Vladimir Kostadinović (Mindedness): Džez je stanje duha!

Datum objave:26.10.2015

Pročitano:6074 puta

Datum održavanja: 28.10.2015

By:Milica Ševarlić

Ovogodišnje, 31. po redu izdanje Beogradskog džez festivala, koji se odvija pod sloganom “Budućnost džeza”, će 28. oktobra od 19:30 časova u Domu omladine Beograda sa zadovoljstvom i ponosom predstaviti "Showcase mladih srpskih džez nada". Tom prilikom nastupiće dva beogradska džez sastava: Hashima i Naked, kao i bubnjar Vladimir Kostadinović, kao predstavnik naše "džez dijaspore". Sa bendom “Mindedness” sačinjenom od muzičara iz Srbije i Slovenije, Kostadinović će prezentovati drugi po redu album “The left side of life”. Tim povodom sa njim smo popričali o predstojećem nastupu na Beogradskom džez festivalu, budućim projektima i planovima.

 

Vladimir Kostadinović (Mindedness): Džez je stanje duha! | Intervju | Beogradski Jazz Festival 2015


Osnovali ste internacionalni kvartet sa kojim ste i snimili debi album “Course od Events”, sa autorskim numerama u stilu neo bapa. Budući da ste snimili drugi album “The Left Side of Life”, koliko ste ostali dosledni neo bap stilu i koje sve novine za Vaše stvaralaštvo donosi upravo ovo izdanje?
Vladimir Kostadinović: Baveći se muzikom od svoje treće godine, još kao dete sam prišao muzici potpuno iskreno i sa ljubavlju. Stil, pravac i trend, nikada nisu bili ono za čime sam težio u stvaranju i komponovanju. Ne bih želeo da bilo ko protumači pogrešno, ali mislim da neo bap kao muzički pravac ne postoji. Taj termin je samo u jednom trenutku, kao velika moda vremena, hteo da privuče pažnju publike od strane kritičara i teoretičara umetnosti, od onog što u samoj muzici ostaje centralno i jedino bitno, a to su iskrenost i spiritualnost. Džez je jedan jezik različitih dijalekata. Album “The Left Side Of Life” je snimljen uživo na Generations Jazz Festivalu u Švajcarskoj i, baš kao i debi izdanje “Course Of Events”, koji je snimljen u PK Brooklyn studiju u Njujorku, za mene predstavlja sreću i radost, ali u isto vreme i veliki izazov. S obzirom na to da je album sniman uživo, samim tim je i odgovornost bila veća. Iz Njujorka su na dan koncerta doputovali saksofonista Šejmus Blejk i basista Džo Sanders, tako da smo u poslednji minut organizovali probu koja je, u bukvalnom smislu te reči, trajala čitavih pola sata, što je za nas naravno predstavljalo dodatno opterećenje. Kada se nađete u takvoj situaciji, onda ste i te kako svesni činjenice da imate samo jednu jedinu šansu da na koncertu odsvirate ceo repertoar, najbolje što umete i možete, što je potpuno drugačije iskustvo nego kada snimate u studiju koji vam je na raspolaganju nekoliko dana. Bila je to jedna velika premija. Opet sa druge strane i naravno imajući u vidu da su to muzičari sa velikim sviračkim iskustvom i kilometražom nastupa iza sebe, nekako sam uspeo da u celu tu priču uđem rasterećen, da bi se na kraju ispostavilo da smo ipak opravdali sva očekivanja, kako publike, tako i organizatora. Da radost bude još veća, muziku je čuo i Matijas Vinkelman, direktor i glavni osnivač jedne od najvećih izdavačkih džez kuća u Evropi “Enja Records”, koji je sa velikim interesovanjem prihvatio da bude izdavač novog albuma koji će se pojaviti u prodaji 15. januara 2016. godine. Zaista je velika čast i zadovoljstvo potpisati ugovor i sarađivati sa izdavačkom kućom koja ima dugu istoriju i postoji četiri decenije a koja iza sebe ima listu imena kao sto su Elvin Džouns, Ben Vebstern, Fredi Habard, Duško Gojković, Erik Dolfi i mnogi drugi. Na novom albumu “The Left Side Of Life” pored Šejmusa Blejka u bendu svira i Džo Sanders, basista kog je beogradska publika imala priliku da vidi i čuje prošle godine na Beogradskom džez festivalu zajedno sa Čarlsom Lojdom i Markom Črnčec, izvanredni pijanista iz Slovenije, jedan od mojih najboljih prijatelja sa kojim mnogo volim da sviram.


Budući da boravite u Austriji, a osim toga provodite i deo vremena u Njujorku, koliko se razlikuju američka i evropska džez scena i kako Vi komentarišete status koji džez muzika uživa danas?
Vladimir Kostadinović: Džez je stanje duha, pa od toga zavisi i koliko je društvo u stanju da prepozna džez kao veoma sofisticiranu vrstu muzike. On nije najpopularnija muzika u Srbiji i to je dobro, jer je slušaju samo pravi ljubitelji. Ono što bih izdvojio je da svako podneblje ima nešto specifično, svoj pečat i prepoznatljivost. Po meni je američka džez scena još uvek ta koja se izdvaja po kvalitetu iz razloga što ima najveći broj vrhunskih izvođača.

 

Šta Vam je najveća inspiracija za kreiranje specifičnih aranžmana kompozicija?
Vladimir Kostadinović: Neprekidno istraživanje momenata koji nisu pripremljeni i poznati, kao i sam život.

 

Dobitnik ste nagrade za najboljeg bubnjara na takmičenju Tuscia in jazz 2008. Jimmy Woode competition. Koliko vam je to priznanje značilo i koje Vam je sve nove mogućnosti ova nagrada donela?
Vladimir Kostadinović: Kao i svaka nagrada i ova mi je posebno draga, pogotovo kada je dobijete od džez velikana kao što su Keni Baron, Toni Monako, Karl Poter, Rej Mantilja, Šon Monteiro i Rik Margica. Ubrzo nakon takmičenja je usledio i poziv od Tonija Monaka da budem član njegovog trija i sviram turneju u Škotskoj, što je za mene bilo veliko priznanje i podsticaj za dalju karijeru.

Sarađivali ste sa uglednim džez umetnicima. Ko je od njih na vas ostavio najjači utisak i podstakao vas da budete još bolji u vašem budućem stvaralaštvu?
Vladimir Kostadinović: Iskreno, ni sanjao nisam da ću nakon završenih studija u Gracu, gde sam davne 2000. sa drugarima slušajući i učeći džez standarde kao što su “I Remember Clifford”, “Along Came Betty” i “Blues March”, imati tu čast i priliku da sviram sa čovekom koji je u stvari kompozitor tih numera, a koje su vremenom postali standardi, gospodinom Benijem Golsonom. On je, po mom mišljenju, živa legenda čija dela imaju moć da se obraćaju ljudima iz svih naraštaja i koja nikada ne zastarevaju. Još jedno veliko ime i čovek od kog mnogo učim i napredujem je Duško Gojković, sa kojim sam u Nemačkoj, i zajedno sa Brandenburškom filharmonijom, snimao njegov novi album “Duško with Strings”. Neprocenjivo iskustvo.

 

 

Kakav ste nam repertoar pripremili za predstojeći nastup na Beogradskom džez festivalu? Predstavite nam postavu sa kojom ćete nastupiti.
Vladimir Kostadinović: U Beogradu ćemo premijerno svirati 6 ili 7 numera koje će se naći na novom albumu. Što se samog repertoara tiče, uvek kada komponujem trudim se i nastojim da imam u vidu da zadržim tu ključnu vezu između tradicionalnog i savremenog zvuka, kao i da sačuvam koliko toliko svest o postojanju, smislu i značaju džez muzike i da kroz note koje pišem, govorim jezikom osećanja. Na festivalu ću predstaviti svoj kvartet VK “Mindedness” koji čine Milan Nikolić, koji svira bas, Marko Črnčec na klaviru i Jure Pukl na saksofonu. Oni su inače moji dugogodišnji prijatelji i kolege sa kojima sviram već 15 godina. Sva četvorica volimo i slušamo istu muziku i mislim da je to jedan od bitnih faktora zbog kojih bend zvuči dobro. Nakon toliko godina provedenih zajedno na bini: interakcija, spontanost, kao i disciplina, takođe su ključni elementi koji su nam dosta pomogli da, dok sviramo zajedno, dišemo kao jedan.

 

Kako vam se dopada program ovogodišnjeg Beogradskog džez festivala? Čiji nastup ćete obavezno posetiti?
Vladimir Kostadinović: Ono čime Srbija može da se pohvali, kao i Beogradski džez festival, je da iz godine u godinu ima sve više mlade publike i džez fanova koji dolaze na koncerte. Za to su naravno zaslužni i organizatori koji se trude da publici pruže priliku da čuje raznovrstan muzički program i samim tim joj tako daju šansu da sama razvija svoj ukus, i da razmislja šta je u stvari to što spaja tradicionalnu i savremenu muziku i koje su njene mogućnosti i granice. Potrudiću se da odgledam sve koncerte, ali definitivno je favorit Migel Zenon.

 

Šta na profesionalnom planu planirate u narednom periodu?
Vladimir Kostadinović: Ono što je trenutno prioritet i što bih zaista voleo je da u 2016. godini predstavim publici širom sveta VK kvartet i novi album “The Left Side Of Life”. Takođe bih voleo da pored evropske turneje, koja je planirana za mart i april, organizujem koncerte u Americi, Japanu i Rusiji, jer se dosta ljudi već javilo iz Japana sa velikim interesovanjem i željom da čuje i vidi kvartet uživo. Pored svog benda inače u poslednjih nekoliko godina dosta putujem i sviram kao sideman u različitim formacijama na internacionalnoj sceni, što je uvek izazov i potpuno drugačije iskustvo, ne samo na stejdžu, već i u organizacionom smislu. Ovog leta sam svirao sa oktetom Duška Gojkovića na Musicology festu na Kalemegdanu, i to je, kao i uvek, bilo jedno fenomenalno i nezaboravno iskustvo. Nakon završenog nastupa sam razgovarao sa našim odličnim trubačem i glavnim urednikom Big Benda RTS-a Fredijem Stanisavljevićem o ideji da napravimo jedan koncert na Kolarcu sa Big Bendom i još jednim specijalnim gostom iz Njujorka, na šta je Fredi reagovao veoma pozitivno. Ko će taj gost biti neka ipak ostane iznenađenje. Ono čemu se posebno radujem su koncerti planirani za 2016. godinu gde ću kao sideman nastupati sa: Džoržom Garzonom, Duškom Gojkovićem, Benitom Gonzalesom i Tomas Ganš bendom.


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :