Ricky Swalow i nauka skulpture

Datum objave:05.02.2006

Pročitano:4166 puta

By:Marina Vulićević

Posetioci australijskog paviljona, na prošlogodišnjem venecijanskom Bijenalu umetnosti, bili su zadivljeni skulpturama vajara Rikija Svoloua (Ricky Swalow), jer ovaj mladi Australijanac u svom stvaralaštvu objedinjuje veštine zanatlije staroga kova, ali i jednu modernu razboritost poznavaoca i istoričara kulture. Njegove skulpture na Bijenalu, rađene u javorovom i lipovom drvetu odražavale su najrazličitije oblike, počev od kuhinjskog stola, koji kao da je uzet iz nekog viktorijanskog zamka usred pripremanja večere od divljači, do ljudskog skeleta koji sedi, ili ulubljene fotelje u koju je bačena ništa manje nego ljudska lobanja. Sve je to bilo sasvim drugačije od stvari koje se inače mogu videti na venecijanskom Bijenalu, nešto kao davna prošlost kojoj je data nova šansa da živi.
 


„Moji radovi izražavaju ideju jednog mirnog mesta i vremena zaokupljenog objektima, koji se nalaze negde između početka i kraja svog postojanja, kao da su postali fosili, ili tehnološki neupotrebljivi. Izražavaju krug vremena koji nekim stvarima dozvoljava da se kreću napred, a neke pak zadržava u mestu. Nedavno sam razmišljao o ideji modela koji koji bi bio odraz izvesnih želja i duhovnih stanja. Moja skulptura „Teleskop” je možda najbolji primer za to. Proces moga rada zasnovan je na izdvajanju stvari iz vremena i stvaranju objekata sa pričom”, kaže Ricky Swalow.
 


Kritičari kažu da je uspon Ricky Swalowa nalik na uspon rock n`roll zvezde. On je inače nazvan australijskim umetikom koji je najzastupljeniji u antologijama, a zovu ga i „superstarom skulpture” i „vunderkindom”, jer je 1999. godine dobio nagradu Victorian Contempora 5 i 100 hiljada dolara, a imao je samo 27 godina.


Nagrađen je za originalno viđenje Nacionalne galerije Viktorija (National Gallery Victoria), u kojem je ova gradska ikona bila umanjena i prikazana kao napuštena i uništena, tako da se posmatračima nametnulo pitanje moguće kataklizme u Melburnu, koja bi svo interesovanje sa kullture preusmerila na neku drugu stranu. 


Swalow inače stalno suprotstavlja visoku i nižu kulturu, kreirajući objekte zasnovane na popularnoj kulturi i smeštajući ih u muzejski ili galerijski kontekst. Slično Pablu Pikasu (Pablo Picasso) ili Marselu Dišampu (Marcel Duchamp) on svakodnevne stvari i materijale uvodi u umetnost i galerije.
 

 

 

Swalow se pojavio na umetničkoj sceni Melburna sredinom devedesetih godina, a rado se seća svoje saradnje sa drugim umetnicima. „Mislim da je to bilo zaista uzbudljivo vreme kada sam učestvovao u projektima kao što je „Rubik”, kolektivnoj izložbi sa kolegama, ili na izložbi u galeriji Gray Area. To je bilo tokom perioda u kojem se sve više umetnika javljalo u Melburnu i Sidneju, takmičeći se u komercijalnim krugovima”, rekao je Swalow.
 

Neki od zapaženih radova iz ovog Rikijevog perioda su „The Telescope”, Stereo «Twin» (skulptura «nemog» kaset plejera, kao simbola potrošačkog društva), zatim skulptura „Peugeot Taipan Commemorative Model Discontinued Line” (reč je o biciklu tipa BMX, napravljenom od vodoinstalaterskih cevi i okačenom o zid, za koji kaže da je jedan od najtežih radova koje je ikada napravio), a svaki deo bio je precizno urađen, savršen u svakom smislu, osim što to nisu bili pravi predmeti, već njihove „okoštale” verzije.
 


 «Uvek sam mislio da umetnik treba da izražava sebe, ali i svet u kojem se nalazi. Ne verujem u dela koja nemaju tu fizičku ili narativnu asocijaciju. Privlače me objekti koji su izvan sveta umetnosti, kao modeli ili prototipovi originala”.
 


Jedna od najskorijih australijskih izložbi Ricky Swalowa, koja se mogla videti i na venecijanskom Bijenalu, nazvana je «Ubijanje vremena». Za nju mu je trebalo šest meseci, a nova je u tom smislu što u njegovom radu predstavlja otkriće u rezbarenju drveta. Povodom ove izložbe izjavio je:
 


« Mislio sam da bi bilo zanimljivo da napravim skulpture koje liče na slike zaustavljenog života, i koje prikazuju životinje i ribe koje sam lovio i ubijao  kao dete. To je malo čudan portret za mene, i kada sam ga završio osećao sam kao da sam objavio knjigu o nekom krvoproliću».
 


Swalow se kroz svoje skulpture bavi i komplikovanim idejama kao što su evolucija, ljudska istorija, kontrola uma i naučni pronalasci, međutim, hobi mu je industrijski dizajn. To je, kako kaže Ricky, njegova stalna potreba da napravi bilo šta, od bilo čega.
 

 
  
 
 
    

vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :