Recenzija knjige Kineski san

Datum objave:14.04.2018

Pročitano:701 puta

Lokacija: Beograd

„Kineski san“ je roman koji nije jednostavno opisati. Najlakše bi bilo reći da je u pitanju krimi roman, ali ostaviti stvari na tome nepogrešivo uskraćuje njegovom opisu i jednu dublju dimenziju koju ima – a to je diskretan opis jedne etape u odrastanju, razvojne putanje dečaka po imenu Pingi koji će na kraju romana završiti, ako ne hronološki, onda barem psihološki kao odrastao čovek. Kao što se na osnovu naslova da zaključiti, priča počinje i završava se u dalekoj zemlji Kini, tj. jednoj od njenih siromašnijih i nerazvijenih provincija, ali sa izvesnim izletima u zemlje balkanskog regiona, među kojima je za priču najvažnija Srbija. Radnja romana je smeštena u današnjicu, svet kome pripadamo i koji poznajemo što čini čitalačko iskustvo nepogrešivo intimnijim i bliskijim jer je mogućnost poistovećivanja i razumevanja ekonomskih i političkih prilika i događaja daleko veća.

 

Kineski san, Miloš B. Tomaš


Ali o čemu se u romanu radi i šta ga tačno čini kvalitetnim štivom? Ova su dva pitanja neraskidivo povezana jer u osnovi svih peripetija koje ovaj krimić nudi (a koji će čitaocu definitivno podići adrenalin i zagnjuriti mu glavu dublje u stranice) leži specifičan društveni kontekst koji protagonisti dela daje oblik i boju. Prvo poglavlje nas uvodi u mali (za kineske pojmove) i siromašan (bogami i za naše pojmove) kineski gradić u kome mladi momak Pingi kroz bavljenje sitnim kriminalom sa drugarima iz kraja uspeva da pomogne svojoj porodici da pretekne do kraja meseca, a da naravno usput i sebi odvoji nekoliko juana za jeftino pivo jer je zaljubljen u lepu Dao Vei pred kojom želi da prikrije svoje nezavidno ljubavničko iskustvo. Sem toga, svira u hardcore bendu, ima sestru štreberku i problem sa očevim autoritetom. Ako iko može da spazi neki element njegovog odgojnog konteksta sa kojima se prosečan tinejdžer u Srbiji ne bi mogao poistovetiti neka izvoli, ja ne mogu.


I tako se Pingi lagano kroz roman otiskuje na jedno krajne uzbudljivo putovanje (i metaforički i bukvalno) u kome suštinski kroz razvoj događaja posmatrate profil jednog nesređenog dečaka koji ima i potencijal, a i želju da jednoga dana postane „neko i nešto“ ali u sredini u kojoj živi biva usmeren na ljude čiji je moralni kompas davno izgubio funkciju. U pitanju je priča o poteri za snovima u sredini u kojoj ti niko ne otvara vrata da bi svoje snove sledio, dapače. Lukrativne poslovne ponude koje će mu stizati od naizgled uspešnih, a suštinski kranje mutnih likova koji znaju kako da manipulišu mladima iz ranjivih sredina će ga provesti kroz niz iskušenja u kojima će morati da donosi odluke o sopstvenim postupcima koje nose veliku moralnu težinu i odgovornost. To i jeste lepota ove knjige – što je u jedan uzbudljivi triler u stvari smešten i put sazrevanja ovog momka koji svojim izborima postepeno daje obrise čoveku u koga izrasta – i toga je i te kako svestan.


U tom smislu knjiga pokreće i mnoga možda naizgled jednostavna ali suštinski važna pitanja. Jedno od njih je pitanje izbora u životu – koliko izbora ima jedan tinedžer koji pokušava da pomogne bolesnom ocu i siromašnim prijateljima u trenutku kada mu se nudi posao koji može da zagarantuje lečenje njegovog roditelja ili čak i pozicije i za dva najbolja drugara? Čitalac će možda razumeti Pingijeve izbore, a možda će neke od njih i osuditi, oceniti kao naivne ili glupe, ali to i jeste ono što čini Pingijev lik realnim i kompleksnim.


Kroz ceo roman je potpuno jasno da se prati put jednog, glavnog lika od prve do poslednje stranice i treba dodati da je njegov profil izrađen sa neverovatnom istančanošću i osećajem za sve frustracije, male i velike, koji jedan momak tih godina proživljava u glavi. Profil je konzistentan kroz ceo roman i iako se lik menja od početka do kraja, jasno je da je reč o jednoj osobi i njenim ličnim transformacijama, a ne o nekonzistentno izrađenom književnom liku. Sporedni likovi svi do jednog imaju tačno onoliko prostora koliko im je potrebno da uvidimo njihov značaj i ulogu u Pingijevom životu, ali nema gubljenja fokusa i preteranog zadržavanja na nepotrebnim detaljima. I emotivni odnos glavnog junaka i njegove devojke u ovom romanu je opisan na pravi način – suptilno, s razumevanjem za godine i zrelost, dovoljno romantično, ni najmanje patetično, pametno.


Sve ovo treba dopuniti činjenicom da je ovaj roman pored krimi zapleta i priče o odrastanju zapravo i izlet u drugu kulturu koja nam je po mnogo čemu daleka (kako geografski, tako i filozofski) ali čiji se mladi sreću sa problemima jako sličnim onima koje sreću i mladi u Srbiji. Te dve kulture su vešto povezane ne samo u smislu analognog poređenja zbog društvenih prilika već i bukvalno kroz radnju priče, a sve to je protkano šmekom Bate Živojinovića čiji vam se lik tu i tamo pojavi i izmami osmeh na licu svaki put kada se pomene čuveni Valter. Autor nije zaboravio ni da nam pruži zadovoljstvo učenja i o kineskoj kulturi jer je ceo roman prožet fusnotama koje objašnjavaju brojne kulturološke idiosinkrazije, a i sam zaplet je zapravo neraskidivo povezan sa idejama i učenjima istočnjačke filozofije. To je treća važna dimenzija koju ima – približavanje novog i egzotičnog načina razmišljanja.


Roman se dakle može sumirati kroz tri glavna elementa koja nudi, a koja ga čine odličnim štivom: dobar krimi zaplet, egzotičan kontekst i psihološki razrađen profil glavnog junaka. Priča je o mladim ljudima u kojima će mnogi prepoznati ili sebe ili nekoga iz svog okruženja. Radnja je nepredvidiva, stranice se gutaju jedna za drugom, tako da – pristavite sebi kafu i počnite.
 


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :