Raf Simons – Lepota izolovanih junaka

Datum objave:05.04.2008

Pročitano:4312 puta

By:Tanja Beljanski

 "I don't want to show clothes, I want to show my attitude, my past, present and future. I use memories and future visions and try to place them in today's world." (Raf Simons)
 

 
Raf Simons je rođen 1968. godine u, kako sam kaže, white trash family (majka radnica od svojih 15, a otac vojnik od svoje 17. godine). Odrastao je u malom, ispraznom selu Nerpelt, na granici Belgije sa Holandijom i Nemačkom, u kojem nema ničega, a pogotovu ne kulture. Studirao je industrijski dizajn, iz njega pobegao u modu, iskreirao svoj svet, promenio modu za muškarce i postao jedan od najuticajnih modnih kratora današnjice!
   


Bilo je to ovako: Raf je odrastao u pomenutom selu bez ikakve informacije o postojanju bilo kakvih umetničkih škola, akademija za modni dizajn, galerija; tačnije, bez svesti o ma kakvoj kulturi, umetnosti i dizajnu uopšte. Jedino što su on i njegovi vršnjaci imali bila je muzika. Svet muzike bio je za njih jedini beg. Njegovi roditelji želeli su da Raf završi školu, tako da je on u srednjoj školi kao osnovne učio matematiku, latinski, starogrčki i slične teorijske predmete. Sa 16-17 godina shvatio je da želi da se bavi kreativnijim delatnostima. U školi je pronašao knjigu o arhitekturi u kojoj je pisalo šta sve može da se studira iz te oblasti. 


Odlučio je da počne da studira industrijski dizajn. Na četvrtoj godini studija, zadatak je bio da svaki student ostvari saradnju sa nekim dizajnerskim ateljeom i tu razvije svoju kreativnost, kao i praktično znanje. U to vreme Belgiju je već tresla modna groznica – The Antwerp Six su postajali sve snažniji. Fasciniran onim što je tada radio Walter Van Beirendonck a sa čim se nikada pre u životu nije susreo, Raf odlučuje da potraži posao u njegovom ateljeu, iako modu zadatak uopšte nije podrazumevao. Kako nije imao nikakve radove koji su bilo kakve veze imali sa modom, a žarko želeći da uđe u Volterov atelje, Raf je odlučio da napravi lažan portfolio, a među poslednje priloži prave radove sa studija – gluposti poput držača za jaje i tome slično. 



Nezainteresovano listajući, Volter nailazi upravo na njih i - gle čuda, fascinira ga baš taj industrijski dizajn. Raf je dobio posao! I tako je počelo: u Volterovom timu bilo je više mladih ljudi, Rafovih vršnjaka. Svi su bili Volterovi asistenti. Odlazili su u Pariz na njegove modne revije, prisustvovali revijama drugih modnih kreatora, upoznali se sa radom Martina Margiele, Jean-Paul Gaultiera, prisustvovali modnim prezentacijama, fotografisanjima, upoznavali se sa umetnicima, putovali. Povučen i daleko od želje za reflektorima, ali veliki ljubitelj društvenih kontakata, Raf je shvatio da je moda ono čime želi da se bavi. Završava sa studijama industrijskog dizajna, nekoliko godina bavi se tim poslom, da bi se konačno i definitivno okrenuo modi. 



Dolazi u Antverpen i upoznaje Lindu Lopu (Loppa), u to vreme šefa katedre za modu, a kasnije jednu od 10 najuticajnijih osoba iz sveta mode. Lopa odmah shvata da je Raf apsolutno odlučan, da ima jasnu ideju, i plašeći se da će ga Akademija posle četiri godine studija preoblikovati, odlučuje da ga upozna sa svojim ocem – poznatim belgijskim krojačem. Nakon nekoliko meseci rada u krojačkom ateljeu, 1995. godine, Lopa i njen otac pomažu Simonsu da na modnu scenu izađe kao novi belgijski modni kreator!
 


Modom su se prolomili zvuci punka i new wavea. Raf je na svetlost dana izveo mladalačku kulturu samouverenih autsajdera. Lepota, mladost, muževnost i savršena izolovanost ovih preokupacija; iskrenost, netaknutost, čistota i istina – atributi su mode Rafa Simonsa. Inspirisan school boy imidžom, časovima fizičkog, repeticijom i sličnim školskim uspomenama, garderobom američkih studenata, kao i studentskim kampovima, mešao ih je sa punkom, new waveom i istorijskim kostimom, stvarajući potpuno nove i modi nepoznate tanane siluete. 


Uz telo pripijena garderoba, striktno klasičnih oblika i jasnog kroja; paleta boja u osnovi monohrona (crna, siva, bež, bela, marinsko plava), sa jakim akcentima inspirisanim Rubikovom kockom – redom i haosom u bojama. Modne revije uvek u prostorima nepoznatim modnoj sceni (npr. garaža na 7. spratu zgrade na apsolutno ne-modnoj lokaciji u Parizu) i manekeni, nikada profesionalni, uvek birani sa ulice. Muzika: Kate Bush, The Cure, Kraftwerk, David Bowie ili, pak, Another Brick in The Wall Pink Floyda i estetika Bauhausa – novi talas zapljusnuo je Pariz iz Belgije!
 


Raf Simons nije dao da ga savremeni modni sistem uhvati u zamku. U svet mode ušao je kao kreator koji vizualizuje raspoloženja i stavove. Zbog toga su veoma važnu ulogu u njegovoj kompletnoj kreaciji igrali muzika, umetnost, performans, slike i reči. Zajedno sa garderobom ovi elementi objedinjuju, tačnije, prikazuju vrstu onog sveta koji Simons želi da nam pokaže. U nameri da istraži psihu savremenih muškaraca i dečaka (kao i svoju sopstvenu), Simons je mešao pobunjenički duh prošlih i tadašnjih mladih generacija sa znakovima tradicije i korena. Iako kreirana sa pažnjom i ljubavlju, garderoba nije centar Simonsovog univerzuma. Najvažnija poruka koju je želeo da pošalje je - ponos individualizma. Stoga ne čudi što je često podizao svoj glas i ukazivao na zabrinutost zbog rigidnog, struktuiranog i veoma definisanog mainstream modnog sistema. 


Njegova garderoba bila je kako inspirisana, tako i kreirana za samouverene autsajdere. Zamke modnog sistema izbegavao je na najrazličitije načine. Najupečatljiviji je, svakako, izbor manekena. Neslažući se sa opšteprihvaćenim stavovima i identitetom muške lepote koji su se provlačili kroz štampane medije i reklame, Raf Simons je od samog početka karijere sarađivao sa neprofesionalnim manekenima. Pronalazio ih je najčešće na ulicama Antverpena i belgijskih sela, tražeći suviše „čudne“ ili suviše „obične“ tinejdžere koji nisu odgovarali slici supermodela.
 


U leto 1999. godine, zajedno sa prijateljem i kolegom, britanskim fotografom Dejvidom Simsom, Raf je osmislio seriju fotografija pod nazivom Isolated Heroes. Reč je o seriji portreta na kojima su predstavljeni Rafovi manekeni obučeni u komade garderobe iz kolekcije za proleće/leto 2000. Crno-bele i fotografije u boji rađene u tradicionalnom maniru nisu fotografisane s namerom da budu reklama. Nijedan portretisan mladić nije profesionalni model. 
   



Ove fotografije su izraz zajedničkih stavova i estetike Simsa i Simonsa. Od samog početka svoje karijere u ranim 90-im godinama 20. veka, Dejvid Sims je imao ogroman uticaj na savremenu modnu fotografiju, kao i Simons na mušku modu. Isolated Heros predstavlja sekvencu lica i izraza. 




Evocirajući uspomenu na klasične grčke statue i biste, ovi mladići (neulepšani u savremenom modnom smislu reči) ne izražavaju ništa, osim svoje ličnosti; odaju sve, ali ne i svoje misli. Oni su smirena odbrana modernog shvatanja lepote, odlučna alternativa kliše glorifikaciji muške snage.

 
Iako njegovi modeli nose uniformisanu garderobu, oni se iznutra osećaju kao heroji, kao jedinstveni individualci, a upravo je to ono što predstavlja Rafovu modu.



Osim svoje, danas je Raf Simons na čelu i čuvene modne kuće Jil Sander.
 

 


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :