Stripolis - izložba 10 godina sa vama!

U ponedeljak 26. novembra sa početkom u 19.00 h. u Kulturnom centru Baraka povodom desetogodišnjice od pojavljivanja prvog broja časopisa “STRIPOLIS” održaće se svečanost proslave desetog rođendana u vidu izložbe radova učesnika i razgovora sa urednikom, akademskim slikarom, Brankom Đukićem. Razgovor će voditi Zoran Stefanović – upravnik Centra za umetnost stripa pri U.S.U.S. 


Časopis "Stripolis" formiran je pre tačno deset godina, sa željom da se oblik verbo-vizuelnog izražavanja kao što je strip, pomeri sa ivice ka središtu umetničkog dešavanja i tako razbije stereotip o ovom mediju.

 Srbija je imala jaku predratnu i posleratnu scenu stripa, a krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina broj strip revija i njihovi tiraži vrtoglavo su rasli, pa se stoga može reći da je ova vrsta izdavaštva odigrala ogromnu ulogu u formiranju mnogih, danas poznatih umetnika kao i na kolektivnu kulturu nacije.Iz tih razloga Stripolis je svojim grafičkim izgledom koji asocira na ta vremena, na indirektan način odao poštu entuzijazmu i zapaženim rezultatima
predhodnih generacija koji su delovali na polju stripa.
Iako je nastanak modernog stripa bio vezan za ekspanziju štampe, krajem devetnaestog veka, svest o tome da "Stripolis" nastaje u periodu njene krize, a možda i njenog budućeg izdisaja, nije nam skrenula sa puta prvobitnu nameru da se časopis rodi baš u ovakvom, štampanom, obliku. 
Ipak novo vreme omogućilo je i nove oblike komunikacija kakvi ranije nisu bili prisutni i mogući.Jedna od tih mogućnosti je uspostava direktnog kontakta sa autorima širom planete. Njihovi različiti pristupi i poimanja stripa učinili su da stranice "Stripolis-a" budu ispunjene najoriginalnijim i do sada neviđenim ekpertima u jeziku stripa.

Pomenimo samo munuciozni grafizam Toka Feča, dobitnika prestižne nagrade fondacije "Kseriks", apstraktne stripove Andreja Molotjua, profesora na "Indiana University", stripovi koji su posvećeni ljudima sa hendikepom autorke Yuko Shimizu čije ilustracije krase stranice "New Yorker ", "Time", "Rolling Stone" i sličnih publikacija...Posmatrajući ove radove dolazi se do zaključka da široko područje jezika stripa još nije dovoljno istraženo, pogotovo ne u pogledu važnosti koju on ima na same stvaraoce,jer mnogi od njih su ovaj jezik iskoristili da bi ispoljili svoje najintimnije emocije ne osvrćući se mnogo na zahteve koje diktiraju tržište i industrija.
U svakom broju objavljuju se teorijski tekstovi, intervjui i stripovi autora iz Srbije koji su 80-tih sticali publiku u tadašnjim strip magazinima, da bi zatim izgradili svetske karijere, poput Zorana Janjetova, Darka Perovića, Branislava Kerca, Ivice Stevanovića...

Takođe, jedna od misija "Stripolisa", kao i samog stripa uostalom, je da spaja generacije, pa su zastupljeni i autori stasali nakon 2000-te, na novom talasu stripa kod nas.Interesantna je znatna zastupljenost žena koje se bave stripom.Radovi Nine Bunjevac, Line Hoven, Nikol Klevlu, Ivete Fedorove, Sonje Oliviere, Eugenije Monti karakterišu poentilistička tehnika, pikturalna lepota i koloristička slojevitost, čime doprinose različitost likovnih poetika i žanrova autorskog stripa na kojem se insistira prilikom uređivanja časopisa.



U proteklih deset godina "Stripolis" je stizao na adrese strip umetnika u većini zemalja američkog kontinenta, od Kanade do Argentine i Meksika, zatim širom Evrope, a onada i na bliskom istoku. Ovakav način saradnje je ujedno i jedinstven primer kako iz entuzijazma i ljubavi prema devetoj umetnosti, uz minimalna sredstva, iz jedne male sredine može da se pokrene nešto zaista vredno pažnje.