Stefan Ćulafić: Talenat je presudan, ali sve može da se nauči

Stefan Ćulafić je pre svega šarmantan i zanimljiv momak, a usput je i veoma perpektivni fotograf. Imao je nekoliko samostalinih izložbi, a u okviru ovogodišnjeg Balkan Art Fashion Eventa ima tu čast da bude jedini fotograf koji izlaže. Svoju umetnost je fokusirao ka modnoj fotografiji, a veoma ga zanima proces izrade analognih fotografija, što njegovim delima daje autentičan i retro vajb.
 

Foto: Stefan Ćulafić

Našoj sceni treba više takvih mladih umetnika koji se pronalze u više vrsta umetnosti i stvaraju iz ljubavi. Posvećeno. Autentično. Koncept njegove izložbe koja je trenutno otvorena u Ben Akibi, u Savamaloj, nam je bio posebno zanimljiv, jer se odvažio da posetiocima otkrije tajne nastanka analognih fotografija. Spremio je i posebno iznenađenje za sve posetioce koji su bili na otvaranju. Saznaćete kako su izgledali njegovi počeci, ko mu je bio najveća podrška i kako da napredujete u onome što volite da radite s ljubalju.

Sigurni smo da će vas šarmirati! Obavezno ovog vikenda posetite u Ben Akibu, jer se ovakve prilike ne propuštaju! 

Kada se rodila ljubav prema fotografiji?

Ne bih znao da ti kažem njen tačan datum rođenja. Ono što znam je to da sam oduvek bio vezan za fotografiju, mnogo pre nego što sam i počeo da fotografišem. Voleo sam da prelistavam one albume sa slikama nečije svadbe, sa godišnjih odmora, porodične… Ne znam, uvek su mi imale neku sentimentalnu vrednost. Pre neke dve godine sam počeo da škljocam, tačnije da pucam film, jer eto, delovalo mi je zanimljivo. Vremenom su mi ljudi govorili da ‘’imam oko’’ iako ih imam oba.

Foto: Stefan Ćulafić

Šta misliš koliko je bitan talenat, a koliko posvećenost i eksperimentisanje u radu, sve dok se ne postigne željeni cilj?

Smatram da koliko god neko bio talentovan, kada je fotografija u pitanju, mislim da uvek može da se nauči nešto novo. Željeni cilj kao finalna tačka datog trenutka mi je promenljiv kada sagledavam napredak u daljem radu. Dešavalo mi se da nešto što mi je u datom momentu izgledalo kao ‘’ne može bolje’’, zapravo posle nekog vremena izgledalo i ne toliko dobro kao što sam ga tad doživeo. Ali, mislim da talenat tu igra ključnu ulogu. Sve se može naučiti, ali talenat ima tu neku crtu neobjašnjivog.

Da li to znači da školovanje nije presudno za napredovanje u oblasti kojom se baviš?

Iz perspektive u kojoj se sada nalazim, smatram da je školovanje bitno, ali ne i presudno. Niz faktora utiče na lični uspeh i veliki deo je na nama - od toga kako se postavimo, kako razmišljamo. Naravno i dar za to. Kod nekog je izraženiji više, kod nekoga manje. Sav taj mozaik karakteristika je kod svakoga drugačiji, a opet kakav god da je, sreća i snalažljivost tu igraju veliku ulogu.

Čini mi se da si prava umetnička duša. Kojom se još umetnošću baviš?

Zaljubljenik sam u škljocanje, ali mi je i muzika prebitna u životu. Svi vole muziku, ali retko ko će se oprobati u njoj. Baš je to bio razlog da udarim kontru i odradim par svirki sa drugarom. Trenutno nemam toliko vremena da joj se više posvetim, ali koristim trenutak da pravim background muziku za video klipove koje montiram.
 

Šta ti je u poslednje vreme inspiracija za stvaralaštvo?

Ludi ljudi! Grad ih je pun! Svuda su! Pogotovu po centru Beograda. Volim da imam aparat pored sebe i da uhvatim, što je više moguće, neki ‘’filmski momenat’’. Tako zovem dobar kadar.

Vrlo zanimljivo. Da li smem uopšte onda da pitam ko ti je uzor u tvom napretku?

Nije niko ko je lud. Štaviše, trenutno mi je glavni moto da ne pratim tuđi rad i da radim sam na sebi, da se formiram u tom velikom svetu fotografije, da izgradim svoj stil. Trenutno veliki fokus na samom učenju.

Veoma brzo gradiš karijeru. Kada bi ti neko ponudio da izlažeš bilo gde na svetu, koji bi to prostor bio?

Nikada nisam razmišljao o ovome, ali mi se upravo kroz glavu mota Times Square. Ne zato što mi je privlačan ili nešto slično, naprotiv, voleo bih da na koji trenutak moje fotografije budu tu umesto onih dosadnih, dosadnih reklama. A i bilo bi mi zanimljivo videti to.

Foto: Stefan Ćulafić 

Kako beogradska publika reaguje na tvoj koncept analognih fotografija?

Film se vraća sve jače na scenu, tu nema priče. Svima je to sada gotivno. Ljudi mi se često javljaju sa pričom da su našli ili da imaju neki ‘’stari aparat’’ u stanu. To je meni divno. Ono što mi je drago kod sebe je to da sam sa fotografijom počeo baš na tom analognom aparatu. Kada pričamo konkretno o ‘’Red Lights’’ izložbi, moram da istaknem da ona obuhvata moj dosadašnji rad u okviru modne fotografije, pomešane sa mojim ličnim stilom. Neke od fotografija su digitalne a neke su i analogne. Pored izlagačke prostorije, tu je i još jedna prostorija -‘’Dark room’’. Prostorija koja je postavljena kao instalacija, predstavlja izgled mračne sobe, sobe gde se razvijaju fotografije. Cilj mi je bio da publici dočaram kako taj proces izgleda. Fotografije se nalaze svuda po prostoriji I one se ‘’suše’’ na kanapima, dok je na centralnom delu sobe bila i sama mašina za razvijanje fotografija.

Sigurna sam da su posetioci uživali. Da li možemo da očekujemo neke nove samostalne izložbe uskoro?

Za ‘’uskoro’’ nisam siguran. Izlagao sam fotografije nedavno u Galeriji ŠTAB, a ubrzo nakon toga i ovde, u sklopu BAFE-a, modnog festivala. Bila mi je čast izlagati među samo par velikih umetnika koji su ove godine imali priliku da izlažu u Štabu. Takođe, posebna mi je i ova izložba koja je u toku, s obzirom na to da sam jedini fotograf koji je imao mogućnost izlaganja za ovaj, njima jubilarni, događaj.

Foto: Stefan Ćulafić 

Izložbu Red Lights si posvetio Vanji. Da li možeš da nam otkriješ ko je to i zašto baš toj osobi?

Vanja je bila tu u momentima kada je sve ovo krenulo da se razvija intenzivno i brzo. Ona mi je najbolji model, a ujedno i devojka i podrška u svemu ovome. Ono što je zanimljivo je to da smo se Vanja i ja upoznali na jednoj od mojih izložbi, a godinu dana posle i dalje delimo jako lepe trenutke i uspehe, pa mi je bilo simpatično kako se zadesilo da na godinu dana naše veze bude zakazana i izložba. Tako da za mene ovo sve ima jednu veliku simboliku.

Wow, baš imaš veliku podršku. A, kakvi su ti utisci sa otvaranja?

Sjajni! Volim da okupim ljude koje volim i ljude koji prate moj rad na jedno mesto. Oseti se ta neka posebna energija. Gostima se mnogo svidelo to što sam odlučio da svakome poklonim fotografiju sa zida, baš sam uspeo da im izmamim osmehe!

U tom sam sigurna. Šta imaš da poručiš onima koji tek počinju da se bave fotografijom?

Reći ću, kao što bih i za sebe rekao, ako fotografija ima mesto u tvom srcu, onda treba da se sa njom počne iz ljubavi. Ono što ja volim da vidim je kad neko uhvati aparat - krene da opaljuje dobre fotke, a da znam da nigde nije video nešto slično tome, iako, veoma verovatno, negde tamo slična fotografija ili ceo fazon već postoji. Lični uspeh! To je moja težnja. Napredak je nekad sporiji, a nekad brži, nema pravila, ali je izvestan!

Svi koje je Stefan šarmirao svojim talentom i ljubavlju prema fotografiji, mogu da prate i podrže njegov rad putem Instagrama  i YouTube kanala.