Povratak otpisanih, iliti Eyesburn ponovo sija!

Datum objave:30.12.2011

Pročitano:3084 puta

By:Ivan-Milan Matić

Sedim danas kod kuće i premišljam se da li da odem na Eyesburn prednovogodišnji/povratnički koncert. Postujem njihove klipove, neke stare, legendarne stvari na facebook. I sine mi, bre, degeneriče, pa ovo ne možeš da propustiš! Nikako. Spremim se i krenem. Pokažem na ulazu svoju Urban Bug akreditaciju i zamolim da uđem za dž, objasnim da ću napisati repotražu. Naravno, uz pomoć Džedaj majnd (Jedi mind) trikova ja ubedim odgvovorne na ulazu da me puste unutra i obećam da ću napisati reportažu. Obzirom da nije bilo  naših fotografa, čak sam se i popeo na binu i fotografisao mojim fancy android telefonom, u nadi da će bar par od 50 uslikanih fotki moći bar nekolicina da bude objavljena uz ovu repotražu.
            


Upadam na jednu od predgrupa - Good Eye Closed, oni zavrašavaju svirku, zvuk je brutalan, i odlično namešten. Ja se osmehujem. Inače, zvuk u velikoj sali SKC-a može da bude veoma loš, pogotovo kada su u pitanju glasni bendovi. Ovoga puta neko se dobro pobrinuo da sve bude kako treba. Dischord kreću sledeći da sviraju. Rulja se već skoro potpuno skupila (milsim, većina je ušla), aplaudiraju, vrište, skaču, upali su u fazon, da se izrazim šatrovački. BG/HC. Kidaju. Ja vrištim ispred bine i srećan sam. Počelo je.
            
Iako su svirali na drugoj opremi u odnosu na predgrupe, Eyesburn-u nije trebalo dugo da se nameste i počnu. Krenuli su oko 22h. Konačno u Beogradu svirke počinju u vreme u koje su najavljene. Ceo bend izlazi na binu, Kojot poslednji. Ovacije. Nisam ni očekivao ništa manje. Ja sam u prvim redovima i vrištim. Već na drugoj pesmi «Sun», kreće šutka i ludilo. Inače, dole potpisanom autoru to je omiljena pesma. Ne znam gde se nalazim. Zvuk je najbolji kad si blizu bine. Skačem i guram klince koje se šutiraju. Totalni sam tinejdžer. Svi pevaju. U tom trenutku mi je sve bilo jasno. Tačno sam mogao posle te pesme da odem kući i ne bih bio razočaran. A onda je nastupilo potpuno ludilo. Eyesburn u staro-novom, osveženom sastavu (iz originalne posteve tu su Kojot, Laza – basista i Mengele – bubnjar, plus dvojica novih gitaritsa, i naravno Dule saksofonista) je objasnio zbog čega su bili najpopularniji alternativni/hc/reggae bend u Srbiji svojevremeno. Kako se niže pesma za pesmom, vašeg novinara pucaju fleševi. Rulja je u transu. Kojot i ekipa ne skidau osmehe sa faca.
            


Svašta se pisalo i pričalo o Kojotu proteklih meseci, pa i godina. Neću na to da potsećam. Samo ću da se pozovem na Bibliju, i zapitam ko sme da baci prvi kamen. Koncert koji su nam priredili je bio klasična retrospektiva najboljih njihovih momenata. Energija je snažna. Želja za sviranjem se oseća, dominira. Raja je u transu. Bio sam na puno Eyesburn koncerata, ali večeras je bilo stvarno posebno. Šamani na bini su uložili poslednje atome svoje energije da bi se publika dobor provela. A publika je pevala skoro svaku pesmu, svi u glas. Koncert je završen izmenjenom i nešto dužom verzijom čuvene obrade Bob Marley-a Exodus, što je postiglo želejeni efekat kod publike. Bis nije bio potreban, momci su svirali puna dva sata.
            


I tako, pripit dođoh kući, i reših da uradim svoj domaći, tačnije da napišem ovu reportažu. Sreo sam sve stare ortake koje je trebalo da sretnem. I naravno, bilo je i puno članova novih generacija, što me je, naravno, obradovalo. Beograd je veliki grad. Naš Nadam se da će novi album na kojem Eyesburn radi odjeknuti ovim prostorima. Njihove poruke je oduvek vredelo slušati.
           
            Inside we grow,
            Conquering all.

vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :