Popi Divine: Lako je pričati bajke, drugo je proživeti ih

Datum objave:01.03.2017

Pročitano:6640 puta

By:Nenad Apok Šošić

Finalista Burn rezidenture na Ibici i član stare garde beogradskog klabinga, Popi Divine odlučio je da pokrene STATE of RAVE, jedinstvenu klupsku platfomu čija je namera vraćanje korenima i promovisanje pravih vrednosti rejva kroz jednu zdravu priču, koja u Beogradu nije prisutna duže vreme. Odlučili smo da popričamo sa njim i saznamo šta nas očekuje u subotu 18. marta u Depou, i da nam otkrije detalje iza priče STATE of RAVE.

 

Samo Popi

Samo Popi

Jesi li ti izabrao muziku ili je ona tebe pronašla?
Mislim da smo jedno drugo izabrali tj. da nam je bilo suđeno. Od malih nogu sam svirao violinu, pevao u horu i lupao bubnjeve dok nisam provalio di-džejing. Onda je nastao haos - skontao produkciju i nestao u dimu.


Violina zahteva jako dobar sluh i razumevanje harmonije. Koja je njena uloga u muzičkoj produkciji i miksu?
Harmonija melodije je jako bitan element u produkciji, dok u kombinaciji sa dobrim ritmom čini čuda. Poslednjih godina mi se čini kao da je ovakav način produkcije malo zapostavljen tj. sveden na nužni minimum kako bi se složio samo neophodni deo ritma da može da “gruva”, ali i dalje postoje producenti koji vešto barataju njome i proizvode melodije koje dižu u visine. Nekako sam stekao utisak da je u centralnoj i zapadnoj Evropi muzika svedena više na tehnički deo i distorziju, dok Južna i istočna Evropa potenciraju na igri melodija, pogotovu u Rumuniji, Grčkoj i Mađarskoj. U di-džejingu harmonija je još bitnija, jer ako umiksaš dve trake koje nisu u istom tonalitetu možeš da stvoriš neprijatnu situaciju slušaocima, u nekim slučajevima i težak pritisak. Dosta di-džejeva danas koristi programe ili opcije u programima koje razvrstavaju trake po ključu, što po mom mišljenju ubija kreativnost miksa, a samim tim i set se čini “malodušnim”. Na nastupima jednostavno volim da se prepustim i igram sa dizanjem i spuštanjem publike, jer se tu zapravo dešavaju oni momenti o kojima pričaju svi di-džejevi- spontanost trenutka. 


Nekadašnji si deo Digital Harmony ekipe prepoznatljive po svom intimnom kontaktu sa publikom i toplini melodija koje je gajila. Kako ste uspeli da izgradite jedan zdrav odnos sa publikom?
Sam koncept DH je bio okrenut ka istinskoj tj. izvornoj, prirodnoj muzici i melodiji, nešto poput onoga što danas radi duo Peter Makto & Gregory S na njihovom lejblu Truesounds. Koncept nam je bio baziran na zdravom zezanju što znači da se na naše žurke dolazilo zbog kvaliteta muzike, prijatnog ambijenta i atmosfere koju su stvarali nasmejani ljudi željni druženja i zdrave zabave. Takođe, progresiv haus koji smo vrteli u tom momentu je zvučao baš tako - imao je gruv koji je pružao težinu i ritam, a melodije su zvučale prirodno. To je ona harmonija od malopre, zato je i zvučala tako pitko.

 

Samo Popi


Kao finalista Burn rezidenture na Ibici imao si prilike da puštaš za vodeće svetske di-džejeve. Koje ćeš trenutke pamtiti celog života? Šta je ostavilo najveći utisak na tebe?
Bilo je stvarno super, potpuno drugačiji svet od onog u kome živimo - dobili smo mogućnost da zavirimo iza kulise šou biznisa elektronske muzike. Pored svih poznanstava, druženja, klubova, plaža i sličnog izdvojio bih momente kada smo puštali muziku za Carla Coxa, Marca Baileya, Yousefa, kao i za ostale mentore. Sama pomisao na to da puštaš svoju muziku za omiljenog ti di-džeja… Neprocenjivo. Na primer, radili smo set za Carla Coxa uživo, a mene je pucao fleš kako čovek konstantno đuska uz moj set. Onda je krenulo ludilo. Kada sam završio, ustao je i počeo da mi aplaudira i čestita. Umalo nisam pao u nesvest koliko me je debeli pogodio u srce. To je momenat koji mi je pružio vetar u leđa. Spreman sam za narednih 15 godina karijere!


Di-džejevi vole da pričaju o trenutku ekstaze i blaženstva kada na žurki svi postanu jedno. Šta povezuje stotine i hiljade prisutnih u jedan organizam?
Oduvek sam smatrao da dobru žurku čini splet dobrih okolnosti i dobre organizacije. Dobra žurka prvenstveno mora da ima dobar lajnap, dobro ozvučenje i dobar ambijent sačinjen od interesantne scenografije, raznoboljne rasvete i pratećih vizuelnih efekata. Kada je sve to ispunjeno onda je bitno da di-džejevi i publika budu dobro raspoloženi i u toku partija zajedno stvore još bolji vajb kroz međusobnu komunikaciju između DJ-eva i publike, kao i klabera/rejvera između sebe. Znate li koliko di-džejevi odrade dobar set kad im date povratnu informaciju da vam je zabavno? To je ta komunikacija sa publikom. Takav di-džej neće stati dok ne padne sa pulta, jer svaki umetnik živi za taj momenat. U tom slučaju se spremite za nešto jako posebno. To je trenutak kada svi postaju jedno na rejvu. Razgovarajte više sa svojim omiljenim di-džejevima, stavite im do znanja da rade dobar posao ako ste zadovoljni. To je zdrava priča.


Inicijator si jedinstvenog pokreta na našim prostorima, STATE of RAVE, čija priča kreće u subotu, 18. marta u beogradskom DEPOu, Šta je to što “državu rejva” čini posebnom?

Naša scena je eksplodirala pre dve godine, ali sve je postalo jednolično. Beograd je malo izgubio identitet žurki koji nekad imao. Sve je nekako isto, samo su različita imena na plakatima. Čak je i muzika jako slična. Tehno, tehno, tehno… Došli smo na ideju pružimo ljudima nešto drugačije, od muzike, preko vizuelnog doživljaja pa sve do pažnje koju ćemo pokloniti posetiocima STATE of RAVE žurke, na jedan orginalan način (spremite se na iznenađenje pri samom ulazu na žurku). Ne želimo da se poredimo, jer nam nije namera da pravimo žurke kao i svi ostali. Ljudi, mi samo želimo da se povrati nekadašnji doživljaj sa beogradskih rejvova po kome smo bili poznati u Evropi. Ne bih dalje pričao o žurki, jer želim da ljudi dožive to jedinstveno stanje rejva sami. Lako je pričati bajke, ali drugo je proživeti ih.

 

Samo Popi


Na žurki će biti prisutan tim ljudi iz Regeneracije, organizacije koja se bavi smanjenjem štete u klabingu. Većina medija na polju elektronske muzike često nije zainteresovana za priču o negativnim posledicama psihoaktivnih supstanci. Zašto si izabrao da se suočiš sa ovim pitanjem? Koliko današnji promoteri, klubovi i organizacije brinu o zdravlju rejvera?
Na žalost, upotreba psihoaktivnih supstanci je neizbežna danas. Bili to amfetamini, duvan, marihuana ili šećer, treba postojati neko ko će pomoći ljudima. Sve se bazira na sledećem - što mi želimo sebi, želimo i svima. Kao neko ko je prošao kroz pakao zloupotrebljavajući gudru, ne bih to želeo nikome da prođe kroz isto. Voleo bih da sam imao nekoga u tom trenutku ko bi mogao da mi pomogne, da pomognem sebi. Smatram da nam nedostaje generacijsko prenošenje iskustava, ne samo u konzumiranju ovih supstanci, već i u svemu ostalom, jer to zapravo čini svaku priču zdravom. Nekada smo više brinuli jedni o drugima, a danas su se svi nekako zatvorili u sebe, sebičnost je isplivala na površinu i umesto da idemo napred i podržimo jedni druge, jedni druge vučemo na dole. Hajde da to promenimo zajedno, jer smatram da se previše sranja dešava i da niko ne treba da bude sam u tome. Takođe je bitno da klubovi i mesta u kojima se dešavaju žurke poseduju čiste toalete, besplatnu pijaću vodu i da su klimatizovani, jer sve to podiže nivo higijene posetilaca na viši, po meni normalan nivo i čini da se ljudi osećaju bolje. Zamislite samo šta se dešava čoveku koji vuče lajne u TOI TOI toaletu i uporedite ga sa onim koji to čini u čistom i mirišljavom toaletu i sve će vam biti jasnije. Krenimo od logike - koliko je ljudi prošlo kroz taj mrak gde smrad obitava i gde su razni ljudi ostavili svoj biološki otisak? Mati me je brižno učila: PRE I POSLE JELA TREBA RUKE PRATI. A zamisli da prljavim rukama pojedeš gram hemije na nečemu što nije ni približno čisto. Ovde sam samo pokušao da skrenem pažnju na problem, a ne da učim nekoga o tome šta je dobro za njega ili nju ili potpirujem korišćenje supstanci, ali ako baš morate - naučite da smanjite štetu po sebe, jer sami sebi smo naveći dobročinitelji i neprijatelji. 

 

Svoj unikatni stil gradio si godinama kroz nastupe po kultnim beogradskim klubovima, tako da si vrlo dobro upoznat sa stanjem naše scene. Šta znači kada neko kaže “zdrava priča”?
Znamo svi šta je zdrava priča i masovno ljudi pričaju o njoj, ali nikako da neko pokrene priču u zdravom smeru. Dakle zdrava priča je da ideš na rejv, u klub ili na žurku da se zabaviš. Da ti bude lepo u kontekstu da su ti sva čula zadovoljena, da ti sve lepo miriše, da su ljudi oko tebe pozitivni, da ti muzika prija ušima i podstiče prirodno lučenje endorfina. Ako ti je cilj da odeš na žurku jer se tamo nalazi jedini lerdi u gradu koji ima dobru gudru, ili da ideš na žurku da bi bio viđen a zapravo ti je smor na žurki, pa onda stojiš ozbiljne face i i posmatraš koga ima... Kao na sahranu da si otišao. Na taj način kvariš atmosferu drugima, a najviše štetiš sebi - ne sviđa ti se žurka, pun je Beograd klubova koji jedva čekaju da dođeš, ali nauči da odeš kad ti se ne sviđa. Nauči da kažeš ne stvarima koje ti smetaju. Sećam se da nekada nisi mogao da zavrtiš ploču a da publika ne zna koja je traka u pitanju, a danas je čest slučaj da ljudi ni ne znaju koga slušaju, shvatate li? Mi smo međusobno uvek edukovali jedni druge o muzici artista na čiju žurku idemo, a internet i informacije nisu bile toliko od pomoći. Barem je to lako danas. Odnos među klaberima je bio potpuno drugačiji - suština rejva bilo je deljenje, ljubav, sreća, jedinstvo… Nekako smo sve to usput izgubili i zaboravili, a ja već moram i na svoje dete da mislim kako će to izgledati za par godina u ovom smeru. Samo ljubav i nedaće će proći! Ponesite dobar vajb na žurku i pratiće vas cele noći, samo dajte ljubav i ljubav će doći. 

 

 

Prva STATE of RAVE žurka biće održana 18. marta u Magacinu Depo a na njoj će nastupiti Mihai Popoviciu, Peter Makto i Gregory S, uz domaću podršku koju čine Peter Portman i Hot Tub, te iskusni poznavaoci miksa Marko Vuković i John Belk.


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :