VROOM Prstom u oko

Datum objave:05.04.2006

Pročitano:4174 puta

By:Ivana Antović

Možete li da se prisetite kada ste prvi put čuli za grupu Vrooom? Da li je to bilo '97. godine na samom njihovom startu ili kada su par meseci kasnije sa pozorišnim rediteljem Darijanom Mihajlovićem oformili trupu Torpedo i nastupali u Dadovu? U tom slučaju ste jedan od onih srećnika koji su prisustvovali pravoj evoluciji. Ali, ako ipak imate "propušteno gradivo" vezano za ovaj bend, sada ćemo zajedno da ga savladamo. Smestite se udobno, ubacite album Evolucija u player i uživajte u predivnom glasu Vanje Milinković dok čitate razgovor sa Markom Grubićem, osnivačem Vroooma.  



"Torpedo je nakon prve, istoimene predstave krenuo sa predstavom Overlapping, u produkciji BELEF-a" – upoznaje nas Marko sa prošlim danima. "Zvanični reditelji postali su nam Anja Suša i Darijan, a pošto je predstava bila veoma lepo prihvaćena, već u novembru dobili smo priliku da radimo novu, u Domu omladine. Ta nova predstava, Ethno-circus, bila je prilično megalomanska. Bane Potić (akustični bubanj) i ja svirali smo sa gudačkim kvartetom, a priključio nam se i Vlada Marinković, perkusionista, naš kasniji bubnjar. Vrooom smo početkom ’98. proširili i za vokale Nataše Marković, koja je tu i tamo svirala i harmoniku, operske pevačice Katarine Jovanović i glumice Vladislave Đorđević".

U to vreme stiže poziv za prvo gostovanje van zemlje?
Da. Prvi kontakt za odlazak na zapad je posledica kulturne razmene beogradskog Doma omladine i mariborskog centra Kibla. Igrali smo Overlapping i Ethno-circus i svirali dva Vrooom koncerta u sjajnom džez klubu, u kojem je nedelju dana pre nas nastupao saksofonista pokojnog Milesa Davisa. Prvi odlazak na istok bio je iste godine, u maju, na internacionalni pozorišni festival u Burgasu, ne sećam se kako su došli do nas. Tu smo se dobro pokazali i pokupili kontakte za Švajcarsku, Holandiju, i.t.d.
 
Koristio si dosta etno elemenata pri komponovanju, po čemu je VROOOM postao prepoznatljiv. Ima ih i sada, ali znatno manje. Misliš li da biste bez njih izgubili na autentičnosti?
U to vreme stiže poziv za prvo gostovanje van zemlje?
Da. Prvi kontakt za odlazak na zapad je posledica kulturne razmene beogradskog Doma omladine i mariborskog centra Kibla. Igrali smo Overlapping i Ethno-circus i svirali dva Vrooom koncerta u sjajnom džez klubu, u kojem je nedelju dana pre nas nastupao saksofonista pokojnog Milesa Davisa. Prvi odlazak na istok bio je iste godine, u maju, na internacionalni pozorišni festival u Burgasu, ne sećam se kako su došli do nas. Tu smo se dobro pokazali i pokupili kontakte za Švajcarsku, Holandiju, i.t.d.


 
Koristio si dosta etno elemenata pri komponovanju, po čemu je VROOOM postao prepoznatljiv. Ima ih i sada, ali znatno manje. Misliš li da biste bez njih izgubili na autentičnosti?
čak i reklama. Danas je ovakva saradnja i tehnički nemoguća. Prva četiri je, dakle, režirao Darijan; peti (za pesmu Buđenje) radili smo zajedno Miloš Vujsić, naš grafički dizajner, i ja; šesti (za Missreality) zgotovila je ekipa zvana Video family i, konačno, sedmi, aktuelni, za Malo vremena  režirao je Damjan Radovanović. Nadam se da ćemo u njemu naći stalnog saradnika, koji će postati deo naše ekipe u kojoj su već grafički dizajneri, video-animatori, dizajneri zvuka i svetla, i.t.d. Nekako smo još od Torpeda navikli na timski rad. Inače, spot za Malo vremena je trenutno prvi na top 20 listi MTV Adrije. Prvi po glasovima publike, a 17. zvanično.
 
Da li je teško odvojiti novac za snimanje spotova? Kako se snalazite?
Spot je uvek nerentabilan, ali ipak marketinški nužan. U situaciji u kojoj se piratskih diskova proda oko sedam puta više nego regularnih
(razne vrste downloada da i ne računamo), teško je pokriti mahom advertising cene koje važe sa snimanje spotova običnom prodajom albuma, što bi bilo normalno. Verovatno je najveća šteta od ovakve situacije dilema: 'oće li se nešto umetnosti probiti kroz organizaciju štapa i kanapa?
 
Nakon Belgrade Tourist Guide u pripremi je još jedan dokumentarac u kojem ćete učestvovati. O čemu je reč?
Preciznije, u pripremi su četiri dokumentarca! :)) Prvi je Pepaarkakslandet u produkciji švedske nacionalne televizije; drugi je imena Daleko su zvezde (produkcija – ANEM); treći – Moj svet pun svetlosti, u kome čak i nastupamo i četvrti je o kulturi na teritoriji ex YU početkom novog milenijuma, koji snima jedna produkcijska kuća iz Prištine (nažalost, ne znam joj ime).
 
Evolucija pleni pažnju na prvo slušanje, zvuči zrelo. Zrela je i odluka da objavite pod zvaničnom etiketom... Čini se da ste odabrali pravi naziv za album?
Album je slična ideja izražena pomoću znatno manje muzičkih sredstava, produkciono neuporedivo bolji od ranijih izdanja, a sve zajedno, očigledno komunikativniji i, meni se čini, zaista zreliji... Što se izdavača tiče, Automatik/Mascom je, u stvari, naš prvi izdavač. Mi smo do sada bili ubedljivo najuspešniji nezavisni bend kod nas, jer smo do ovog albuma imali samizdate i Ventilaciju, koju je podržao Đordje Felix, vlasnik jedne radnje CD-ova. On se izdavaštvom bavio usput, iz čistog entuzijazama (i na tome mu iskreno hvala!). Možda zvuči prepotentno, ali ako uporediš našu biografiju sa ovom činjenicom, mislim da se tvrdnja zaista ne može osporiti. Dakle, prvi put imamo ozbiljniju podršku u ovom smislu i vrlo smo zadovoljni. Album ce objaviti NIKA u Sloveniji i MENARTu Hrvatskoj, koje su sestrinske firme Automatika. S obzirom na to kako je Evolucija prošla na godišnjim top-listama za 2005., postigli smo značajan uspeh boreći se sa protivzakonitim monopolima TV stanica koje imaju i sopstvene izdavačke kuće.


 
Da li je i koliko teže jednom bendu da dogovori nastup u poslednjih par godina?
Pokrećeš preozbiljnu temu, no u najkraćem: sve što se dogodilo devedesetih imalo je za posledicu emigraciju onoga što bi po definiciji bila naša publika, a opšti kuluturni model razvija ukuse ne baš kompatibilne sa našim. Sa druge strane, ne postoji izvor koji bi imao političko-marketinški interes da finansira ovakav način muziciranja kao što je postojao devedesetih. Međutim, svakako da postoji način za smisleno funkcionisanje do koga se, naravno, dolazi isključivo ličnom akcijom.
 
Kako Vrooom stoji sa dogovorenim datumima?
U novembru i decembru imali smo seriju od petnaest koncerata u Srbiji. Ove godine smo nastupili na Svetosavskoj akademiji sa Pavlom Aksentijevićem u Sava centru; a u martu sviramo tri koncerta u Sloveniji, pa odmah zatim četiri u Francuskoj, u okviru nedelje antirasizma.
 

vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :