Umetnost i nauka u stvarnom i virtuelnom prostoru / art+science lab

Datum objave:19.08.2020

Pročitano:416 puta

Peto po redu izdanje art+science programa Centra za promociju nauke održaće se od 29. avgusta do 14. septembra u Trstu, Beogradu i Lincu, ali i u virtuelnom prostoru

 



art+science lab predstavlja publici radove domaćih umetnika i transdiciplinarnih projektnih timova koji se bave specifičnim temama unutar širokog polja veštačke inteligencije. Glavni događaj u okviru programa, izložba Inteligencija IO, održava se u Kulturnom centru Magacin od 1. do 14. septembra, uz raznovrstan prateći program.

Pobednički rad nacionalne art+science AI Lab selekcije: Digitalna molitva Kristine Tice

Centralno mesto na izložbi pripada pobedničkom radu nacionalne art+science AI Lab selekcije. Kroz projekat Digitalna molitva, mlada umetnica Kristina Tica uspostavlja vezu između kanonske strukture pravoslavne ikone i slike koja je veštački generisana pomoću računarskog programa. Na osnovu baze podataka od više hiljada digitalnih reprodukcija pravoslavnih ikona, program uči da stvara potpuno novu sliku, sa konačnim vizuelnim izlazom koji stvara AI ikonu 21. veka. Naučni mentor projekta je dr Miloš Milovanović, sa Matematičkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti.

 



CPN godinama kontinuirano radi na formiranju održive mreže koja okuplja naučnike i umetnike, podstiče njihovu saradnju i razvoj zajedničkih projekata. Ovim programom se iniciraju i podržavaju kolaboracije, stvaranje novih veza, pomeranje ili brisanje granica između disciplina. Centar obezbeđuje sredstva, kao i stručnu i logističku podršku tokom razvoja i realizacije projektnih ideja. Transdiciplinarni projekti nastali u 2020. su Aerosonar i AI/VI.

Aerosonar je prostorna audio-instalacija koja zagađenje vazduha na makro nivou prikazuje u mikrookruženju izložbenog prostora, dok istovremeno ukazuje na uticaj čoveka na ovaj proces. Muzička kompozicija instalacije omogućava doživljaj zagađenja vazduha pretežno čulom sluha, što inače nije slučaj. Ulaskom u samu instalaciju i promenama uslova u prostoru menja se i muzička kompozicija, čime posetilac postaje svestan svog uticaja. Autorke su Ana Todosijević, Ana Anastasov i Marija Šumarac, uz podršku Aleksandra Kilibarde i dr Bojana Keniga.

Rad AI/VI je koncipirao tim stručnjaka različitih profesija okupljenih oko zajedničke teme – kako se odvija i transformiše oblikovanje čoveka i veštačke inteligencije međusobnom interakcijom? Cilj ovog rada jeste preispitivanje ljudskog i algoritamskog načina odlučivanja i njihovih posledica u budućnosti: kako razumemo i odnosimo se prema veštačkoj inteligenciji, i u kom smeru želimo da je usmeravamo? Autori su dr Aleksandar Bulajić, Ana Popović, Isidora Pejović Blagojević i dr Maja Maksimović.

Nacionalna+ selekcija

Kao i prethodnih godina, Centar izlaže dela domaćih umetnika ili umetnika našeg porekla, čiji su radovi postigli značajan uspeh u svetskim okvirima.

Vladan Joler i Mateo Paskvineli predstavljaju rad Nȏskop. Nȏskop je kartografija granica veštačke inteligencije nastala sa namerom da isprovocira polje kompjuterskih i polje hunamističkih nauka. Mapa je uvek delimična perspektiva, način da se pokrene rasprava, a njena osnovna svrha je da dovede u pitanje mistifikovanje veštačke inteligencije.

Viktorija Vesna izlaže dva rada: Dijamant pesme ptica (Beograd), nastao u saradnji sa Čarlsom Tejlorom, i Akvarijum buke (Trst). Cilj prvog projekta je razumevanje jezika ptica. Sa savremenim kompjuterskim napretkom u jezičkoj analizi i novom svešću o tome koliko su sofisticirana ostala bića, gramatika (a možda i značenje) pesme ptica deluje dostižno. Svaka instalacija je specifični habitat i oslikava njegovo lokalno okruženje i ekologiju. Akvarijum buke govori o ekološkoj krizi kao o krizi ljudskog roda. U okeanima živi veliki broj organizama, a neki od njih pate zbog našeg otpada i buke. Mnogi su svesni postojanja velikih sisara, poput kitova i delfina, ali je za nas deo živih stvorenja koji živi u okeanima i morima duboko skriven, nevidljiv i nečujan. Ali šta ako planktoni poprime grandioznu pojavnost kitova?

 



Filip Kostić prikazuje Rad brzinom smenjivanja slika, koji ovaj softverski proces stavlja u prvi plan kao svoj centralni mehanizam. Kompjuter je glavni lik čiji je osnovni cilj efikasno renderovanje forsirano do krajnjih granica. Softver kontinuirano pamti svoj učinak i radi uz povremenu samooptimizaciju, sa ciljem poboljšanja učinka. Ovo je lekcija o građenju sveta kroz njegovo pragmatično sastavljanje na ekranu i narativ koji nastaje reakcijom mašine na softver.

Konferencija ESOF u Trstu i Festival Ars Elektronika u Lincu

Međunarodni karakter programa ovaj put se ostvaruje kroz zajedničke programe sa dve relevantne, partnerske manifestacije. U pitanju su konferencija ESOF (EuroScience Open Forum) u Trstu i Festival Ars elektronika u Lincu.

ESOF je po mnogo čemu najznačajniji naučni događaj u Evropi, koji povezuje vodeće i mlade istraživače, naučne komunikatore, poslovne ljude i kreatore naučnih politika. Trst, kao grad domaćin, nosi laskavu titulu Evropskog grada nauke za 2020. U pratećem programu festivala, od 29. avgusta do 6. septembra, CPN predstavlja selekciju radova u okviru izložbe Both Ways: Art & Science from Central and Eastern Europe, u saradnji sa našom poznatom kustoskinjom dr Majom Ćirić. Istovremeno, beogradska postavka čini deo zajedničke virtuelne izložbe.

Zajednički virtuelni program se razvija i sa Festivalom Ars elektronika iz Linca, najznačajnijom globalnom tačkom kada je u pitanju interdisciplinarno povezivanje nauke, umetnosti i novih tehnologija. Nakon prošlogodišnjeg, 40. po redu izdanja festivala, fizički događaji su ove godine krajnje svedeni. Najveći deo sadržaja se od 9. do 13. septembra realizuje u virtuelnom prostoru, povezujući više od 120 lokacija širom sveta. Kao dugogodišnji partneri i saradnici, Centar će se publici Festivala predstaviti svojim Ars Electronica Garden Belgrade.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Manifestacija art+science lab deo je programskih aktivnosti Centra u okviru projekta Evropska laboratorija veštačke inteligencije (European ARTificial Intelligence Lab − AI Lab), finansiranog kroz EU program Kreativna Evropa. Podršku u realizaciji su pružili Ministarstvo kulture i informisanja, Austrijski forum, Muzej savremene umetnosti i Samsung, u saradnji sa Matematičkim institutom SANU, Fakultetom za medije i komunikacije, i Francuskim institutom.


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :