The Cardigans

Legitimni nastavljači nadaleko čuvene švedske pop-tradicije i bendova poput ABBA ili Roxete, The Cardigans su otišli korak dalje od slavnih prethodnika i laku zabavu namenjenu prvenstveno mlađim populacijama približili umetnosti ili barem njenom subkulturnom obliku. 

Petoro tinejdžera zaljubljenih u heavy metal, basista Magnus Sveningsson, bubnjar Bengt Lagerberg, klavijaturista Lasse Johansson, gitarista Peter Svensson i pevačica Nina Persson, okupili su se 1992. u Jonkopingu kako bi zajedničke sklonosti istražili i, ako je moguće, ovaplotili. Velikim ambicijama nikako nije pogodovala mala i konzervativna sredina rodnog mesta sa čak 52 hrišćanske bogomolje, koje nikako nije moglo biti rokerska Meka. Zato je usledila kolektivna selidba u daleko veći i urbaniji Malme, koji je mladim muzičarima nudio kakvu-takvu šansu za uspeh. 

 

Nakon kratkog nezavisnog perioda i mnooogo svirki, Cardigans su došli do ugovora sa velikom kućom, što im je omogućilo da iz godine u godinu svakim novim albumom sve više napreduju i stiču čvrste pozicije u muzičkoj industriji. Nakon albuma Emmerdale i Life, 1996. je usledio i slavodobitnički First Band on the Moon, koji je zahvaljujući mega-hitu Lovefool iz soundtracka za Luhrmannovu filmovanu verziju Shakespeareovog klasika Romeo and Juliet, ostvario tiraž od čak 2 miliona prodatih kopija. Čvrsto definisan originalni sound zasnovan na mainstream elementima pop-produkcije, pun zarazne melodičnosti i pozitivne plesne ritmike, učinio je švedske youngstere popularnima u svetskim razmerama. 

U godinama koje su usledile Cardigans su koncertirali po čitavom svetu, ali i gostovali u popularnim radio i TV programima kao što su "David Letterman Show" i "Beverly Hills 90210". Zahvaljujući talentu, ali i dobrom snalaženju u mutnim vodama, bend je i danas prisutan u samom vrhu aktuelne svetske pop-rock scene, mada su sa naredna dva albuma Gran Turismo i Long Gone Before Daylight izbacili samo jedan klasičan MTV hit, ali kakav, ekstra zaraznu i popaljivu For What It's Worth. Nakon prošlogodišnjeg izdanja Super Extra Gravity i definitivno je jasno da je bend izuzetno jak u ličnom izrazu i konceptualnom poimanju albuma kao zasebnih umetničkih celina, pa ih je i poslovično škrta na komplimentima ostrvska rok-kritika častila epitetom u stilu "sreli se Fleetwod Mac i Velvet Underground", što se zaista ne može nazvati lošim. Naprotiv.