VE­XA­TI­ONS - UZ­NE­MI­RA­VA­NJE

Datum objave:05.07.2006

Pročitano:3304 puta

By:Exit team

VE­XA­TI­ONS: O DE­LU
 
Ve­xa­ti­ons je na­pi­san 1893. go­di­ne u vre­me Sa­ti­je­vog ras­ki­da (lju­bav­ne afe­re, je­di­ne za ko­ju se zna) sa Su­zan Va­la­don, ta­da­šnjim sli­kar­skim mo­de­lom i bu­du­ćom maj­kom sli­ka­ra Mo­ri­sa Utri­la.
Kom­po­zi­ci­ja ni­je ni­ka­da iz­ve­de­na za Sa­ti­je­vog zi­vo­ta. 
Pre­mi­je­ra se de­si­la 9. sep­tem­bra 1963. go­di­ne u Poc­ket The­a­ter u New Yor­ku. Ini­ci­ja­tor i je­dan od iz­vo­đa­ča bio je John Ca­ge. Po­red Ca­ge-a u iz­vo­đe­nju Ve­xa­ti­ons-a uče­stvo­va­lo je 11 mu­zi­ča­ra, me­đu ko­ji­ma su bi­li Ca­ge­ov pri­ja­telj Da­vid Tu­dor, kom­po­zi­tor i John Ca­le, član kult­ne gru­pe Vel­vet Un­der­gra­und. 10 kri­ti­ča­ra New York Ti­mes-a pra­ti­lo je ovaj ma­ra­ton. Kon­cert je tra­jao 18 sa­ti i 40 mi­nu­ta.
Ula­zni­ce za kon­cert su se na­pla­ći­va­le pri iz­la­sku iz sa­le i ko­šta­le su obr­nu­to pro­por­ci­o­nal­no vre­me­nu ko­je je slu­ša­lac pro­veo u sa­li. 
Sa­ti je na­pi­sao uput­stvo iz­vo­đa­či­ma da se kom­po­zi­ci­ja iz­vo­di 840 pu­ta u kon­ti­nu­i­te­tu i još je do­dao:
"Da bi­ste od­svi­ra­li ovaj mo­tiv 840 pu­ta uza­stop­no, pre­po­ruč­lji­vo je pri­pre­mi­ti se una­pred, u naj­du­bljoj ti­ši­ni, pot­pu­no ne­po­kre­tan."



Ve­li­ki broj umet­ni­ka, u pro­te­klom pe­ri­o­du, uče­stvo­vao je u ra­znim iz­vo­đe­nji­ma Ve­xa­ti­ons-a si­rom sve­ta, iz­međ­ju osta­lih i Nam Ju­ne Pa­ik, Ga­vin Bryars, Ar­vo Pärt, Jo­seph Beuys…
Za­ni­mli­va je opa­ska J. Ca­ge, da­ta de­set go­di­na (1973) na­kon pr­vog iz­vo­đe­nja Ve­xa­ti­ons. On  kon­sta­tu­je da iza sa­me ide­je ne sto­ji sa­mo kon­cept:
“…Ali ja to vi­dim dru­ga­či­je. Is­ku­stvo od 18 sa­ti i 40 mi­nu­ta re­pe­ti­ci­je je bi­lo ne­što sa­svim dru­go od sa­mog raz­mi­šlja­nja o to­me i sa­me re­a­li­za­ci­je, ko­ja je tek tre­ba­la da se de­si. …. Bi­li smo ve­o­ma is­cr­plje­ni po­sle “ma­ra­to­na”. Od­ve­zao sam se na­zad na se­lo i spa­vao 10 sa­ti i 15 mi­nu­ta. Ne­u­o­bi­ča­je­no du­go. Bu­dan, ose­ćao sam se “dru­ga­či­je”…..svet i ja smo se pro­me­ni­li. I osta­li uče­sni­ci ima­li su slič­no is­ku­stvo.” Aspekt mo­der­ne sve­sti pre­tvo­ren u zvuk - Po­se­ban ku­ri­o­zi­tet je i evi­den­ci­ja o me­stu, vre­me­nu i bro­ju iz­vo­đa­ča ko­ju vo­di Fon­da­ci­ja E. Sa­tie iz Pa­ri­za i pe­ri­o­dič­no iz­da­je pu­bli­ka­ci­ju o sa­mom do­ga­đa­ju. Go­di­ne 1982. iza­šla je knji­ga en­gle­skog kom­po­zi­to­ra Ga­vin Bryers-a “Ve­xa­ti­ons and it’s per­for­me­rs”. Ve­xa­ti­ons je za­ni­mljiv jed­na­ko mu­zi­ko­lo­zi­ma, ko­li­ko i este­ti­ča­ri­ma i fi­lo­zo­fi­ma.
 
UZ­NE­MI­RA­VA­NJE NA EXIT-u
 
Na­ša ide­ja je da po­sled­njeg da­na EXIT fe­sti­va­la, na jed­nom od pro­sto­ra na kom će se pred­sta­vlja­ti ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je (NGO Sta­ge – Ago­ra), Ve­xa­ti­ons (Uz­ne­mi­ra­va­nje) iz­ve­de 30 do 40 umet­ni­ka iz ce­log re­gi­o­na ju­go­i­stoč­ne Evro­pe. Pi­ja­ni­sti bi se sme­nji­va­li na sva­kih po­la sa­ta, ta­ko da bi iz­vo­đe­nje tra­ja­lo od 18 sa­ti uve­če do 9 su­tra­dan uju­tro. Tra­ja­nje smo iz­ra­ču­na­li na osno­vu iz­vo­đe­nja 2002. go­di­ne u Be­o­gra­du ko­je je or­ga­ni­zo­va­la po­zna­ta no­vo­sad­ska pi­ja­nist­ki­nja Bran­ka Par­lić. Bran­ka i njen su­prug, li­kov­ni umet­nik Če­do­mir Dr­ča, bi­će ko­or­di­na­to­ri i na­šeg iz­vo­đe­nja.
Tre­ći­na umet­ni­ka bi­li bi po­zna­ti mu­zi­ča­ri ko­ji bi do­šli po po­zi­vu, a dve tre­ći­ne bi­smo iza­bra­li na kon­kur­su ras­pi­sa­nom za stu­den­te mu­zič­kih aka­de­mi­ja iz re­gi­o­na. Pi­ja­ni­sti bi mo­gli sa so­bom da po­ve­du i dru­ge mu­zi­ča­re ko­ji bi im­pro­vi­zo­va­li uz nji­ho­vo iz­vo­đe­nje (zbog to­ga je broj uče­sni­ka te­ško od­re­di­ti dok se kon­kurs ne za­vr­ši). Da bi se iz­be­gla gu­žva i pa­u­ze, umet­ni­ci bi se sme­nji­va­li na jed­nom kon­cert­nom i na jed­nom elek­trič­nom kla­vi­ru. Je­dan pi­ja­ni­sta bi uvek če­kao sa stra­ne da usko­či u slu­ča­ju pre­ki­da. Na zi­du bi bi­lo pro­jek­to­va­no ime ono­ga ko svi­ra i vre­me ko­je je osta­lo do kra­ja iz­vo­đe­nja.
 
Sa­tie, za ko­ga bi­smo mo­gli re­ći da je iz­mi­slio am­bi­jen­ta­nu mu­zi­ku, na­pi­sao je «Uz­ne­mi­ra­va­nje» u di­so­nant­nim in­ter­va­li­ma, dr­že­ći ta­ko de­lo na gra­ni­ci iri­ta­ci­je to­kom ce­log tra­ja­nja. A opet, mo­guć­nost da va­ri­ja­ci­ja bu­de iz­ve­de­na na bez­broj na­či­na ne do­zvo­lja­va iole ra­do­zna­lom slu­ša­o­cu da ode. Na­rav­no, ako pred so­bom ima umet­ni­ka ko­me je sta­lo da mu ne­što ka­že.
Ta­kav ka­rak­ter de­la uči­nio nam se sa­vr­še­nom sim­bo­li­kom za pro­stor na kom se pred­sta­vlja­ju ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je: oni ko­ji če­sto iri­ti­ra­ju i za ko­je nam se če­sto či­ni da nam ne­pre­sta­no po­sta­vlja­ju ne­ka ne­pri­jat­na pi­ta­nja i da nas ne­pre­sta­no uz­ne­mi­ra­va­ju, ali či­ji nas rad odr­ža­va bud­nim i ra­do­zna­lim.
Osim sim­bo­lič­ke, pro­je­kat UZ­NE­MI­RA­VA­NJE NA EXIT-u ima i vred­nost za­jed­nič­kog ra­da umet­ni­ka iz re­gi­o­na ko­ji će kroz de­lo vo­di­ti je­dan mul­ti­di­ja­log, slo­bod­no i bez una­pred na­ni­ša­nje­nog re­zul­ta­ta.

vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :