THE ASSASSINS: PET TIBETANACA, tj. Stevan Marinković i Mihailo Laušević...

Datum objave:22.10.2016

Pročitano:4749 puta

By:Milan B. Popović

Da li je Gornji Milanovac, jedan od najmuzikalnijih, najumetničkijih i najrokerskijih gradova u Srbiji danas?

Avgusta 2016. na zidu mog FB profila video sam postavku Zorana Marinkovića:
“Stevan Marinković i Mihailo Laušević / NUMA FEST 2016 / kafe Montana, Čačak”

 


Pogledao sam video. Dva dugokosa mladića 4. avgusta 2016. izvode svoje, rock fusion autorske numere na akustičnim gitarama, i to mi je zvučalo jako, jako dobro...

“Ove momke definitivno odnekle znam” razmišljao sam...

Malo sam u glavi prelistao uspomene i setio se „The Assassins“, dečaka koji su svoje prve snimke realizovali 2009. Na njih me je tada uputio Zoran Marinković – Bjesomar.


Pesma i video “KILL THE ZOMBIE”

 


Dva desetogodišnjaka koji sa jednom električnom gitarom i bubnjem, tj. velikom, plastičnom kantom, sa eko kožom, preko nje zategnutom, izvode nekakvu svoju, minimalističku mešavinu hardkora i blek metala.

Pevaju na engleskom jeziku. Savršenom. Sam audio snimak, kao i video spot, odlični!  Ispostavilo se da je jedan od dvojice dečaka, Stevan Marinković, rođeni sin Zorana Marinkovića, frontmena i glavnog autora Bjesova, jedne od najvećih srpskih rok grupa, a da mu je drugi dečak, Mihailo Laušević, sestrić.

Da, ovi dečaci su u Zoranu imali podršku oko aranžmana, usnimavanja, produkcije, režije spota, ali “KILL THE ZOMBIE” je ipak njihova, autorska pesma. Oni su osmislili reči i muziku i sve sami odsvirali.

Biću slobodan da, pošto sam u narednih par godina pratio rad ova dva momka, i sve to konačno “uvezao” sa aktuelnim im projektima, njihov opus raščlanim u nekoliko stvaralačkih faza.

 

The Assasins i Milan B. Popović

Prvu, početnu, autorsku fazu čine već pomenuta “KILL THE ZOMBIE” i u isto vreme snimljena “BLOW YOUR HEAD UP!”.
Ove dve pesme sa sobom donose jednu sasvim originalnu estetiku bez obzira što se radi o tako mladim, ali istovremeno, na jedan uvrnut način, zrelim i originalnim autorima i izvođačima.

U sledećoj fazi, koja se odigrala 2010. godine „The Assassins“, kroz studijsko snimanje obrada rokenrol hitova iz `60 i `70 godina prošlog veka, pokazuju primetan napredak u sviračkom smislu ne gubeći pri tom ni trunke svežine koja je bila jedna od ključnih premisa njihovih početaka.


Pesme: “KNOCKIN' ON HEAVEN'S DOOR” - Bob Dylan , “YOU REALLY GOT ME” (The Kinks), “I LOVE R'N'R” (Joan Jett), “SEVEN NATION ARMY” (The White Stripes) imaju i lucidnu video podršku u spotovima realizovanim 2013. i 2014. koje im i dalje realizuje njihov otac i ujak Zoran Marinković, ali i njihova, par godina starija sestra, Marija Rajna Marinković.


Jednom rečenicom – Fantastična porodična radionica.

Da su ove pesme snimljene u nekoj od zemalja engleskog govornog područja, „The Assassins“ bi svojim neospornim kvalitetom, sigurno privukli pažnju i medija i izdavača i publike...


Ovako, sav ovaj trud i lepota egzistiraju na internet platformama, primećen i shvaćen od nekolicine entuzijasta i zanesenjaka poput mene...

Treća faza u radu „The Assassins“ je isključivo koncertna. Odigrava se tokom 2014. i 2015. Ovaj put nema studijskih zapisa, ali se na YouTube-u mogu naći još nekoliko cover-a poput: “PARANOID” i “WAR PIGS” (https://www.youtube.com/watch?v=lBkPQvAR-zQ) (Black Sabbath), “SUNSHINE OF YOUR LOVE” (The Cream), I CAN'T EXPLAIN (The Who), “COMFORTABLY NUMB” (Pink Floyd)...


U to vreme Stevan i Mihailo su svoj bend, „The Assassins“, pojačali prijateljem i vršnjakom Jovanom Tomićem koji svira bubnjeve. Nastupali su uglavnom ispred Bjesova na njihovim tadašnjim koncertima.


Nažalost, nisam prisustvovao svim tim koncertima, ali gledajući YouTube postavke, bio sam zadivljen posvećenošću kojom ovi mladi ljudi pristupaju kompozicijama koje obrađuju.


Imao sam utisak da sam se prostorno i vremenski preselio u sredinu druge polovine XX veka, u zlatno doba rokenrola – toliko su mi te njihove izvedbe izgledale uverljivo i sveže.

U narednom periodu, Stevan, Mihailo i Jovan u istom duhu ulaze u fazu instrumentalnih improvizacija. Zanimljivo je koliko raskošno može zvučati klasičan rok trio: bas, bubanj i gitara. Naravno, to smo već videli kod dosta starijih rok bendova poput “The Cream”, “The Jimi Hendrix Experience”...


„The Assassins“ su to isto radili, ali skoro pola veka kasnije!

Od ovog trenutka izgubio sam ih iz vida, pa mi je pomogao Zoran Marinković, kao očevidac njihovih mena u vremenu do akustičarskog Numa nastupa, opisom kojeg sam ovaj tekst i započeo.

Naime, u četvrtoj fazi, ovaj mladi bend, zbog dodatnog, prilično radikalnog rastezanja dotadašnjeg improvizatorskog koncepta, nastupa pod novim imenom - Pet Tibetanaca.

Na prvom solo nastupu, maja 2016. za “Noć muzeja” ispred Zavičajnog muzeja u Gornjem Milanovcu, oni, u toku same svirke predaju instrumente u ruke svojih prijatelja koji kad zaokruže svoje ideje, te iste instrumente prosleđuju dalje, i nijednog trenutka nema “oštrih skretanja”...


Jednostavno rečeno, dešavala se potpuna sinergija i empatija između samih muzičara, i između publike i muzičara...

Jedan od faktora koji, kao i na sledećem koncertu “Pet Tibetanaca”, 18. jula 2016. na čačanskom Karusel festu, celoj stvari ne dozvoljava potonuće u mračne postpsihodelične vode savremenog “open mind” pristupa muzici, ostvario se kroz prisustvo pevačice Milice Vukelić, koja je preko žive instrumentalne matrice šarmantno kormilarila fragmentima već postojećih tekstova, manje ili više poznatih, uglavnom rokenrol bendova i pojedinaca.


Jedina razlika u odnosu na nastup u “Noći muzeja” je u tome što je ovog puta instrumentalno “tibetansko” jezgro na Karuselu nepromenljivo, a čine ga, osim Stevana Marinkovića na basu i Mihaila Lauševića na gitari, Ramon Hamel - holandski bubnjar Bjesova, klasično muzički obrazovan Pavle Popov na drugoj gitari, kao i već pomenuta karizmatična Milica Vukelić za mikrofonom.

Ovim bih završio svoju priču, ali ne mogu da ne dodam još jednu tezu.

Pitam se, s obzirom da Stevan i Mihailo, tj. „The Assassins“, tj. “Pet Tibetanaca” žive u Gornjem Milanovcu, a to je isti grad iz kog deluju kultni “Bjesovi” - Da li je Gornji Milanovac, ovaj mali grad na obodu Šumadije, možda jedno od najmuzikalnijih i najrokerskijih mesta naše domovine, Srbije?

U prilog ovoj tezi stoji činjenica da je iz Milanovca i bend “Plišani Mališan”, pobednik četvrtog banjalučkog Demofesta 2011. godine.


Bend “Strah od Džeki Čena”, takođe iz Gornjeg Milanovca, pobednik je “Belgrade Demo Fest Live” 2014. godine.


Iz Milanovca su i “Soul Cage”, izvanredni hardcore - metal sastav, kao i žestoki “Koalicioni sporazum” i divlji pankeri “The Brushalters”.


Tu je i moćni i nepredvidivi hardcore-rap benda “Morbid Cow”, multiinstrumentalista i kompozitor Pavle Popov.


“Belo u boji” je najmlađi od pomenutih milanovačkih rok sastava, i pobedili su na dve ovogodišnje gitarijade, u Čačku i Leskovcu...


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :