PIROS: VATROMET NA ZIDU

Datum objave:17.05.2014

Pročitano:4929 puta

By:Dragana Barjaktarević

Igra se, istražuje, prati formu zida i neravnine ispunjuje sopstvenom energijom. Piros nam govori o svojim crtačkim pričama, koja to vatra pokreće njegov talenat, šta najviše voli da crta, a šta se od toga najviše sviđa uličnoj publici.

 

Piros


Šta crtanje predstavlja za tebe?

Jednom sam na nekoj zabavi upoznao momka koji je skakao iz aviona sa nekoliko hiljada metara visine. Opisao je taj doživljaj ovako – sunce, tišina, oblaci i onda odjednom... kiša. Tako se i ja osećam kad sa bojama stanem pred zid.

Na zid dolaziš sa skicom ili pustiš da trenutak oblikuje tvoj rad?

Retko kad imam spremnu skicu, uglavnom dajem prioritet potrebi da crtam, a ne tome šta ću da crtam.

Potpisuješ se kao Piros, jer...

...jer volim da zapalim zidove bojom. Vatra je za mene simbol slobode, snage, kreativnosti. A imam još jedan „potpis“. Pored skoro svakog mog rada videćete i ptičicu. To je zapravo kombinacija ptice, koja je simbol slobode i pčelice koja je najvrednije biće. A upravo to su dve osobine koje najbolje opisuju mene.

 


Radiš i slova i karaktere, a često ih i spajaš. Šta od toga najbolje prolazi kod ulične publike?

Volim kaligrafiju, moj potez je klasičan, a linija precizna i tanka. Ali i volim slikarstvo. Zato sam spojio te dve priče. Obično radim kombinaciju slova i karaktera. Slova su često nevidljiva prolaznicima. Ako im se pridoda ilustracija, veća je šansa da će neko obratiti pažnju i na njih.

Pored elegantnog rukopisa, prepoznatljiv si i po tome što voliš da se igraš sa površinama.

Tako je. Uvek mi se sviđalo da eksperimentišem kako sa tehnikama tako i sa podlogama. Recimo, više me inspirišu reljefi, nego ravne površine. Sviđa mi se da crtam u napuštenim kućama. Na takvim mestima se mirnije radi, niko ti ne pravi problem, a one imaju dušu, neki svoj rustični šmek. U njima puknem bombu boja i tako ih osvežim.
Jedan od omiljenih radova mi je „istorija grafita“ u ćošku jednog Grafiti šopa u Beogradu. Volim ćoškove, jer se u njima lepo dočara treća dimenzija. U tim uglovima može da se igra sa perspektivom, rad može da oživi, da izađe iz zida.

Svako crtanje je priča za sebe. Koju bi ti priču, u moru najzanimljivijih, izdvojio?

To bi bio xStatic festival u Splitu, jer sam tada prvi put sam izašao iz zemlje na osnovu toga što radim. To je bilo vreme My Space-a. Stiže mi poruka da li sam zainteresovan da dođem na festival u Split. Tada mi je bilo nepojmljivo da bih mogao da učestvujem na nekom festivalu u Beogradu, a kamoli van zemlje. Pristao sam. Poslali su mi nekoliko pitanja, bilo im je potrebno za sajt. Pogledao sam i ostale intervjue, a ono sve najveća imena u svetu grafita, crtači koje nisam sanjao da ću ikada sresti. Bilo je toliko neverovatno da sam mislio kako se neko šali sa mnom. Dolazimo Brada i ja u Split, kasnimo, omašimo ulicu, trčimo zadihani, samo nas čekaju, ulećemo u autobus, sedamo, u nekom trenutku se okrećemo, a iza nas svi ti ljudi! Sledećeg dana smo crtali.

 

Piros grafit Savamala


Često na zidovima ponavljaš motive: veštice, satove... Kakva se poruka krije u njima?

Voleo sam da crtam te, kako ih ti zoveš, veštice. Sviđao mi se način kako pomoću njih prenosim energiju. Sve do trenutka kada je jedno dete ugledavši moj crtež počelo da vrišti i plače. Tad sam se i sam uplašio. Taj rad sam prekrečio i počeo da crtam satove, jer me vreme stalno proganja. Nikad ga nemam i uvek kasnim!


 


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :