„No prayer, Idiots!“ - Live stream koncert Nik Kejva u Aleksandra Palati

Datum objave:26.07.2020

Pročitano:1082 puta

By:Simona Kanjevac

Nik Kejv je svoj ovogodišnji koncert „Idiot Prayer” održao 23. jula u Aleksandra Palati u Londonu kako bi razbio zaraznu tišinu.


U vremenu u kojem su otkazani mnogobrojni kulturni događaji, australijski kantautor, Nik Kejv, odlučio je da poštovaoce svoje muzike iznenadi solističkim video koncertom. Svi zainteresovani su imali mogućnost da kupe ulaznice, gde bi putem jedinstvenog koda pristupili aplikaciji DICE na kojoj je u Srbiji, koncert „Idiot Prayer“ trebalo da započne u četvrtak, 23. jula 2020. godine u 21 čas.

 

Nick Cave

Foto: Simona Kanjevac


Ipak, video prenos je počeo i koji minut pre najavljenog vremena, a prvi kadrovi bili su isti oni, već dobro nam poznati i sa same video-najave koja se prethodnih dana vrtela na muzičkim portalima i društvenim mrežama. Atmosfera i Kejvov ulazak u Zapadnu halu Aleksandra Palate još od prvih momenata izaziva pozornost. Prostor oslobođen svih onih predmeta koji nisu deo same arhitekture ove velelepne građevine, nagoveštavao je manje zastupljenu vrstu nastupa kod ovog muzičara. Mizanscen je sveden na minimum, a u fokusu su izvođač i klavir ‒ ono što će biti stvoreno u sudaru ljudskog bića i masivnog predmeta – muzika instrumenta i baritonska naracija Nik Kejva.


Naravno, tu nema publike, iako se za nju stvara. Kako nema uzvikivanja, pevanja i vrištanja iz koncertne sale, Kejv je fokusiran na ono što izvodi. S obzirom na to da je u pitanju video eksperiment, značajan udeo imaju oni koji oblikuju ceo prenos, ne bi li uvukli fanove koji su prisutni sa druge strane ekrana.


Tako su se na čelu filmske ekipe našli čuveni kinematograf Robi Rajan, čiju biografiju krase nagrađivani filmovi, a među njima „The Favourite“, ,,Marriage Story’’ i „American Honey“, dok montažu potpisuje Nik Emerson, koji iza sebe ima rad na filmovima, kao što su „I’m Not a Serial Killer”, „Lady Macbeth”, „Emma” i „Greta”.


Poznato je da je koncert Nik Kejva koji je prvobitno najavljen za 4. jun ove godine u Štark Areni pomeren za 15. maj naredne godine zbog okolnosti koje su usled pandemije pogodile i muzičku scenu. Zato i ne čudi što su se među fanovima provlačili komentari da će većina pesama na live prenosu iz Londona biti sa najnovijeg albuma „Ghosteen“, koji je trebalo da prati ovogodišnja turneja. Međutim, song lista koju je Kejv za ovaj četvrtak pripremio, bila je malo drugačija.


Opus sa online performansa predstavljao je set pesama među kojima su one stvorene tokom protekle tri decenije i to sa bendom „Bad Seeds“, kao i one pod „Grinderman“ aranžmanima. Potpuno tematski, Nik Kejv je koncert otpočeo pesmom „Idiot Prayer“, iza koje su usledile „Sad Waters“ i „Bromptom Oratory“. Među dvadeset i jednom pesmom koju je izveo za oko sat i po vremena, sa albuma „Skeleton Tree“ iz 2016. godine, našla se samo „Girl in Amber“. Uprkos proročanstvima, samo se jedna pesma ‒ „Waiting for You“, izmigoljila i iz prošlogodišnjeg „Ghosteen“, možda njegovog muzički najapstraktnijeg albuma.


Hala u kojoj je Nik Kejv u četvrtak nastupao, u svojoj prostranosti, predstavljala je i kinematografski izazov. Svetlo koje je tokom većeg dela nastupa dopiralo kroz velike lučne ulaze sa obe strane prostora, asociralo je na ono jutarnje ili kasno popodnevno, pred sam zalazak sunca, a doprinelo je utisku muzičkog prepuštanja umetnika svom unutarnjem stvaralačkom procesu.
Dah, listanje i bacanje papira na kojima su se nalazile note i tekstovi prethodno izvedenih pesama, mogli su da se čuju i na samom snimku.


Uz dobre kontrasne kadrove snimljene iza i pored umetnika, gde se pored siluete ubeležene sa zadnje strane vide spisi, povremeno je doprinosilo osećaju prisutnosti publike – i to ne na distanci, nego tik uz Kejva, kao bdenje nad njim, i gledanje u ono što on prelistava. Nekad pažljivo spušteni na pod, a ponekad samo sklonjeni u stranu i ostavljeni da padnu, papiri sa pesmama su stvarali gomilicu, koja je predstavljala novi i obogaćeni deo scene – novi scenski element kojim je kamera da se pozabavi.


Igra filmske ekipe bila je primetna kada su u pitanju osvetljenje, kadrovi, dakle fotografija i pomeranje kamere. Prostorom je vladala boja žutog peska, dok se pri svakoj novoj pesmi eksperimentisalo paletama različitih fotografskih efekata. U prvoj pesmi ovladavalo je početno osvetljenje, dok se kod naredne, „Bad Water“, ekipa odlučila za svetlo rezedo. Pod „Palaces of Montezuma“ unosi kraljevsko crvena, a bledo roze i boje kajsije se pojavljuju i tokom nešto kasnije „Are You (The One) That I’ve Been Waiting for?“.


Video prenos je obilovao sjajnim kadrovima i kretanjima kamere, gde se poseban efekat zumiranja usaglašavao sa izvođačem. I tada se videla iskusna ruka režije. Kada je reč o kameri, kretala se i nešto brže, na primer u pesmi kao što je „Are You (The One) that I've Been Waiting For". Dok u četvrtoj strofi teku stihovi „Oh but they don't, do they?", kamera se ubrzano približavala umetniku, i usporava kako bi u krupnom planu prikazala njegov anfas i tu se zadržava dok Nik Kejv muzički ne izgovori „Starts have their moment and then they die".


Ipak, ponegde postoje propusti u kadriranju, kao kada dolazi do nepotrebnog „odsecanja“ stopala pevača koji sedi. Takođe, javlja se i nedoslednost u odabiru vizuelnih efekata. Događalo se tako da se u istoj pesmi i koristi i ne koristi efekat vinjete koja čini ivice snimka zatamnjene. Iako time stavlja pevača u dinamičan fokus, „uklanjanjem“ tamnog okvira tokom izvođenja iste numere, stiče se utisak u neodlučnosti produkcije u vizualizaciji. Zbog toga deluje kao da je u pitanju bio na brzinu sklopljen kolaž knjige snimanja dva različita autora, gde nije bilo vremena za usaglašavanje.


Među uspešnim su i oni kadrovi koji u svojoj levoj polovini imaju umetnika, a u desnoj halu sa toplim žutim osvetljenjem koja se iza njega prostire. Ovakav pristup filmskoj fotografiji utiče na stvaranje doživljaja praznog prostora u kojem se nalazi samo Nik Kejv i pred njim klavir. Umetnik sam, sa svojim delom.


Vizuelne i zvučne predstave koje do nas dopiru izazivaju asocijacije na stvaralački proces koji se unutar samog umetnika odvija fokusirano, posvećeno i izolovano od ostalih sadržaja. Tada kreator obogaćuje misaoni i emocionalni prostor i boji ga elementima sopstvenog stvaralaštva, kao što je kod Kejva čuveno muzičko pripovedanje. Pitanje ostaje ko je kome mentor ‒ Nik Georgijevu ili Vlada Kejvu! Svejedno, Balašević motri na obojicu.


Nažalost i pored poprilično uspešnog izvođenja i vidljivih rezultata Kejvovih saradnika, na stotine obožavalaca širom sveta, tražili su povraćaj novca. Do toga je došlo usled učestalih problema na Internetu i to na globalnom nivou. Neki od fanova uspeli su da vide samo ulazak Kejva u salu, a neki čak ni toliko. Izraz nezadovoljstva širio se najpre putem Twitter-a, na kome su ubrzo nakon primećivanja grešaka u prenosu, mnogobrojni „bivši“ gledaoci tražili utehu. I našli su je. Njihov slučaj zaista nije bio usamljen.

 

Nick Cave

Foto: Simona Kanjevac

 

Na sreću, svi oni koji su već kupili kartu, a koji su imali problema sa pristupom streaming-u, dobili su novu mogućnost. Organizatori koncerta poslali su putem elektronske pošte svim vlasnicima ulaznica izvinjenje što su imali iskustvo kakvo nisu očekivali. Uz to, usledilo je i obećanje da će ova muzička predstava biti postavljena i dostupna svima koji su prijavili problem, počev od 24. jula u 16 časova, pa do iste satnice u nedelji, 26. jula. Tako su im u petak, lozinka i linkovi poslati poštom, čime se blagovremeno nadoknadio propušten performans Nik Kejva.


U velelepnoj građevini iz 19. veka, ovaj put bivši razuzdani panker, ponegde nazvan „ocem gota“, izvodi svoj „Idiot Prayer“. Pod pritiskom dirki na klaviru i baritonskim vibracijama ispunjenim sentimentalnom gorčinom, Nik Kejv, učestalim retoričkim krešendom i dekrešendom, donosi melodiju koja je šlagvort i povremenim parodijskim tekstovima. Videli smo da je koncert bio idalje u njegovom maniru, ono kako smo navikli, „samo malo drugačije“. Može se reći da je koncertom u izrazu dominirala presentimentalizacija ili sarkazam oslobođena Kejvove mimike, dok su kadrovi doprinosili neposrednosti, dinamici i materijalizaciji doživljaja.


Na kraju, Kejv jednostavno ustaje i odlazi. Ostajemo u čudu. Bisa neće biti? Sada je već jasno. On je odradio svoje. Nema pozdrava, niti molitve: „No prayer, Idiots!“ Kao da se njegovi koraci obraćaju implicitno, rušeći koncepciju. Aleksandra palata ipak nije crkva. Prateći ga kako izlazi iz Zapadne hale, jasno je da je to to. On teatralno zatvara svoj koncert. Za ceo Svet.


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :