrazi čitav potencijal svoje robne marke. Intenzivna saradnja značila je naporan rad, koji se, činjenično, isplatio komercijalnim i finansijiskim uspehom. Kolekcije su uhvatile energiju i duh toga vremena. Međutim, investitor je odjednom (treba pažljivo koristiti reč „odjednom“, jer ništa se na ovom svetu ne dešava „odjednom“ i dobro je poznato da su marketinške agencije u to vreme umešale prste u svaku oblast poslovanja tražeći lukavo od kompanija da višak novca uplate na njihov račun, na uštrb ulaganja u inovativnost, originalnost i kvalitet kojim se do tada osvajalo tržište) počeo da se pribojava da će Volterovi eksperimenti sa materijalima kao što su lateks, guma i plastika i homoseksualnim erotizmom narušiti prodaju.  
 


   No, svega jednu sezonu pre toga, Heiner Sefranek, predsednik kompanije Mustang, u razgovoru za The New York Times objasnio je da su upravo ta ekstravagancija i avangarda elementi koji privlače publiku i povećavaju prodaju, koja se, kao što sam pomenula, do te 1998. godine udvostručavala na godišnjem nivou. Dakle, iako je strah od pada prodaje bio apsolutno neosnovan, investitor je insistirao da Walter prestane sa inovativnošću i pređe na čisto kopiranje onoga što je do tada uradio. Logika: proveren uspeh - ponovo prodati prodato (što neodoljivo liči na sadašnje stanje sveta) i eliminisati troškove eksperimenta i istraživanja. „Naređeno mi je šta da radim, koga da kopiram, koje boje da koristim. Srozan je duh kompletnog  proizvoda, a sam proizvod postao ekstremno komercijalizovan,“ objasnio je Walter u razgovoru sa novinarom časopisa Dazed&Confused u januaru 2003. „Mnogi dizajneri verovatno ne bi za to marili i odlučili bi da broje novac, ali ja sam se osećao užasno.“

   Walter je tada saznao da bez obzira na obaveze iz ugovora on ne bi bio zadržan na mestu dizajnera posle 2003. godine, bez obzira na to što je u pitanju njegovo ime, njegova robna marka i njegova ideja. Nije mu ostala druga opcija nego da pokrene legalni rat - sudski proces koji je trajao godinama i skoro ga doveo do bankrota. „Kao što to obično biva, mali dizajneri gube bitku, a njihovo ime, marka, duh i karakter postaju vlasništvo kompanije. Ostavljen sam bez ičega.“
 



   Inkarnirajući se ponovo u Aestheticterrorists by Walter, kreator je i priznao da su te robne marke njegov „treći dizajnerski život“. Marka je imala isti koncept kao njegove prethodne kolekcije, sve zasnovane na potrebi da se izrađuje kreativna, originalna i pristupačna garderoba. Od samog početka bavljenja modom, Walter se inspiriše muzikom, umetnošću i literaturom koje kombinuje sa etničkim i elementima iz prirode. Slogani kao što su: Respect/Rethink/React, izjave na temu modnog sveta, planete Zemlje, prirode, savremenog života i društva uobličene u printove; krojevi i materijali svečane pomešani sa uličnom garderobom; jake boje, elementi seksualnosti i humora, podsticanje na siguran seks, poštovanje, pozitivnost i poziv na reagovanje - Volterov su izraz.

   Inovativan i impresivan ne samo u okviru modnog dizajna, Walter Van Beirendonck kreirao je kostime za brojne pozorišne i baletske predstave (Not Strictly Rubens) i filmove. Dizajnirao je garderobu članovima grupe U2 za njihovu turneju Popmart 1997. godine. Njegov rad prikazan je u Victoria and Albert muzeju u Londonu, National Design muzeju u Njujorku, Kobe Fashion muzeju u Japanu, Muzeju mode u Luvru (Pariz) i, uopšte, u okviru brojnih izložbi širom sveta. Godine 1996. u Muzeju mode u Marseju održana je retrospektivna izložba njegovog rada pod nazivom 10 years Walter Van Beirendonck 86-96



   Učesnik je i pokretač brojnih projekata. Zajedno sa svojim partnerom Dirkom Van Saeneom, 1998. godine pretvorio je prostor nekadašnjeg parkinga u Antverpenu u multilabel prodavnicu Walter®, koja u svom sastavu ima i galeriju Window. Galerija godinama prezentuje radove nacionalnih i internacionalnih umetnika.


   Od 2005. godine kreira liniju garderobe za decu Zulupapuwa za kompaniju JBC iz Belgije. Izvanredno su pretočeni osnovni elementi njegovog dizajna u dečiju garderobu. Od 1983. godine Walter Van Beirendonck je redovni profesor na modnom odseku Kraljevske akademije lepih umetnosti u Antverpenu, a od 2007. i šef katedre za modu. Iz njegovih učionica izaši su Bernhard Willhelm, Veronique Branquinho, Bruno Pieters, Jurgi Persoons i mnogi, mnogi drugi.

   „Sve ovo što radim, sve izložbe koje organizujem, kostimi koje kreiram za pozorište i balet, saradnja sa umetnicima, predavanje na Akademiji, prodavnica koju vodim i prijatelji koje volim, više su nego dovoljni da bih živeo srećno!“ – kaže Beirendonck
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :