Vanessa Beecroft - Moda i umetnost

Datum objave:05.02.2007

Pročitano:4492 puta

By:Tanja Beljanski

Činjenica je da moda u zapadnoj civilizaciji predstavlja jedan od najuticajnijih fenomena ljudskog društva. Koliko je ona deo naše svakodnevice, pokazuju mnogi primeri. Između ostalih, njen uticaj na savremenu umetnost jasno se ogleda i u radu Vanese Bikroft (Vanessa Beecroft), koji ćemo pokušati da vam približimo u ovom broju Urban Buga.


Vanesa Bikroft, umetnica italijanskog porekla, rođena je 1969. u Đenovi, gde se i obrazovala. Shvativši da svojim slikarstvom ne može skrenuti pažnju na ono što želi da kaže, Vanesa je odlučila da krene drugim putem. Godine 1993. napravila je presedan izložbom na kojoj su njene kolege predstavljale tzv. ,,žive skulpture''. Posmatrači su bili užasnuti. Pokušaj je ocenjen kao neprijateljski i ponižavajuć. Međutim, Vanesa nije odustala. Nakon 33 performansa u 24 grada u Evropi i Americi, 1998. godine uzdrmala je njujorški umetnički svet. Nešto što bi se delimično moglo smatrati performansom a delimično skulpturom zapljusnulo je klišee Pete avenije. Naime, predivnih dvadeset manekenki elegantno je stajalo u rotondi Gugenheim muzeja. Iako je Bikroft želela da sve budu bez garderobe, muzej je dopustio da nagih bude samo pet.


,,Svaki odevni predmet je socijalni izraz, uniforma'', rekla je Vanesa. ,,Pošto ne shvatam tu žensku uniformu, želela sam da sve budu gole i to tako kao da su obučene.''

Zamislite sada šok koji su doživeli posetioci kada su ušli u galeriju i ugledali prostoriju punu razgolićenih manekenki. Bilo kako bilo, prizor je zaista impresivan, a njegovu lepotu nemoguće je poreći. Odlučne i samouverene, žene su stajale poput Botticellijevih Venera, potpuno komforne u svojoj golotinji. Petnaest manekenki nosilo je bikinije i odgovarajuće cipele na štiklu, a ostalih pet ništa osim cipela. Garderobu je kreirao Tom Ford iz kompanije Gucci, a šminku uradio Pat McGrath, uključujući i blago šminkanje tela i napuderisanu kosu koja je imala dobar efekat prilikom pomeranja manekenki. Bikroft je manekenkama dozvolila da menjaju poze ili čak da sednu na pod kada se umore, ali im je zabranila da napuštaju svoja mesta i da komuniciraju međusobno ili sa publikom. One su ostale potpuno tihe i ni sa kim nisu ostvarile kontakt, čak ni pogledom. Pet stotina ljudi pozvano je na ovu izložbu. Potpuno suprotno ''staromodnim'' dešavanjima, gde se mnogo toga pomera pred očima posmatrača, ovo je bio performans (nastup) u kojem niko nije nastupao. U isto vreme, bila je to i skulptura od ljudskih tela umesto od kamena ili bronze. Žene su nezainteresovano gledale ispred sebe. Proteglile bi se s vremena na vreme, čučnule ili lagano prošetale unaokolo. Publika je stajala u tišini i posmatrala.


Nakon toga, The New Yourk Times je objavio članak koji likovni kritičar Roberta Smith počinje rečima: ''It's art, it's fashion. It's good, it's bad. It's sexist, it's not. It's Vanessa Beecroft's performance art.''
Pretvarajući ljudsko telo u muzejsko delo, Vanesa poništava fotografiju, slikarstvo, skulpturu, pa čak i video art. Ona podriva i snagu scene (bine), dovodeći u pitanje narativnu snagu jezika, jednostavno je eliminišući.

Vanesa Bikroft stvara u procepu između umetnosti i života. Njen rad nije ni performans ni dokumentarac, nego nešto između. Njeni performansi uvek su snimljeni i fotografisani, ali pristup ove umetnice više je slikarski. Ona obezbeđuje okruženje u kojem je izvođačima dopušteno da kreiraju svoje sopstvene kompozicije. Ovim se stvaraju savremene verzije kompleksnih kompozicija sa ljudskim figurama koje su izazivale umetnike od renesanse do danas.


Vanesin rad i kriticizam nije vezan isključivo za žene. Godine 2000. napravila je performanse isključivo sa muškim izvođačima, sarađujući, na primer, sa američkom mornaricom u San Dijegu. Njeni performansi (koje uvek označava sopstvenim inicijalima i rednim brojem datog performansa, recimo: VB52, VB53 i.t.d.) održani su u mnogim značajnim umetničkim institucijama (Bijenale u Veneceiji, Bijenale u Sao Paolu, u galeriji Gagosian u Los Anđelosu i Londonu, Kunsthalle u Beču, u muzejima savremene umetnosti u Oslu, Sidneju, Čikagu i mnogim, mnogim drugim), a fotografije se pojavljuju i u modnim magazinima (Vogue Hommes). Interesantna je činjenica da učesnike u performansu uvek bira u gradu u kojem ga prikazuje. Jedan performans održala je i na terminalu 5 JFK aerodroma u Njujorku 2004., ali su ih nadležni odatle oterali.

U oktobru 2005, prilikom otvaranja prodavnice Louis Vuitton na Champs-Elysees u Parizu, Bikroft je osmislila performans u kojem su manekenke sedele na policama pored tašni ove robne marke.


Vanesa Bikroft trenutno živi u Njujorku.

Da slike govore mnogo više od reči, potvrdiće vam: www.vanessabeecroft.com

vrh strane
Komentari (1)
Pošalji komentar
mario zegnal
05.01.2014 18:10
zelim da imaju potpuno gole djevojke


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :