Šetnja sa mrtvacima - Drugi Beogradski Zombie Walk Subota, 19. oktobar

Datum objave:18.10.2013

Pročitano:5725 puta

DRUGI BEOGRADSKI ZOMBIE WALK I DODELA NAGRADA
OSMOG FESTIVALA SRPSKOG FILMA FANTASTIKE
 
PROGRAM ŠETNJE
 
U sklopu Osmog Festivala srpskog filma fantastike, u subotu 19. oktobra biće organizovana beogradska Šetnja zombija, tj Zombie Walk.
 
Ona je u sklopu Festivala prvi put organizovana prošle godine, privukavši veliku pažnju i domaćih i regionalnih i svetskih medija – izveštaji o njoj mogli su se pročitati, na primer, na BBC-ju ali i u Čajna dejliju.


 
Druga Zombi šetnja u Beogradu počeće u subotu u 17 sati na Trgu Republike, a za maskiranje ljudi biće zadužen veliki tim šminkera, predvođen Miroslavom Lakobrijom i Ninom Vujasin.
 
Više od 400 maskiranih i kostimiranih dobrovoljaca marširaće istom trasom kao prošle godine: Trg Republike – Knez Mihailova – Palata Albanija – podzemni prolaz kod hotela Moskva – Bezistan – Trg Nikole Pašića – Dom omladine.
 
Dok se zombiji na Trgu Republike budu zagrevali za Šetnju, tamo će od 16 sati svirati grupa Goatmare and the Hellspades, a nastup će imati i srednjovekovni vitezovi iz udruženja „Beli orlovi”
 
Po završteku Šetnje, u Domu omladine će u 18 sati biti upriličen izbor za Mis i Mister zombija, kao i za Malog mistera i Malu mis zombi sanšajn.
 
Od 19 sati, u velikoj dvorani Doma omladine Beograda biće dodeljene filmske nagrade Festivala srpskog filma fantastike – Koskar i Piramida – a potom će uslediti projekcije nagrađenih filmova. Festival će biti zaključen zombi-rejvom na splavu Svemirska kafana od 23 sata.  .
 
PAŽNJA: Iako su u prošlogodišnjoj šetnji učestvovali i najmlađi, roditeljima male dece se ne preporučuje da ih izlažu prizorima zombija, kako se ona ne bi plašila.
 
SVRHA I HUMANITARNI KARAKTER ZOMBI ŠETNJE
 
Zombi šetnja je maskenbal, karneval dobre zabave, koji demonstrira veštine majstora za specijalne efekte a organizuje se radi promocije Festivala srpskog filma fantastike.
 
Šetnja ove godine ima i humanitarni karakter. U Domu Omladine i na Trgu Republike biće postavljene kutije za dobrovoljne priloge i sav novac koji bude prikupljen tokom Festivala i šetnje biće uplaćen „Prihvatilištu za odrasla i stara lica“ u Kumodraškoj ulici.
 
Želja je da se pomogne licima koji su u stanju hitne socijalne potrebe, bez sredstava za život, bez ličnih dokumenata, i o kojima nema ko da brine, a čiji će se broj povećati u predstojećem zimskom periodu.
 
Direktor “Prihvatilišta za odrasla i stara lica” u Kumodraškoj ulici, Prvoslav Nikolić kaže: „Sa zadovoljstvom prihvatamo donaciju zombi šetnje jer će nam to u mnogome pomoći u povećanju standarda za zaštitu lica koja se nađu tokom ove zime u stanju hitne socijalne potrebe u gradu.“
 
MASKIRANJE I ŠMINKANJE
 
Šetnja je otvorena za sve građane, a maskiranje i šminkanje 400 dobrovoljaca, koji su se prijavili u poslednjih mesec dana, biće objavljeno pred Šetnju, od 11. do 16.30 u Domu omladine Beograda. Zbog velikog interesovanja a nedovoljnih kapaciteta, najmanje 50 prijava je moralo da bude odbijeno.
 
Svi šminkeri su 5. i 6. oktobra prošli kroz Radionicu za masku i filmsku šminku na kojoj su kroz video, foto i praktičan rad obučeni kako da izrade masku, pod budnim mentorskom okom Miroslava Lakobrije, Nine Vujasin i Aleksandre Mitrović. U radu Radionice je učestvovalo 40 polaznika iz Beograda, Subotice, Niša i Inđije.
 
ISTORIJAT I ZNAČAJ ZOMBI ŠETNJI U SVETU
 
Šetnje zombija uobičajeno predstavljaju povorke obožavalaca horora i fantastike maskiranih u žive mrtvace - zombije.
 
U srcu tih manifestacija uvek je dobra zabava, ali mogu imati i druge svrhe. Na primer, prošlogodišnji beogradski Zombie Walk je težio da prikaže umeća domaćih majstora za maske i specijalne efekte koji u srpskim filmovima, koprodukcijama ali i stranim ostvarenjima imaju sve zapaženije mesto i postaju oslonac filmske industrije.
 
Dešava se, međutim, da šetnje zombija poprime socijalni, humanitarni, pa čak i politički karakter – njima se često skreće pažnja na problem gladi, ili na „nevidljive” kategorije stanovništva a ponegde se organizuju kao parodija političkih okupljanja.
 
Karnevali ljudi maskiranih u zombije uobičajeno su prateći programi festivala fantastike, ali postoje i kao zasebne manifestacije. Od prvih ovakvih šetnji u Milvokiju (2000) i Sakramentu (2001) u Americi, trend se brzo proširio širom sveta., inspirisan živim mrtvacima u filmovima Džordža A. Romera Noć živih mrtvaca (1968), Zora mrtvaca (1978) i Dan mrtvaca (1985).
 
Znamenita Romerova ostvarenja su mnogo više od pukih horor filmova – ona su društveni komentari vremena u kojima su nastali. Romero je u njima ustanovio moderan pojam zombija. Oni više nisu egzotična vudu čudovišta. Oni su čudovišta u liku običnih ljudi koja se hrane – drugim ljudima. Zombiji su postali metafora za neumeće komuniciranja, za slepo, impulsivno ponašanje bez razmišljanja o posledicama i svrsishodnosti svog delanja („ponaša se kao zombi”).
 
U prvoj polovini dvehiljaditih, podžanr filmova sa zombijima doživeo je novi procvat, sa velikim uspehom ostvarenja 28 dana kasnije, Zemlja mrtvih, rimejk Zore mrtvaca, Pritajeno zlo, Shaun Of The Dead i Zombilend. To je podstaklo, popularnost, rasprostranjenost i masovnost Šetnji zombija. U Brizbejnu se 2010. godine prošetalo 10.000 zombija, u Long Biču 2011. godine – 14.000 zombija. Godinu dana kasnije, u Buenos Airesu bilo ih je 25.000, a nezvanični svetski rekord drži zombi šetnja u Mineapolisu iz novembra 2012. u kojoj je učestvovalo 30.000 ljudi. Ove manifestacije se redovno održavaju i u Rusiji. Najzapaženije su moskovska zombi šetnja iz 2010. godine i ovogodišnja u Sankt Peterburgu.
 
FESTIVAL SRPSKOG FILMA FANTASTIKE I DODELA NAGRADA
 
Osmo izdanje Festivala srpskog filma fantastike (FSFF) održava se u Domu omladine Beograda od 16. do 19. oktobra. U takmičarskim i off programima može da se pogleda pedesetak filmova iz Srbije, Hrvatske, BiH, Crne Gore, Makedonije, SAD, Kanade, Brazila, Rusije, Italije, Španije, Irske i Norveške, a 31 ostvarenje iz Srbije i zemalja bivše Jugoslavije nadmeće se za festivalske nagrade Koskar i Piramida.
 
U domaćoj takmičarskoj selekciji, za glavnu nagradu Koskar nadmeće se 20 filmova, i to u kategorijama: najbolji film, najbolja filmska priča, najbolji vizuelni efekti, specijalno dostignuće i najbolji film po oceni publike. Za Koskara za najbolji film sa područja bivše Jugoslavije, bez Srbije, nadmeće se sedam filmova.
 
O dobitnicima Koskara odlučuje žiri u sastavu: Dejan Nikolaj Kraljačić, scenarista i režiser (Kanada-Srbija), Milan Todorović, producent i režiser (Srbija) i Aleksa Gajić, strip-crtač i animator (Srbija).
 
Za nagradu Piramida, na osnovu festivalskog konkursa za tzv „found footage filmove”, nadmeću se četiri filma.
 
Sve odluke će biti saopštene na završnoj ceremoniji u Domu omladine Beograda, u subotu 19. oktobra u 19 sati.
 
Festival srpskog filma fantastike organizuje udruženje Mladi kadrovi u partnerstvu sa Domom omladine Beograda, a pod generalnim pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije.
 
O FESTIVALU SRPSKOG FILMA FANTASTIKE
 
Festival srpskog filma fantastike (FSFF) osnovan je 2006. godine, i prva je manifestacija koja se isključivo zanima za fantastičko filmsko stvaraštvo u Srbiji, zemlji koja je svetu podarila reč vampir. Od samog početka delovanja, FSFF nastoji da predstavi, promoviše i ukaže na postojanje potpuno paralelne srpske kinematografije, nastale u gotovo bezbudžetnim okolnostima – korišćenjem najsavremenijih tehnologija. Za osam godina postojanja, FSFF je pokrenuo scenu koja godišnje proizvede i do 40 kratkometražnih i srednjemetražnih ostvarenja. Festival usmerava mlade tvorce tih filmova ka ozbiljnijim produkcijama i međusobnoj saradnji, a njihova ostvarenja prikazuje, na svojoj stalnoj turneji, po Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije.

vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :