Otvaranje izložbe Željke Mićanović Miljković: ANKARA: KROZ PROZOR ISTANBULA

Datum objave:06.07.2017

Pročitano:2519 puta

Lokacija: Galerija Kolarčeve zadužbine

Svečano otvaranje: 10. jul u 19h // Galerija Kolarčeve zadužbine // Studentski trg 5, Beograd

Na novoj izložbi, Željka nas po drugi put vodi sa druge strane Bosfora. Prostori i prozori, ovog puta iskazani putem crteža, slika i video projekcija, i dalje su jedan od osnovnih motiva koji nas, kroz Željkinu prepoznatljivu poetiku, lako uvlače u narativ bogat simbolima i metaforama. Grad je oduvek bio Željkina fascinacija, a njegova kompleksnost i mogućnost interpretacija dobro poznata tema koja na novoj izložbi dobija i novu formu.  


Nadovezujući se na prethodni serijal posvećen Istanbulu, prizori Ankare, iako otkrivaju isti rukopis, predstavljaju grad sasvim drugačijeg senzibiliteta. Svojim prostranstvom i urbanošću, bez tereta istorije tipičnog za Istanbul, turska prestonica je prikazana putem video radova koji ispunjavaju čitav izložbeni prostor i komuniciraju sa posetiocima svojom otvorenom formom, pozivajući nas da zastanemo ispred galerije i osetimo ono što je Orhan Pamuk opisao kao:  “čudesni zlatni tren, što me je celog obavio dubokim spokojem, potrajao je možda nekoliko sekundi, a ipak, meni se činilo da je sreća trajala satima, godinama”
Izložba traje do 20. jula 2017.

 



Željka Mićanović rođena je u Tuzli, a nakon Beograda, u kome je završila gimnaziju, studije je nastavila Maćerati, Italiji, gde je 2008. diplomirala na Akademiji lepih umetnosti, na katedri Umetničke grafike. Naredne, 2009. godine, u Rimu je završila Master studije na Evropskom institutu za dizajn, na odseku Show Stylist. Od 2010. godine vodi umetnički atelje Prozor. Redovni je član ULUPUDS-a od 2009. godine, a trenutno je na doktorskim studijama na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, na Odseku za scenski dizajn.

ODABRANE IZLOŽBE
2016. Istanbul: pogled kroz prozor, samostalna izložba, Konak kneginje Ljubice, Beograd
2015. Through the glass, samostalna izložba, Galleria Via Larga, Firenca
2014. International biennial Papermade/ Di Carta, grupna izložba, Schio
2013. Knjiga- umetnički objekat 2, PUNKT za umetnički eksperiment, Narodna biblioteka Srbije, Beograd
2012. Moj prozor u knjigu, samostalna izložba, Muzej grada Beograda
2012. DMY International Design Festival Berlin, predstavljanje ateljea Prozor
2012. FLUXUS 50, grupna izložba, galerija Kuad, Istanbul
2012. Cura - Waking Silence, grupna izložba, galerija Campbell Works, London
2011. Knjiga od knjiga, međunarodna izložba umetničke knjige, koautor i izlagač, Muzej Ive Andrića, Italijanski institut za kulturu u Beogradu, Palazzo Fogazzaro, Schio
2010. Cantando i poeti d’Armenia nei libri d’artista, izložba umetničke knjige, Pontificial Armenian College, Rim
2010. In Testo con Testo Ri Contesto, međunarodna izložba umetničke knjige, Civitanova Marche
2009. Knjiga umetnika, grupna izložba, Pedagoški muzej, Beograd
2009. …ma gde krenula, samostalna izložba, Kulturni centar Beograda, Informativni centar Turističke organizcije Beograda
2005. Iconostasi, samostalna izložba, Martintype, Collonela

NAGRADE
2007. Plaketa Zlatno pero Beograda za bibliografsko izdanje knjige Great Expectations, Međunarodno bijenale ilustracije Zlatno pero 
2005. Nagrada za sliku Ma ci sta tutto nella medaglia d’oro, izložba Macerata Fair Play 2005.

2004. Otkupna nagrada za ilustraciju knjige Nevidljivi gradovi, Bijenale ilustracije Renzo C. Ventura, Colmurano


ANKARA - KROZ PROZOR ISTANBULA

Najlepše priče o nepoznatim gradovima, složićemo se,  nikada se nisu krile u turističkim vodičima. Naša duša traži da se nasladi nečim, tananijim, nečim manje pričljivim i manje propustljivim. Želimo da nam taj „duh grada“ zarobljen u tuđem sećanju, bude prikazan samo ovlaš. Želimo da nam ostane prostora da maštamo da ćemo ga i sami posetiti.
Željka nam baš toliko i daje. Kroz  prozračni, asocijativni lanac sopstvenih impresija, blago nam je odškrinula prozor Ankare, novog grada na njenoj nomadskoj putanji. Taj „drugi grad“ Turske, osuđen je da ne bude Istanbul, umetnica je toga svesna. Tek donekle, obrisi ponuđenih veduta daju nam osećaj o tom novom gradu. Oslobođen teških okova istanbulske istorije, vreve, ključanja, jedinstvenosti, Ankara nosi određenu lakoću.

 


Maslačci kao da se pojavljuju utisnuti u vedute, a vertikalne crne linije mogu biti minareti, stubovi Anitkabira ili samo drške sa kojih su se niz anadolske padine otkotrljale glave  maslačaka. Nećemo banalizovati stvar, ukoliko ustvrdimo da su Željkini prizori Roršahove mrlje u koje projektujemo svoje slutnje, znanja, ili potpuno odsustvo znanja o nekom gradu. Nećemo pogrešiti ni ukoliko vidimo nešto potpuno drugačije od onga što je videla  umetnica sama.

 


Mali putokaz svojih osećanja, Željka nam ostavlja u vidu turskih reči diskretno nalepljenih na crtežima. Ovde. Mir. Kultura. Cvet. One su univerzalne, svačije, ne moraju biti lično njene, a opet pretpostavljamo da jesu. Da li je to njen najkraći opis novog grada, da li su ove reči najviše što nam je htela dati od pisanog traga svog doživljaja? Možemo li tvrditi da su njena osećanja prema ovom gradu intenzivnija od datih reči i možda najbolje opisana u ovom Pamukovom citatu “Čudesni zlatni tren, što me je celog obavio dubokim spokojem, potrajao je možda nekoliko sekundi, a ipak, meni se činilo da je sreća trajala satima, godinama”. Ništa tačnije ne opisuje ni sam čin razvejavanja maslačka našim dahom, taj zaista čudesni i samo naš trenutak, dok zatvaramo oči i zamišljamo želju.
Ovi cvetovi se dalje na Željkinim crtežima osamostaljuju, zauzimaju celu površinu papira. Deluju kao neki predmeti zabeleženi već zaboravljenom tehnikom fotograma...

 

 


Željka beleži gradove za sebe, na način koji je njoj najbliži - pomalo enigmatičan, duboko intiman, bez potrebe za krajnjim samoobjašnjenjem. Usudićemo se da parafraziramo pesnika i  kažemo da joj je lepo dok ih se seća. Njeni mali memoari svetske putnice, kosmopolitkinje, „stare duše“, nama pak daju priliku da sami osmislimo svoju mentalnu mapu tih divnih dalekih gradova. Ovi prizori u nama bude i više od toga: neutaživu želju da krenemo njenim stopama.
 


vrh strane
Tagovi:
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :