Otvaranje izložbe "Sloboda ili privid" Teodore Stojanović

Datum objave:18.10.2019

Pročitano:334 puta

Datum održavanja: 24.10.2019 - 16.11.2019

Lokacija: Beograd

Otvaranje izložbe je zakazano za četvrtak 24. oktobra u 18h u GALERIJI LUCIDA.

 

Da li postoji sloboda? Šta je sloboda?
Da li mi samo verujemo da smo slobodni ali zapravo nismo?
Može li se stići do pune slobode?

Tokom istorije je sloboda različito shvatana. Postoji mnogo različitih definicija slobode.
Tako Žan Žak Ruso kaže da: “Sloboda čoveka nije u tome da može činiti sve što želi, nego u tome da ne mora činiti ono što ne želi”. 
Dok Aristotel smatra da “Onaj ko prevlada svoje strahove biće istinski slobodan”. -Bliska toj definiciji je i Periklova da je “Tajna slobode da počiva u hrabrosti”

 



Ljudi su prirodna stvorenja, ali pokušavaju da se oslobode zakona prirodne nužnosti. -To je na neki način paradoksalno. Mi smo po prirodi i slobodni i neslobodni, jer neke od tih zakona ne možemo izbeći, ma koliko to želeli, npr. ne možemo da sprečimo starenje i smrt -a to su prirodni zakoni. A opet i da bi smo opstali koliko god po prirodi bili slobodni moramo tu svoju slobodu ograničiti kako ne bi njome ugrožavali druge ljude. S toga osim zakona prirode morali su se uvesti i zakoni koji su usvojeni. -Otuda nastaje novi problem zloupotrebe, koji se razvijao vremenom a u ime slobode. Tako se u svim pokretima za preobražaj društva spominjala sloboda.
Ti pokreti su činili zapravo sve da tu slobodu sputaju i spreče pokušaje oslobođenja.
Država sa zakonima, religija sa svojim normama, porodica verujući da su izvesna pravila koja su usvojili ispravna.
Stege su svuda.
Otuda brojne osude i nametanja toga šta je ispravno, šta je dobro, kako se ponašati, kako se oblačiti i još mnogo toga. Država i crkva teže da sprovedu svoje interese koji su ljudima predstavljeni kao dobro za njih same. Tako se npr, abortus osuđuje od strane crkve a neke države ga i zabranjuju. To je jedan vid sputavanja sloboda i prava svakog pojedinca. Sexualne slobode su ugrožene u mnogim zemljama, crkve propisuju šta je moralno a šta ne, šta je prirodno a šta ne.

Sloboda često izgleda kao iluzija. Možda sloboda i ne postoji, možda postoji samo ideja slobode u našim glavama, pa je za svakog sloboda nesto drugo- Ili onda sve te pojedinačne slobode kao skup, čine slobodu.


Da li je normalno ono što je većinski usvojeno kao normalno Ili je sve nenormalno?
Ko je merodavan da kaže nešto takvo sa sigurnošću?

Ljudima se nameću prividni izbori između kojih možemo birati ali u zagradi samo između ponuđenog.
Zakon mase se primenjuje svuda a ugrožava slobodu pojedinca. Nameću se stavovi i pravila bez smisla, bez udubljivanja, bez razmišljanja. Razmišljati drugačije od mase, od društava znači biti osuđen i odbačen, kažnjen. Ljudska sebičnost i strah su uzroci diskriminacije. Svako teži da ostvari svoje sebične interese narodi se porobljavaju, ljudima se zamagljuje pogled.
Postoji ono što je usvojeno što je masa prihvatila. Postoje predrasude koje su ukorenjene i u koje se veruje. Drugačije je za osudu, ono je neka potencijalna opasnost da polako ljudi otvore oči i počnu razmišljati slobodno bez stega sa kojima su odrasli i za koje su naučili da su dobre.

Svako ima pravo na sopstveno mišljenje i izražavanje, ali nema pravo da ugnjetava druge i da pokazuje netrpeljivost i mržnju.

Svi smo ljudi od krvi i mesa i svi imamo duh koji nas pokreće. Skrojeni smo jednakima u osnovi ali svi imamo i osobne specifičnosti koje nas čine neponovljivim jedinkama. S obzirom na to da smo rođeni, svi imamo pravo na život dostojan čoveka. Bačeni smo u svet koji je okrutan i u kom se treba boriti. Pored prirodnih nedaća koje otežavaju život na zemlji i naša telesna struktura koja je istovremeno jedan savršeno uklopljen mehanizam je istovremeno propadljiva i truležna, nesreće se dešavaju na svakom koraku. Danas možemo biti čitavi a sutra već ne.
Ljudska okrutnost i svirepost u postupanju nemaju granice. I pored mnogih uvojenih zakona kojima se ljudska prava štite, i dalje je mnogo diskriminisanih ljudi i onih koji se mučki kažnjavaju na najsvirepije načine, i dalje postoji diskriminacija u pogledu polova, rasa, sloboda u pogledu mišljenja i izražavanja, školovanja, i zapošljavanja, sexualnih opredeljenja.

Ovim slikama na filozofski način izražavam bunt protiv nasilja i mržnje. Prikazujem kroz sopstveni doživljaj svet i ljude u njemu. Prikazujem ljude koji su deformisani usled hemijskih ratova, koji su uvek na snazi. Ljude koji su mučeni na razne načine koji su zlostavljani, ljude koji su propatili, koji su odbačeni zbog svoje različitosti ili mišljenja koje je drugačije i različito od uniformno usvojenog. Bolesti duha i tela koje su uzele maha a posledice su ugnjetavanja I potisnutog nezadovoljstva ali I nemoći da se pobegne od istog. Raspravljam o ljudskoj prirodi tragam za korenom problema, razmatram postojanje, život, rođenje u cilju dubinskog traganja za rešenjem problema mržnje, diskriminacije, i nanošenja bespotrebnog zla.

Različitosti karaktera, mišljenja, kultura su ono što čini svet zanimljivim i šarenolikim.

Obaveza ljudskosti je da niko nikad ne bude ugnjetavan ni na koji način. Kad bi smo svi isto govorili ili se ponašali, izgledali isto, ili imali iste stavove bili bi smo roboti koji su programirani a ne ljudi.

Zalažem se za slobodu mišljenja i izražavanja, borim protiv svih oblika nasilja i sputavanja.

Ljudi su usvojili brojne predrasude, žive u okvirima tih predrasuda i tome uče i svoju decu. Predrasude se često vezuju za sve ono što je različito ili manje uobičajeno a to je jednako neoleranciji i protiv toga se treba boriti.

Svi postojimo sa svrhom i sa svrhom smo drugačiji. Da smo isti bili bi roboti a ne ljudi.
Lepota je u različitosti.

Izložba će trajati do 16. novembra


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :