Stefan Rončević Runy: “Velike etikete uništavaju klupsku scenu u Srbiji”

Datum objave:13.11.2017

Pročitano:4045 puta

By:Nina Bengalski

Stefan Rončević Runy, label boss, promoter, DJ i producent, siva je eminencija projekta CMOK. Čovek koji je uložio svu svoju energiju u jedinstvenu viziju da elektronsku muziku razvije u lokalnoj sredini u kojoj boravi. Organizujući žurke, bookirajući domaća i inostrana imena po svom osećaju, prateći svoju energiju i svoj DJ njuh, uspeo je nakon nekoliko godina. Crvenački Potok sada je već omiljena destinacija za sve ljude željne dobrog provoda. Ali nisu samo dobri bookinzi i jedinstvena lokacija tajna popularnosti Runyja i njegovog CMOK-a, muzika koju pravi i DJ setovu su ona tajna formula koja se krije iza CMOK-a.

 

Runy


Poslednju godinu Runy je obeležio serijom svojih nastupa od Budimpešte do Beograda, a 17. novembra publika će biti u prilici da ga čuje u klubu “Gadost”, gde će nastupati sa Laletom i Petrom Cvetkovićem iz Happy People familije. Tim povodom je za Bug govorio o Crvenki i CMOK-u, podelio sa nama omiljenu muziku i mišljenje o sceni, podsetio se najboljih žurki i ljudi uz koje je pravio prve korake u DJ-ingu.

Šta za tebe predstavlja pojam “underground”?


Taj pojam je danas totalno izgubio svoje prvobitno značenje i često se, da ne kažem uvek, upotrebljava skroz neadekvatno u vezi sa muzikom, kulturom, dešavanjima i ljudima. Biti “underground” nije nošenje crnine, kao što mnogi misle, to je duhovna stvar i karakterna slika svakoga od nas. Za mene underground predstavlja više stvari, a to su: sloboda, dostojanstvo, unikatnost, nenametljivost, ophođenje, kultura, ljubaznost, gostoprimstvo, poštovanje prema muzici i artistima, skromnost i stil. Oni koji su u ovom ludilu od muzičke industrije godinama unazad uspeli da zadrže svoje dostojanstvo kao muzičari i kao ljudi imaju respect od mene i rado sarađujem sa takvima. Nažalost, toga nema puno i mnogi DJ-evi koje poznajem širom zemlje imaju pogrešan pristup muzici prvenstveno i spadaju u veliki deo svetske globalizacije i ponašanja koje im je ona nametnula.

CMOK?

CMOK (Centar muzičke omladinske kulture), sa sedištem u Crvenki, nastao je sa ciljem i idejom stvaranja alternativne muzičke sredine i pozitivnog uticaja na okolinu. CMOK je kolektiv koji čini nekoliko muzičara, dizajnera, kolekcionara i fotografa, u koji, pored mene, spadaju Vuk Bijelac, Goran Stečešin, Slobodan Jukić, Vladimir Veličković, Nikola Vuković, Marko Marijanović, Milan Lončar, Margot Savin Vidović i Nevena Jeremić. Prva žurka na izletištu Potok organizovana je 1. maja 2014. godine uz pomoć štapa i kanapa, ali bukvalno tako… Počeli smo sa nekom idejom u veoma maloj sredini u kojoj elektronika uopšte nije bila prihvaćena u vreme kada je došlo do smene generacija na sceni. Pre svega, ljudi su prema nama i prema onome što radimo imali velike predrasude i godinama smo trpeli razne probleme zbog toga. Prve ekipe su u Crvenku dovodili Goya & Nataša i tako je priča polako počela da dobija neki kontinuitet i smisao. Neizmerno sam im zahvalan na tome i ovo dvoje ljudi kod mene ima ogroman kredibilitet i dan-danas. Nakon toga priča je nastavila da se razvija nekako, i petu godinu zaredom posvećujemo organizaciji raznih događaja na mnogo kvalitetnijem nivou sa stranim i domaćim izvođačima, a odnedavno smo pokrenuli i sopstvenu etiketu pod istim nazivom, na kojoj su se našli Petar Cvetković, Andraš Tot, Viktor Udvari, Marko Nastić, Zlatnichi & Goya. Ovog meseca izlazi i prvo VA izdanje na ploči koju smo potpisali Sebastian Eric, Marko Nastić, Occult Funk ekipa iz Melburna i ja. Mislim da ćemo publici uliti određenu dozu poverenja preko produkcijskih izdanja koja pripremamo i preko kojih ćemo staviti pečat na sve što smo radili godinama unazad i tako stati iza zvuka koji promovišemo. Uglavnom, da ne davim, tu smo kako bismo podstakli, pomogli i doprineli tome da se održi i razvija prava klupska kultura na sceni.

Šta bi nazvao najvećim uspehom do sada?

Najveći uspeh za mene predstavljaju ljudi koje smo uspeli da osvestimo, usrećimo, združimo i okrenemo ka nečemu dobrom kao što je kvalitetna muzika!

Na koji način muzika utiče na ljude, po tvom mišljenju?

Naučno je dokazano da muzika ima frekvencije koje znatno utiču na nas i kreiraju nam određene misli, osećanja i pokrete. Verujem da slušanjem i konzumiranjem kvalitetne muzike podstičemo moždane vijuge da se razvijaju i aktiviramo neke dublje emocije i osećanja. “Muzika je intelektualno oružje modernog doba!”

 

Runy

Najbolji trekovi svih vremena koje bi izdvojio?

Cesar Marveille & Guti – Maayancholy
Bruno Pronsato – Blue Eyes Blind
Traumprinz – I Gave My Life
DJ Metatron – Oh Ah
DoubtingThomas – Apikoros

Setovi koji su te najviše inspirisali?

1. Moritz Von Oswald / No Sleep Stage, Exit Festival 2016.
2, Vladimir Ivković / No Sleep Stage, Exit Festival 2017.
3. Bruno Pronsato / Alcazar Bar, Crvenka 2016.
4. Petre Inspirescu / A38 Budapest, 2013.
5. Konrad Black / Club Aronda, 2015.
6. Orange / Club Aronda, 2015.
7. Benjamin Fehr / Club Miami, 2014.

Šta misliš o velikim etiketama i na koji način utiču na domaću scenu?

Velike etikete uništavaju klupsku scenu u Srbiji, a naročito u Beogradu. Sve se pomešalo, nažalost… Ljudi koji posećuju velike komercijalne evente počeli su da dolaze u klubove sa pogrešnim očekivanjima, ne poštujući neku osnovnu klupsku kulturu i koncept. Za to su velikim delom krivi promoteri koji sede na dve stolice i pokušavaju da naprave balans između totalnih suprotnosti, a to nije moguće. Navikavaju ljude godinama na nekakav hype i loženje, DJ starlete i imena kao što su Deborah De Luca, koristeći uz to sve vrste internet marketinga na veoma jeftin i površan način kako bi zadobili što više pažnje publike, čiji je level shvatanja clubbinga isti kao i kod ljudi koji posećuju turbo folk događaje i kafane.

Za koga možeš reći da te je posebno inspirisao i uticao na tvoj muzički ukus?

U tinejdžerskom dobu, a ni dan-danas se nije mnogo promenilo, odlepljivao sam na grupu EKV i najveća emocija koju i danas imam prema muzici ostala je ukorenjana duboko u njihovim pesmama. Najveća inspiracija za elektronsku muziku bio je glavom i bradom Aleksandar Narandžić aka DJ Orange! Danas radi pod drugim pseudonimom neku vrstu avangardne muzike. To je čovek koji je uvek bio ispred svog vremena, mogao da oseti ljude i za mene jedan od retkih DJ-eva u Srbiji čiji su me setovi uvek radili!

Šta smatraš neophodnim da bi DJ bio kompletan?

Mora da bude neko ko je srčan, onaj koji može da oseti ljude, približi im muziku i izazove neke “dublje” emocije, pre svega kompletna ličnost. Volim da slušam DJ-eve koji imaju vibe i to mi je ono najvažnije u muzici kod svakoga; neposrednost i spontanost je ono što ne može da se spremi kod kuće - magija u datom trenutku. Ljudi koji se s poštovanjem ophode prema sopstvenoj muzici tako što kupuju vinile, potroše nekad neki dolar na digitalnu muziku i kopaju neka unikatnija izdanja i producente i sami dobijaju poštovanje od drugih na sceni. Balans u prirodi postoji i tu nema neke nepravde, kao što mnogi misle. Tu je, naravno, i harizma. Ako ne možeš da preneseš na ljude to što miksaš, u čemu je fora? Ne mora niko da maše rukama i glumi Indijanca na bini, ali neki sklad i konekcija između muzike i onoga koji je interpretira mora da postoji.

Boiler Room u Srbiji?

Što se tiče Boiler Rooma u Srbiji, mogu reći sve najbolje i za artiste i za klub 20/44. Super ekipa i prijatna atmosfera, lepo smišljen koncept od gostiju do line-upa. Volim to mesto i uvek kad uhvatim slobodnog vremena rado izađem tamo… Imao sam priliku lično da prisustvujem Boiler Roomu i bili su sjajni setovi koje su uradili Schwabe, Vladimir Ivković i Stevie Whisper. Drago mi je što su predstavili Srbiju na taj način.

Trenutna situacija na scenu u Srbiji?

Mislim da je trenutna situacija u Srbiji sve bolja i da stalno težimo ka tome da zvuk u klubovima i bookinzi budu sve kvalitetniji. Otvaraju se nova mesta i ljudi se interesuju za elektonsku muziku. Takođe, pojavljuju se i domaće etikete, a elektronika na globalnom nivou znatno napreduje i stalno se pomeraju granice u produkciji. Bitno je očuvati kulturu i držati kontinuitet.

Imate li problema sa naplatom karata na malim žurkama? Traže li ljudi spiskove?

Sve je manje problema, ali ih i dalje ima. Mislim da ljudi treba da budu svesni da se od novca prikupljenog od ulaznica plaćaju muzičari, oprema, avionske karte, večere, prevozi, agencijski honorari, hoteli i još neke stavke koje idu uz to. Plaćanjem ulaznica, u stvari, svako pojedinačno pokazuje poštovanje prema nečijem radu i trudu i muzici koju sluša.

Elektronski mediji u Srbiji?

Elektronskim medijima u Srbiji fali zdravog koncepta. Pre svega više ljudi koji su dublje i iskrenije u muzici, koji detaljnije prate dešavanja oko događaja i na zdrav i normalan način izveštavaju i serviraju informacije svojim čitaocima.

Neki od domaćih DJ-eva koje bi izdvojio?

Slobodan Brkić aka DJ Brka, moj omiljeni DJ u Srbiji a i šire, imam veliko poštovanje prema ovom čoveku i njegovoj muzici. Naravno, tu je Petar Cvetković, koji je scenu raznim žurkama, setovima i izdanjima debelo zadužio u poslednjih 20 godina, moj veliki prijatelj, pre svega, odličan DJ i uz Vuka omiljeni b2b partner! Spomenuo bih još dva imena, a to su Vuk Bijelac i Nevena Jeremić, moji apsolutni DJ favoriti, prijatelji koje rado volim da slušam i u koje jako verujem.

Jesu li su produkcija i DJ-ing neophodni za uspeh i misliš li da su povezani?

Ne mislim da dobar DJ mora da bude i producent, iz prostog razloga što neko ima mnogo veću strast u miksanju, sortiranju ili sakupljanju muzike, a neko u pravljenju. Nije neophodno da neko pravi muziku samo da bi uspeo i ne treba to da radi na silu, iako mislim da to jesu dve usko povezane stvari. Sopstvena produkcija izdvaja artiste iz velike većine koja je danas masovno počela da se bavi “DJ-ingom”, i to jeste način da vam se otvore neka nova vrata, a može usput i da se uživa u tome. Gotovo sva muzika može se naći online i došlo je do prezasićenosti. Ljudi ne kupuju trekove i ploče već ih skidaju sa piratskih sajtova i svako danas može da se nazove DJ-em. Što se tiče moje produkcije, znanje iz DJ-inga mi je dosta pomoglo da brže shvatim i savladam neke stvari oko pravljenja muzike. Takođe mi je korišćenje Abletona pomoglo u jasnijem razumevanju sopstvene muzike, na taj način mogu vizuelno da zamislim svoj track, gde se koji element nalazi, koja ritam mašina je korišćena, koliko automatizacija i promena ima u tracku, na koliko barova je rađen itd. Imao sam tu sreću da imam pored sebe Sloxxxa, koji je uvek svoje veliko znanje o muzičkoj produkciji nesebično delio sa mnom i Vukom i pomogao nam da mnogo ranije pohvatamo fore i fazone. Njemu i mi a i mnogi drugi na sceni dugujemo puno. Uzgred, ima najbolji live set u Srbiji!

Najbolji klub u Srbiji i open-air dešavanja?

Crvenka mi je bez konkurencije open-air favorit zbog mnogo faktora u koje spadaju ambijent, soundsystem, ljudi koji tamo dolaze i muzika koju bookiramo po sopstvenom njuhu i izboru. Najbolji i najkompletniji klub u Srbiji je, po mom mišljenju, 20/44 u Beogradu i klub Tunnel u Novom Sadu, koji mi je kao druga kuća. Ova dva kluba imaju pre svega kvalitetan menadžment, a to znači da su tehničke stvari – kao što su dizajn zvuk, oprema, svetla, line-upovi, flyeri i internet marketing – sređeni na nivou… Upravo je to ono što fali i ostalim klubovima u Srbiji.

Najbolja žurka na kojoj si radio?

Četvrti rođendan CMOK-a, 13. maja 2017. Vuk & Runy all night long at Alcazar Bar.


vrh strane
Tagovi:
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :