Novi vrhunac – kritika stripa Vekovnici VIII – Kainov soj

Datum objave:30.12.2016

Pročitano:1140 puta

By: Pavle Zelić

Scenario: Marko Stojanović
Crtež: Aleksandar Vačkov, Petar Stanimirov, Ivan Berov, Evgeni Jordanov, Rumen Čaušev, Todor Iliev, Penko Gelev, Ivan Koritarev, Daniel Atanasov, Miroslav Petrov, Veselin Čakarov
Kolor: Veselin Čakarov

 

Vekovnici

Postaje sve teže neupućenim objašnjavati kakva je epopeja serijal o „Vekovnicima“ i koliko je on značio i znači za bukvalno stotine crtača, kolorista i celokupnu regionalnu strip scenu (a i neke autore sa dalekih obala), a sve zahvaljujući ogromnoj inspiraciji, umeću i nezamislivom trudu jedinog scenariste - Marka Stojanovića, sa vizijom koja prevazilazi okvire srpske i balkanske, i ulazi u anale istorije svetskog stripa. Tako da, ako već niste posvećenik avantura jednog od naslovnih besmrtnika - Marka Kraljevića, njegovog ništa smrtnijeg vampirskog saborca Čena i nebrojene plejade likova iz istorije i svetske kulturne baštine, prvih sadam albuma i bonus nulti u ruke (a i dva spinof albuma „Beskrvnih“ nisu zgoreg), pa se vidimo ponovo ovde kad dobro utvrdite gradivo!
Ako pak znate o čemu je reč, a svako ko iole prati strip u Srbiji bi morao, znate i da su Vekovnici posle svih priznanja i neprebrojivih nagrada sa ovim izdanjem ušli u jednu novu i posebno uzbudljivu fazu stvaralačkog pristupa koji podrazumeva konceptualni album sa sve do jednim autorom iz Bugarske! Naravno, geneza ovakvog postupka se može sasvim lepo povezati sa Stojanovićevim prosvetiteljsim radom na najstarijoj i po broju učesnika - stvaralaca najmasovnijoj manifestaciji i konkursu u regonu – Balkanskoj smotri mladih strip autora u Leskovcu.

 

Vekovnici


Takođe, ovo je celo tuce najboljeg što Bugarska ima da ponudi u stripu danas, u pogledu crtača, i za takav projekat je upravo Stojanović nagrađen nacionalnim priznanjem za doprinos bugarskom stripu “Aleksandar Denko”! Ova nagrada je sveukupno do sada dodeljena tek četiri puta, što pokazuje njenu ekskluzivnost, pre svega sa 92 godine, najstarijem bugarskom strip autoru Ljubenu Zidarovu, zatim predsedniku sekcije za strip pri udruženju likovnih stvaralaca Bugarske Petru Stanimirovu i autoru prve i jedine istorije bugarskog stripa Antonu Stajkovu. A naš Marko Stojanović je prvi i jedini dobitnik ove nagrade koji nije Bugarin i to pre svega zbog inicijative i spektakularne realizacije “bugarskog” albuma Vekovnika.

 

Vekovnici


Ovaj redak i važan uspeh je žalosno neprepoznat od strane domaćih medija, iako je u pitanju vest od prvorazrednog kulturnog značaja, u pogledu priznanja za srpsku strip umetnost, koja je upravo zahvaljujući pregaocima kao što je Marko Stojanović izbila u prvi plan u najširim okvirima i ostavlja tragove koji daleko prevazilaze objektivna ograničenja u pogledu ljudskih i finansijskih kapaciteta. Na kraju, možda je i potrebno da nas negde drugde veličaju, kad već ovde neće da bismo i mi sami bili uvereni ko smo i koliko vredimo.


Vraćajući se na samo, po prvi put samostalno autorsko izdanje koje stoga zahteva dodatnu pažnju i podršku, može se lako i na prvo čitanje, iako sam album za puno razumevanje i ocenu zahteva više njih, shvatiti da je u pitanju deo kontinuiteta stvaralačkog uspona koji sa svakom novom pričom, svakim novim crtačem stremi neotkrivenim pikovima kretivne amplitude. Pomenuta višestruka konzumacija je ipak neophodna da bi se album u potpunosti usvojio kao celina perfektno uklopljenih priča, scenarija, crteža i kolora, jer vas najpre provoza kao vratolomna avantura serije velikih sukoba, dok se posebne čari kriju upravo u pozadinskim detaljima, jezičkim kalamburima, emocijama u očima i životnim porukama koje oplemenjuju.

 

Vekovnici


Srećom, čak i za one koji “Vekovnike” prvi put uzimaju u ruke, tu je zgodan dvostrani prolog, koji tek nagoveštava šta ste dosad propustili, a onda sledi spektakl! Priča na sledećoj strani skače u Vlašku 1395, gde Marko Kraljević i njegov tadašnji sadrug, folklorni pajac Til Ojlenšpigel imaju neočekivani i brutalno krvavi kafanski sukob sa jednim specijalnim krstašem, pa onda opet oštar prelaz u 1801. godinu i Pariz, gde se fluidno nastavlja razgovor od pre više vekova, a novi akteri sage postaju i Igoov Kvazimodo i Dimin D’Artanjan i musketari, da bi se sve zaključilo u epilogu koji daje sasvim novo tumačenje geneze još jednog velikog heroja popularne kulture - Zoroa, dok bonus priča o Dervišu i smrti, otvara još jednu misteriju za buduće rasplitanje… Vidi se da u svakoj priči, bilo da su scene dijaloške ili akcione, kadriranje klasično ili dinamično, a kolor zagušen ili barokno raskošan, talenat svakog od crtača dolazi do punog izražaja. Očito je da su svim saradnicima pristupalo pojedinačno, kako bi konačno delo profitiralo od tog razumevanja ali je utom i napor scenariste veći. Iako je Stojanović i u prethodnim albumima kombinovao crtače, ipak je ovde taj miks posebno izazovan, uz dodatno otežanost da su svi do jednog stranci, i stoga je konačan ishod i veći uspeh. Naravno, kraj sage se ni ovde ne nazire, iako je u prethodnoj priči pripovedački uroburos pojeo svoj rep, ali priči i pričanju suštinski nema i ne sme biti kraja, te stoga i mi, možemo i treba da očekujemo još mnogo od Stojanovića i njegovih “Vekovnika”.

 

Za kraj, ono što je takođe odlika svih prethodnih albuma su velika, i sve veća imena među recenzentima i piscima uvodnika, i ovde je Stojanović zaista prevazišao sebe. Jedan Čarls Alverson, velikan pisane reči koji kao scenarista stoji iza kultnih klasika “Brazil” i “Jabberwocky” sa kojima i “Vekovnici” dele krativni DNK je napisao nešto sasvim posebno i jedinstveno iskreno na prvim stranama, a još su koju mudru i lepu reč poslednjoj korici podarili i eminentni strip scenaristi i teoretičari Marian Miresku iz Rumunije i Zoran Stefanović iz Srbije kao i takođe izuzetno uspešni scenaristi Alkant (Ars Magna, Džejson Bris, XIII - Misterija) iz Francuske i Tasos Zeferiadis (Trenches, The Corpse).

 

Vekovnici


Čitali ih po prvi ili jedanaesti put, “Vekovnici” jesu i ostaju izuzetan serijal, a sa ovim veoma uspešnim eksperimentom u “Kainovom Soju”, otvaraju sasvim nove mogućnosti koje bi morale biti dalje istraživane u kreativnom i praktičnom smislu. A sve to naravno sa ciljem ostavljanja vrednih i jedinstvenih dela umetničke kolaboracije pokoljenjima koja slede i koja bi trebalo da odrastaju čitajući upravo “Vekovnike”.


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :