Umetnikov otisak predstavlja izložbu Teodore Zanoškar

Otvaranje izložbe je zakazano za ponedeljak 08. oktobar, u 19 časova, u Art - galeriji Beti Ford , Zetska 2, Beograd. Izložba je za posetioce otvorena do 15. oktobra, svakog dana, osim nedeljom, od 17 časova do ponoći.

TEODORA ZANOŠKAR (Beograd, 20. 12. 1995) završila je XIV beogradsku gimnaziju. Godine 2014. upisala je Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, smer Primenjeno slikarstvo, u klasi profesora Miroslava Lazovića. Diplomirala je u junu 2018. godine.

Izlagala je na kolektivnim likovnim izložbama: Izložba Likovne radionice Fondacije za talente Opštine Vračar (Beograd, 2014); godišnje izložbe FPU (Beograd, 2015, 2016, 2017, 2018); Izložba studentskih grafika „Slobodan pogled", Galerija Ikar (Beograd, 2015); Izložba slika VII festivala studenata Univerziteta umetnosti – FESTUM, Studentski kulturni centar (Beograd,
2016); Izložba slika DIJALOZI, Dom porodice Pavlović (Beograd, 2016); Izložba studenata FPU, Mala galerija Paviljona Cvijeta Zuzorić (Beograd, 2017); Izložba slika VIII festivala studenata Univerziteta umetnosti – FESTUM, Studentski kulturni centar (Beograd, 2017); Izložba „Refleksija", Art galerija – kafe Beti Ford (Beograd, 2017); Izložba „Kontakt", Noćna galerija Petak (Beograd, 2017); Izložba „Stojimo između mašte i realnosti", Art galerija – kafe Beti Ford (Beograd, 2017); Izložba Studenata IV godine primenjeneg slikarstva, SKC Novi Beograd (Beograd, 2018); Izložba „Diploma", Muzej primenjenih umetnosti (Beograd, 2018).

Izložba: Složena jednostavnost
Serija mojih slika je prikaz čulnog, umnog i emotivnog u čoveku. Reljef Plodnost ukazuje na plodnost kao funkciju ljudskog tela, živu materiju. Prirodni materijali koje sam koristila na slici (zemlja, hranljive materije poput brašna i biljnih začina) upravo su metafora plodnosti. Slike Razlaganje forme I, II, III su pogled ispod pojavnog, u ljudsku dušu i um, težnja čoveka da nešto stvori, prenese drugima i bude shvaćen. Forma je potpuno ogoljena u kontrareljefu Suština. Ceo ciklus svodi se na pokušaj ostavljanja traga na različite načine, pre neminovnog kraja koji sam prikazala diptihom Propadanje. Na njemu koristim zemlju i pesak, materijale u koji se svaka organska materija na kraju pretvori i odlazi u Beskonačnost, u kojoj se vreme meri na potpuno drugačiji način, u kojoj je individualnost nebitna, a materija odavno zaboravljena