REBEKAH: Nema ničeg boljeg od razmene energije – to je suština DJ-inga!

Tokom poslednjih nekoliko godina, reputacija joj je porasla vrtoglavom brzinom, a fanovi širom sveta su odlepili za njenim karakterističnim zvukom i energičnim nastupima! Izdaje za CLR, ima svoj label pod imenom Decoy i dolazi nam iz UK. Povodom nastupa u Svemirskoj Kafani 13.marta ( inače, 1. njen nastup u Beogradu, u organizaciji HEAR IT. FEEL IT. MOVE IT ), Rebekah nam je ispričala kako je i kada počela da vrti na žurkama, šta je za nju pravi techno, zašto je postala vegeterijanka i još ponešto!

Kada si se i kako zaljubila u techno? Šte je inspirisalo da počneš da DJ-išeš?
Počela sam da izlazim na žurke u Birmingemu kao vrlo mlada i ubrzo sam poželela da i sama puštam muziku. Nabavila sam dekove, ali sam ipak morala malo sačekati dok ne skontam svoj muzički ukus. Kad sam otišla na svoju prvu techno žurku, to je bilo to. Sećam se, to je bilo u klubu Que u Birmingemu, u prostoru stare metodističke crkve u kome su se održavali rejvovi tokom 90-ih. Iskusila sam techno u tom neverovatnom prostoru slušajući setove Billy Nasty-ja, Colin Dale-a i mog za sva vremena omiljenog (i najuticajnijeg) Dave Clarke-a. On je naprosto digao to mesto u vazduh! Nikad do tad nisam čula nešto toliko dobro! To je bio rejv od početka do kraja, bez zagrevanja i spuštanja - jedna ogromna žurka na vrhuncu , tokom čitave noći!

Da li se sećaš svog prvog nastupa?
Puštala sam u lokalnoj Diskoteci u predgrađu Birmingema. Moj drug je organizovao i bilo je ok tokom noći. Sećam se da sam drhtala dok sam menjala ploče! Bila sam toliko nervozna, verovatno me je to i nateralo da odradim stvar kako treba. Bilo je posle nekih nastupa na kojima sam brljala, bilo je neizbežno jer sam morala da vežbam! Nastupala sam mnogo pre nego što sam bila spremna za to.

Da li više voliš da nastupaš na festivalima ili u klubovima pred manjom publikom?
Sasvim se razlikuju, teško je opredeliti se. Prethodna godina je za mene bila jako poučna, nastupala sam na nekoliko velikih festivala i tu sam videla da neke trake jednostavno nisu za velike dnevne žurke na otvorenom. Super je svirati i na festivalima i u klubovima. Realno, u manjim klubovima sa intimnijom atmosferom sam kao kod kuće, ali svakako cenim i to da se nađem izvan zone komfora pa da tehnički istražujem kako da odradim set u novim uslovima.

Šta ti više prija – nastupi ili rad u studiju?
DJ-ing će uvek biti moja prva ljubav. Nema ničeg boljeg od te razmene energije – to je suština DJ-inga, a muzika i oprema su samo oruđe koje omogućava tu razmenu. Najviše volim tu interakciju na densfloru, kako se ljudi zabavljaju i osećaju da su deo neke veće celine. Klub i DJ naravno omogućavaju to - da se živi u trenutku i da se zaborave problemi na nekoliko sati, svi ti klišei su istiniti! Rad u studiju drugačije kanališe energiju i emocije, mnogo je ličnije. Ponekad se traka odmah javi, ali uglavnom ne jer se zamajavam tehnikom i teško mi je da se samo opustim. Baš radim na tome i u poslednje vreme mi je sve lakše da iskuliram i prepustim se – tek tada kreativnost teče.

Čuli smo da si veganka? Šta te je motivisalo na to?
Imam problem sa migrenom poslednjih 10 godina i tražila sam način da se izlečim ili da ustanovim okidače. Po savetu lekara, prvo sam prestala da jedem meso i neke mlečne proizvode i onda postepeno izbacila iz ishrane sve što je životinjskog porekla. Zahvaljujući tome, glavobolje su 80% pod kontrolom. I osećam se mnogo bolje sveukupno, imam više energije i zadovoljna sam. Tako da, moja motivacija je bila zdravlje, a posle sam čitala dosta o industriji i načinima proizvodnje, o užasnim uslovima i grozotama kroz koje životinje prolaze, kao i ekološkim problemima koji proističi iz svega toga. Sigurna sam da je to pravi izbor i nije mi teško da istrajem.

Na čemu trenutno radiš i šta imaš u planu za 2015.? Da li si zadovoljna saradnjom sa CLR, da li je Liebing strog?
Nastavljam sa Elements projektom, to je koncept za 4 EP-ja sa temama 4 elementa (vatra, vazduh..) i zanimljivo mi je da to povežem sa technom. Volim da koristim vizuelne sadržaje dok pravim muziku i sviram sa energijom i emocijom koju elementi provociraju. Ovaj projekat radim sa jednom vizuelnom umetnicom iz Belgije, Malikom Mariom. Njen stil je zaista provokativan, pomera granice onoga što bi ljudi nazvali bezbednim. Takođe u aprilu će izaći novi EP za CLR, na njemu će biti dve remiksovane trake Sterac-a. Radim i na EP-ju za Decoy I na još par remiksa. Što se tiče Chris-a (Liebinga, jednog jedinog!), on je baš prijatan za saradnju i pun podrške. On je osoba koja zrači stavom “aj da vidimo šta će da bude” i to mi odgovara. Jer čim neko planira za mene i opterećuje me svojim očekivanjima, imam potrebu da pobegnem. Raspoloženje i ukus se menjaju, evoluiraju, pa je fleksibilnost neophodna kad se radi o kreativnoj industriji.

Predstavi nam tvoj label – Decoy.
Decoy smo formirali 2012, jedan prijatelj iz Birmingema i ja, sa ciljem da showcase-ujemo techno muzičare koje volimo. Nismo imali nikakav plan osim da ako se pojavi prava muzika mi ćemo imati način da je izdamo. To su trake iz mojih setova, znači zvuk koji karakteriše moj stil kad nastupam. Pripremamo divna izdanja Mary Velo, Bryan Chapman-a, Manni Dee-a i Vegim-a.

Šta je za tebe pravi techno?
To je skroz subjektivno, ali mora imati to osećanje 90-ih i onoga što sam prvobitno upoznala kao techno ili jednostavno mora imati nekakav pankerski stav. Danas se žanrovi mešaju i svako doživljava techno kao nešto drugo –npr. Richie Hawtin-a, izdanja Minus-a i Drumcode-a. Za mene to više naginje housu, nego pravom technu. Meni su pravi techno Surgeon i Regis, mora da naginje nekom pankerskom techno gruvu, sa teškim udarcima i skrivenim fankom, a da ima više načina da se đuska. Očigledno, estetika ranog detroitskog tehna je nešto drugačija, zato je to kod mene subjektivno.

Koje bi tehno muzičare izdvojila kao trenutni top 5?
Manni Dee pravi skoro breakbeat techno i obožavam taj zvuk, to je neki novi momenat u mojim setovima. Ansome nastavlja je nasledio Blawana, svojim neverovatno sirovim zvukom. Jonas Kopp je pravi majstor i sve što napravi za mene zlata vredi. Paula Temple je neverovatna producentkinja, prava inspiraciju u studiju – sa snažnim zvukom, vuče malo na industrial, ali baš funkcionalno. AnD isto ubijaju sa produkcijom, najsavremeniji zvuk koji podseća na retro techno. To je baš Birmingemski techno i sviraju ga uživo, potpuno ludilo! Ako ih niste videli uživo – morate. Vredeće, obećavam!

Šta još voliš da slušaš, osim techno-a?
Slušam dosta različite muzike i ponekad mi baš prijaju vokali. Od Lane Del Rey do London Grammar i James Blake-a. Bila sam tinejdžerska tokom 90-ih i obožavala sam Nirvanu, Blur, Red Hot Chilli Peppers, Portishead, Massive Attack i neke bendove iz 80-h tipa Duran Duarn i Roxy Music. Mama je dosta uticala na mene kad sam bila mala, ona je bila prava pank rokerka pa smo kod kuće slušali The Sex Pistols, Patti Smith, Dillinger i čak Kraftwerk. Odlična vremena!

Ukoliko ste ljubitelj techno muzike, nemojte propustiti priliku da čujete Rebekah-u uživo, 13.marta u Svemirkoj Kafani!